Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU prvi put steže kaiš
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.02.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija će, nakon dogovora lidera EU u Briselu o finansijskom okviru za period 2014-2020, prvi put u svojoj istoriji smanjiti budžet u odnosu na prethodni. Dogovor predviđa da u budžetu za narednih sedam godina bude ukupno 960 milijardi evra, dok sadašnji iznosi oko hiljadu milijardi evra. Glavni teret smanjenja treba da podnese infrastruktura dok sredstva za dve glavne politike EU - poljoprivredu i kohezioni fond, neće biti drastično smanjena. Evropski lideri ocenili su da je postignut dobar sporazum ali nije izvesno da li će Evropski parlament podržati budžetska smanjenja.
Sporazum o višegodišnjem budžetu je postignut posle dvodnevnih teških pregovora pobornika štednje na čelu s britanskim premijerom Dejvidom Kameronom (David Cameron) i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, i, s druge strane, pristalica podsticanja privrede, predvođenih francuskim predsednikom Fransoa Olandom (Francois Hollande).
Prethodno je nakon razgovora i bilateralnih sastanaka 7. februara predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej (Van Rompuy) 8. februara predstavio novi kompromisni predlog budžeta koji bi iznosio 960 milijardi evra u preuzetim obavezama, uz stvarna plaćanja ili troškove od 908,4 milijardi evra. Van Rompej je prvobitno planirao da plaćanja budu 913 milijardi evra, ali je zbog protivljenja nekih članica koje treba da obezbede većinu sredstva za to, morao da ponovo pregovara.
Budžet će biti oko 1% evropskog BDP-a i, prema izvorima u evropskim institucijama, za 3% manji od budžeta za 2007-2013. To je prvi put u istoriji EU da se smanjuje budžet.
Smanjenje troškova u novom predlogu može se tumačiti kao pobeda britanskog premijera koji je insitirao da se troškovi drastično smanje, s obzirom da su i same članice morale da usvoje restritivne budžete zbog krize.
Van Rompej je u novembru, vodeći računa o posledicama krize, predložio niži budžet u odnosu na predlog Evropske komisije: 973 milijarde u preuzetim obavezama uz planirane troškove od 943 milijarde evra. Taj predlog je, međutim, odlučno odbacila Britanija uz podršku Nemačke, nordijskih zemalja i Holandije. Evropska komisija je prvobitno predložila 1.030 milijardi evra za period od 2014. do 2020. godine.
Background Budžet u EU donosi se na osnovu višegodišnjeg finansijskog okvira koji se odnosi na 5 do 7 godina. U njemu stavke nisu detaljno razrađene kao u godišnjim budžetima EU, ali se njime preciziraju iznosi i osnovna namena.
Višegodišnji budžet se donosi od 1988. godine i sada je u toku 4. okvir. Svakim višegodišnjim okvirom utvrđen je osnovni cilj, odnosno priorieti EU za taj period.
Rasprave koje se vode o budžetima EU su uvek teške i duge, zato što zemlje imaju različite interese. Standardna tačka sporenja je poljoprivredna politika, koja je od velikog značaja za pojedine zemlje, poput Francuske. Problem je i povećanje budžeta u trenutku kada se širom EU sprovode mere štednje.
Lisabonskim sporazumom Evropski parlament je dobio pravo učešća u odlučivanju o budžetu EU i budžet za 2011. je prvi koji je donet u skladu sa tim novim pravilom.
Zemlje koje se bore da se izdvajanja ne smanjuju, pre svega Francuska i Italija, smatraju da su ipak ublažile štetu jer je predložen budžet od 960 milijardi evra, a dve glavne evropske politike će ipak biti pošteđenje velikih smanjenja.
Prema novom Van Rompejovom predlogu od koga dogovor lidera EU, kako prenosi EurActiv.com ne odstupa mnogo, sredstva za Zajedničku poljoprivrednu politiku (CAP), čiji je glavni korisnik Francuska, nešto malo će se povećati u odnosu na predlog iz novembra, dok će kohezioni fondovi za ujednačni regionalni razvoj dobiti dodatnih 4,5 milijardi evra.
Ipak, u poređenju sa prethodnim višegodišnjim budžetom, budžet za poljoprivredu će biti smanjen sa 421 na 373 milijarde evra, a kohezioni fondovi, koji su drugi po veličini u budžetu, sa sadašnjih 355 na 325 milijardi evra, objavio je EUobzerver (EUobserver) pre postizanja dogovora lidera EU.
Što se tiče sredstava za podsticanje konkurentnosti i otvaranje radnih mesta, predviđeno je da za te mere bude izdvojeno 125,7 milijardi, dok je u novembarskom predlogu bilo predviđeno 152,5 milijardi. Ipak, u poređenju sa budžetom za 2007-2013. ta sredstva su povećana sa sadašnjih 91 milijardi evra.
Za novi fond za zapošljavanje mladih će biti izdvojeno oko šest milijardi evra.
Da bi se smanjili rashodi, a da se pritom bitnije ne ugroze CAP i kohezioni fondovi, najveći teret će podneti oblast infrastrukture. Sredstva za inicijativu Povežimo Evropu smanjena su sa 41,2 milijarde iz novembarskog predloga na 29,3 milijarde evra. Smanjena su sredstva za transport sa 26,8 milijardi na 23,2 milijarde evra i energetiku sa 7,1 na 5,1 milijardi, navodi EurActiv.com.
U Evropskom parlamentu, koji mora da izglasa budžet apsolutnom većinom glasova, međutim upozoravaju da bi ta institucija mogla da odbaci predlog budžeta. "Što se više budete udaljavali od predloga Komisije, sve je verovatnije da će Parlament odbaciti vašu odluku", rekao je 7. februara predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc (Schulz).
Štednja i u institucijama EU
Zaposleni u institucijama EU će, takođe, morati da stegnu kaiš, pošto je planirano da za administraciju bude izdvojeno 1,5 milijardi evra manje u odnosu na predlog Evropske komisije. U odnosu na sadašnji sedmogodišnji finansijski okvir, ta sredstva će se povećati sa 57 na 62 milijarde evra ali treba imati u vidu da će u periodu za koji su namenjena još jedna zemlja, Hrvatska, pristupiti EU, piše Euobzerver.
Evropske institucije će morati da smanje broj zaposlenih za 5% u naredne četiri godine, a oni koji ostanu će morati da dvostruko više rade za iste pare. Takođe, plate evropskih zvaničnika će biti zamrznute u naredne dve gdine.
U novom predlogu bdužeta predviđeno je da neke zemlje, poput Britanije, Nemačke, Holandije i Švedske zadrže olakšiće koje se odnose na povraćaj novca, a toj listi je dodata i Danska kojoj je odobren godišnji povraćaj od 130 miliona evra.
Za ključne infrastrukturne programe Galileo - satelitskog sistema za globalno pozicioniranje, GMES za osmatranje Zemlje i ITER za nuklearnu fusiju sredstva su više-manje nepromenjena i iznosiće ukupno 13 milijardi evra.
Stavovi
Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej (Van Rompuy) objavio je da je sporazum postignut uz ocenu da je "vredan čekanja" .Van Rompej je novinarima rekao da je budžet morao biti tanji, jer se nije mogla "ignorisati krajnje teška ekonomska realnost širom Evrope".
Britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) je rekao da je rezultat pregovora "dobar sporazum za Britaniju". "Mislim da britanska javnost može biti ponosna što smo prvi put srezali sedmogodišnji kreditni limit EU", dodao je on.
Francuski predsednik Fransoa Oland (Francois Hollande) koji je zajedno s italijanskim premijerom Mariom Montijem želeo da zaštiti potrošnju, rekao je da je sporazum "dobar kompromis".
Nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da se trud u pregovorima isplatio. "Sporazum je dobar i važan", ocenila je ona, dodavši da je pokazao solidarnost i obezbedio predvidivost.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Foto: Beta/AP
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
