Evropska komisija predstavila je kompromisni plan integracije železničkih usluga u Evropskoj uniji kojim se državnim kompanijama dozvoljava da ostanu vlasnici i železničke infrastrukture i sektora putničkog i prevoza tereta. U železničkom putničkom saobraćaju u EU godišnje se obavi više od osam milijardi putovanja a železnicom ide i oko 10% tereta koji se prevozi širom Evrope. EU ima više od 212.000 kilometara pruga prema pet miliona kilometara autoputeva i 42.700 kilometara rečnih plovnih puteva.

Komisija je četvrtim paketom za železnicu usvojenim 30. januara zapravo načinila korak unazad pošto je ranijim planovima bilo predviđeno da do 2019. godine železnice razdvoje operacije.

Članicama EU novim paketom je omogućena izvesna fleksibilnost u pogledu onoga što će preduzeti kako bi se unapredila konkurentnost na tržištu i privuklo više putnika i robe.

Prema predlogu, zemlje poput Nemačke, u kojima tradicionalno dominiraju državni železnički sistemi, moći će da zadrže u vlasništvu kompanije sa sektora železničke infrastrukture, teretnog i putničkog saobraćaja sve dok odvojeno vode finansijske i menadžerske poslove.

Nemačka je zbog Dojče bana, holdinga koji upravlja železničkom infrastrukturom, putničkim i prevozom tereta, bila najglasniji protivnik razdvajanja operacija.

Istovremeno Britanija i još neke zemlje već imaju sistem razdvojenog vlasništvo nad infrastrukturom i ulugama prevoza na železnici.

Potpredsednik Komisije Sim Kalas koji je zadužen za transport kazao je da je četvrti paket za železnicu "veoma radikalan" dodajući da je Komisija uspostavila "zadovoljavajući balans" između onih koji su tražili agresivnije otvaranje tržišta i onih koji su za tradicionalne "vertikalne" sisteme, poput Dojče bana.

Četvrtim paketom se proširuju ranije inicijative za potpuno otvaranje usluga u domaćem putničkom saobraćaju za konkurenciju do 2019. godine i jača uloga Evropske železničke agencije (ERA). Toj agenciji biće povereno izdavanje sertifikata o bezbednosti za vozove koji putuju širom EU. Sertifikacija na jednom mestu treba da doprinese uštedi i vremena i novca železničkih operatora. Prema procenama iz Komisije, ušteda će do 2025. dostići 500 miliona evra.

Takođe je paketom predviđeno uspostavljanje mreže menadžera za infrastrukturu koji grade i održavaju železaničke koridore. Cilj je da se unaprede transnacionalne operacije koje su jedna od zapreka širenju i modernizaciji linija.

Prvi paket za železnicu usvojen je pre 12 godina sa ciljem da se na evropsko tržište uvede konkurencija i da se stvore železničke veze za prevoz putnika i tereta širom 25 zemalja EU (Malta i Kipar nemaju železnice).

Međutim, kao i kod reformi u drumskom ili vazdušnom prevozu, brojne zemlje EU nastavljaju da štite železničke kompanije od konkurencije. Napore usmerene na uvođenje konkurencije osujećuju i tehnički problemi, poput neusklađenosti sistema signalizacije.

Iako je prevoz železnicom jedan od najboljih načina da se smanji zagađenje i rasterete zagušeni autoputevi, železnica u putničkom saobraćaju EU imao udeo od samo 6% a u prevozu robe 10%.

Železnička industrija EU ostvaruje promet od 73 milijarde evra i zapošljava 800.000 ljudi.

Nemački i britanski model

Nemački model vlasništva nad železnicom koriste i Austrija, Češka i Francuska. U prilog poziciji Nemačke ide i preliminarna odluka Evropskog suda pravde od 6. septembra. Sud se pozitivno izjasnio o nemačkom modelu u odnosu na primedbe Komisije da Nemačka krši odredbe o nezavisnom upravljanju železničkom infrastrukturom.

S druge strane, Britanija je devedesetih razdvojila poslovanje na sektoru železničke infrastrukture od usluga prevoza "razbivši" stari sistem Britiš rejla (British Rail) kako bi omogućila konkurenciju privatnog sektora. Slične modele imaju i Holandija, Poljska, Španija i još nekoliko zemalja EU.

Mofer (Mofair), nemačka grupa koja okuplja privatne želzničke kompanije, tražila je od Komisije da ne odustaje od planova za razdvajanje operacija na železnici.

"Ako Komisija izmeni prvobitne predloge iz četvrtog paketa za železnicu, jedinstveno evropsko tržište na železničkom sektoru će postati prošlost i pre nego što je profunkcionisalo", istakao je u pismu Komisiji predsedavajući grupe Volgang Mejer (Wolgang Meyer).

On je dodao da će se ostale članice EU, s obzirom na superornost Dojče bana, suočiti ili sa reintegrisanjem svojih železnica i prepuštanjem tržišta drugima, ili sa potrebom podržavanja železnice državnim parama ili sa predajom svojih železnica Dojče banu.

I predsednik Evropskog udruženja za železnički prevoz robe Fransoa Koar (François Coart) tražio je od Komisije da ne odustaje od razdvajanja železničkih operacija kako bi se ohrabrila konkurencija u EU. U pismu predsedniku Komisije Koar je istakao da je "liberalizacija evropske železnice više nego potrebna za ekonomski rast".

I srpska železnica se reformiše

Skupština Akcionarskog društva Železnica Srbije donela je 12. jula 2012. godine odluku o osnivanju četiri zavisna društva kapitala sa ograničenom odgovornošću.

Kako se navodi na sajtu srpske železničke kompanije, predvijeno je osnivanje društva za upravljanje železničkom infrastrukturom Infrastruktura Železnica Srbije, za prevoz putnika Srbija voz, za prevoz robe Srbija kargo i za upravljanje nekretninama sprskih železnica Imovina Železnica Srbije.

Osnivanjem zavisnih društava nastavio bi se proces organizacione reforme srpskih železnica.

Predviđeno je da AD Železnice Srbije funkcionišu kao Grupa Železnice Srbije koju će činiti kontrolno, odnosno matično društvo i kontrolisana društva, među kojima su i četiri koja se osnivaju.

Kontrolno društvo obavljaće korporativne i zajedničke poslove za potrebe kontrolisanih društava.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Raste udeo štete od krađe na železnici
  
• 

  Vesti

  : Železnice traže akciju EU zbog krađe kablova
  
• 

  Vesti

  : Građani EU protiv monopola u železnicama
  
• 

  Vesti

  : Nedovoljno novca za razvoj saobraćajne infrastrukture