Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srbija zadržala 95. mesto po konkurentnosti u svetu
|
|
|
|
Objavljeno : 05.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija je, prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (SEF) za 2012. na 95. mestu po konkurentnosti u svetu što je nepromenjena pozicija u odnosu na prošlu godinu, objavila je 5. septembra Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN) koja je lokalni partner SEF-a. Srbija je nazadovala u makroekonomskom okruženju, zdravstvu i osnovnom obrazovanju, inovacijama i sofisticiranosti finansijskog tržišta, ali je taj pad prevashodno nadoknađen napretkom u segmentu tehnološke opremljenosti, efikasnosti tržišta rada i infrastrukturi. Od zemalja u regionu, od Srbije je jedino Grčka lošije pozicionirana, ali ekonomisti upozoravaju da je bolja pozicija tih zemalja zasnovana na neutemeljenom optimizmu njihovih privrednika kad je reč o nacionalnoj konkurentnosti budući da mišljenje top menadžera utiče na formiranje 65% indeksa zemlje.
Indeks globalne konkurentnosti (IGK) Svetskog ekonomskog foruma za Srbiju iznosi 3,87 što je u poređenju sa 2011. zanemarljiv pad od svega 0,01, ocenio je za EurAktiv istraživač FREN-a Bojan Ristić koji je učestvovao na prikupljanju podataka za Srbiju.
Kao i prošle godine, Švajcarska je svetski predvodnik u konkurentosti među 144 zemlje sa indeksom 5,72, dok je najlošije pozicioniran Burundi koji je sa indeksom 2,78 na poslednjem, 144. mestu. Indeks globalne konkurentnosti kreće se od 1 do 7 (1 - najlošija ocena, 7 - najbolja ocena).
„Pozicija Srbije na listi se može smatrati niskom i nezadovoljavajućom, ali pozitivno je to što Srbija ima relativno predvidivo kretanje indeksa i konkurentnosti bez velikih oscijacija tokom vremena, ni nagore ni nabolje”, kazao je on.
On ističe da je lista zemalja proširena u odnosu na prethodnu godinu za dve države zbog čega se „ukotvljenost Srbije na 95. poziciji i pored minornog pada vrednosti indeksa može smatrati stagnacijom na dostignutom nivou konkurentnosti, a nipošto nazadovanjem“.
„Ne bi bilo ispravno da se kaže da je došlo do nazadovanja, ali ni do napredovanja domaće konkurentnosti u globalnim okvirima. Jednostavno smo ostali tu gde jesmo“, naveo je Ristić.
Indeks konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma meri napredak Srbije u 12 oblasti kao što su institucije, infrastruktura, makroekonomska stabilnost, zdravstvo, visoko obrazovanje i obuka, efikasnost tržišta dobara i tržišta rada, sofisticiranost finansijskog tržišta, tehnološka spremnost, sofisticiranost poslovnih procesa i inovacije.
Posmatrano prema pojedinačnim indikatorima u odnosu na 2011. Srbija je nazadovala u makroekonomskom okruženju, zdravstvu i osnovnom obrazovanju, inovacijama i sofisticiranosti finansijskog tržišta, ali je taj pad prevashodno nadoknađen napretkom u segmentu tehološke opremljenosti, efikasnosti tržišta rada i infrastrukturi.
Prema Ristićevoj oceni, ono što zabrinjava je ispodprosečna ocena za razvijenost institucija zemlje, gde tokom prethodne godine nije došlo do značajnijih pomaka, pa ni do značajnijeg uticaja na ukupnu vrednost indeksa konkurentnosti za Srbiju.
U FREN-ovoj analizi konkurentnosti Srbije navodi se da je makroekonomsko okruženje pogoršano jer je došlo do produbljivanja inflacije, budžetskog deficita i ukupne zaduženosti države.
Međutim, loš rezultat iz makroekonomskog domena kompenzuje se u najvećoj meri značajnim unapređenjem tehnološke osposobljenost zemlje, gde se posebno ističe napredak ostvaren u domenu razvoja mreža za usluge mobilne telefonije i interneta.
Na zadržavanje 95. pozicije odrazio se i napredak u infrastrukturi koji se ogleda u realizaciji izgradnje i rekonstrukcija lokalnih i regionalnih saobraćajnica, mostova i nadvožnjaka, ocenjuje istraživač FREN-a.
S druge strane, povećavanje fleksibilnosti u utvrđivanju nadnica, značajno smanjivanje troškova otpremnina i povećavanje produktivnosti rada, osetno potpomognuto depresijacijom domaće valute, presudno su uticali da Srbija dobije bolju ocenu za povećanje efikasnosti tržišta rada.
Trendovi u regionu
Najveću vrednost IGK od 3,90 Srbija je ostvarila uoči prvog talasa krize 2008. godine, da bi već naredne, 2009. godine vrednost IGK primetno opala na 3,77. Već 2010. indeks je porastao na 3,84, a 2011. godine na 3,88.
Opadanje vrednosti indeksa može se objasniti činjenicom da je konkurentnost privrede opala usled negativnih očekivanje privrednika pogođenih prvim jakim talasom svetske krize.
Evidentno je da u 2012. godini od zemalja u okruženju jedino Grčka beleži neznatno lošiji rezultat u odnosu na Srbiju, pa se nalazi na 96. mestu SEF-ove liste, tik iza Srbije. Kao rezultat rasplamsale političke i finansijske krize Grčka je u periodu od jedne godine pala za 6 mesta, a u odnosu na 2007. godinu za čak 31 mesto, ocenio je FREN.
Bolje pozicionirane od Srbije su Albanija koja je na 89. mestu što je pad za 11 mesta u odnosu na 2011, BiH je na 88. mestu što je 12 mesta bolje nego u izveštaju 2011.
Hrvatska je takođe pala 4 mesta na 81. poziciju, a Makedonija se spustila sa 79. na 80. mesto. Crna Gora je zauzela 72. mesto dok je 2011. bila pozicionirana na 60. mestu.
Osim Grčke, drugi ekstremni primer u kretanju indeksa je Bosna i Hercegovina u čijem slučaju se može primetiti da je konkurentnost u roku od godinu dana unapređena za 12 pozicija, što je ovu zemlju svrstalo na listi SEF-a ispred Srbije, prvi put od početka merenja i objavljivanja Indeksa globalne konkurentnosti, ističe se u analizi.
Čiji privrednici su veći optimisti
Pozitivno je to što nacionalna konkurentnost nije ugrožena u izbornoj godini u kojoj bi se to moglo očekivati, kao što se na primer dogodilo Grčkoj, jer se anketa sprovodila u vreme predizborne kampanje, gde se po pravilu mogu očekivati značajnije oscilacije u očekivanjima ispitanika.
Poređenje indeksa zemalja u okruženju pokazuje da je došlo do promena u trendu kretanja vrednosti indeksa. Zemlje sa relativno visokim vrednostima IGK u odnosu na Srbiju beleže pad vrednosti, dok zemlje sa niskim vrednostima beleže rast.
Pad vrednosti indeksa za zemlje koje su imale visoke vrednosti indeksa može se objasniti uticajem krize na realne ekonomske pokazatelje uz redukovan optimizam ispitanih top menadžera povodom konkurentnosti zemlje, što je zajednički uticalo pad ukupne vrednost IGK. Pri tome, trebalo bi imati u vidu da percepcija privrednika utiče na formiranje dve trećine indeksa IGK.
Naime, indeks konkuretnosti se sastoji iz dva dela: kvantitativni podaci iz međunarodno uporedivih baza podataka kao što su inflacija, budžetski deficit i sl, dok drugi deo čine rezultati ankete o tome kako privrednici ocenjuju koliko je zemlja konkurentna ili nije.
To znači da zemlje koje su i pored udara krize u poslednje dve godine i pogoršanja makroekonomskih parametara ostvarile značajan napredak na listi konkurentnosti, svoj napredak duguju pre svega optimističnim rezultatima dobijenim anketiranjem privrednika.
Sa druge strane, Srbija nema nepredvidiva kretanja indeksa: kada je kriza, dolazi do pada percepcije privrednika i pogoršanja makroekonomskih indikatora koji ulaze u konačni obračun indeksa. Ali, kad dođe do oporavka privrede, oporavljaju se i očekivanja o konkurentnosti, što utiče na napredak konkurentnosti, naravno ne preterano, objašnjava Ristić.
Kako je rekao, kod drugih zemalja uočljiva su, blago rečeno, „neobična kretanja“ tokom godina.
„Kad dođe do krize, zemlje u okruženju napreduju za 20, 30 pozicija, a kad prođe kriza one nazaduju. Iz toga se može zaključiti da neke bolje plasirane zemlje u odnosu na Srbiju imaju ostvaren nivo konkurentnosti, meren pomenutim indeksom, koji je prilično neodrživ“, rekao je on.
On zato smatra da je važnije gledati smer u kom se pomera konkurentnost zemlje i gde je u odnosu na trendove iz okruženja, nego na kojoj se poziciji Srbija trenutno nalazi.
„Ispostavilo se da je srpska nacija prilično samokritična kada su aspekti nacionalne konkurentnosti u pitanju, pa kao rezultat toga mi sebe prilično lošije ocenjujemo nego što bi zaista trebalo“, smatra on.
Iskustvo prilikom sprovođenja ankete na teritoriji Srbije pokazuje da kad srpskog top menažera pitate da oceni putnu infrastrukturu, on će Srbiju oceniti jako nisko. Suština, koja se uglavnom zanemari prilikom davanja odgovora, jeste da zemlju treba pozicionirati u odnosu na svet, uključujući pojedine afričke i azijske države u kojima je putna infrastruktura višestruko slabije razvijena u odnosu na Srbiju.
„Ako se uporedimo sa BiH, ona je imala napredak od 12 pozicija čime su premašili Srbiju za sedam mesta. Treba da se zapitamo šta se to promenilo u BiH koja je bila uvek iza Srbije i ima puno nerešenih problema“, istakao je Ristić.
Budući da se nekad visoke pozicije na listi vremenom brže ili sporije tope, a Srbija ima blagi trend napretka u poslednjih par godina, Ristić očekuje da će se u budućnosti Srbija približiti rangu tih zemalja, a možda će ih i preteći.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
