Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Od 2014. pomoć EU prilagođenija potrebama regiona
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 30.04.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Pretpristupni IPA fondovi EU, koje koristi i Srbija, od 2014. godine bi trebalo da budu prilagođeniji potrebama svake pojedinačne zemlje. U EU je u toku priprema novog višegodišnjeg budžetskog okvira, u okviru kojeg se planiraju i pretpristupni fondovi. Srbija za sada godišnje dobija 200 miliona evra godišnje, a taj iznos bi u narednom okviru, prema prvim informacijama trebalo da bude povećan za 30%. Prema dokumentima u koje je Beta imala uvid, planirano je i da se promene pravila za korišćenje programa IPA II od 2014. do 2020. godine kako bi bila fleksibilnija i omogućila efikasniju upotrebu radi pripreme za članstvo.
Za podršku Srbiji i drugim zemljama na putu ka EU izdvaja se više od 14 milijardi evra za taj sedmogodišnji period.
U dokumentima Evropske komisije, u koje je agencija Beta imala uvid, podvlači se da su osim Islanda, bruto domaći proizvod po stanovniku i društveno-ekonomski razvoj zemalja na putu u članstvo osetno ispod proseka najniže rangiranih zemalja EU. Zbog toga su, kako se ističe, neophodne velike investicije da bi te buduće članice dostigle standarde EU i "mogle da se nose s konkurencijom jedinstvenog tržišta EU i obavezama članstva".
Tako je odlučeno da se uklone pomalo veštačke prepreke između pet instrumenata IPA programa i omogući brži pristup svim sredstvima, ali i da države na putu u EU brže osposobe svoje državne uprave da delotvorno koriste ta sredstva. Reč je o pripremnim dokumentima IPA II koja je Evropska komisija uputila Savetu ministara EU i o kojima je nedavno raspravljao Evropski parlament.
IPA se sada sastoji od pet komponenti - pomoć tranziciji i izgradnji institucija (komponenta I), prekogranična saradnja (komponenta II), regionalni razvoj (komponenta III), razvoj ljudskih resursa (komponenta IV) i ruralni razvoj (komponenta V). Zemlje kandidati koriste sve komponente programa, dok potencijalni kandidati imaju pravo na prve dve komponente.
Dok zemlja ne dobije status kandidata, tendere raspisuje i trošenje nadzire Evropska komisija. Da bi preuzele tu dužnost, zemlje kandidati moraju da izgrade sistem za rukovođenje tim novcem i da iz Brisela dobiju potrvrdu da su u stanju to da rade. To je, ujedno, preduslov za korišćenje fondova iz komponenti III, IV i V.
Prilagoditi fondove potrebama zemalja
Kako proističe iz dokumenata EU, IPA II će biti prilagođena specifičnim potrebama i sposobnostima svake zemlje kandidata i potencijalnog kandidata da upotrebi raspoloživa sredstva.
Background Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) predviđa pomoć zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima u EU u sprovođenju reformi na putu ka EU. Tekući program IPA se odnosi na period 2007-2013, a Evropska komisija je početkom marta 2011. pokrenula konsultacije o sledećem ciklusu IPA posle 2013. godine kako bi se utvrdili prioriteti i način na koji podrška može biti unapređena. Pripreme se sprovode paralelno sa pripremom budućeg višegodišnjeg finansijskog okvira EU, na osnovu koga se formira godišnji budžet EU.
Srbija je status kandidata za EU dobila u martu ove godine. Time je dobila i pravo da koristi fondove iz IPA za regionalni razvoj, poljoprivredu i ljudske resurse. Međutim, za to je potrebno da izgradi takozvani decentralizovani sistem za korišćenje fondova, a planirano je da se taj posao okonča sredinom 2013. godine i do tada dobije i potvrdu Brisela da je to učinila. Srbija je već podnela zatev za korišćenje novca za poljoprivredu, dok će se, prema informacijama Kancelarije za evropske integracije, sa korišćenjem novca za zapošljavanje i regionalni razvoj sačekati naredni finansijski okvir, odnosno 2014. godina.
Otvaranje novih komponenata IPA fondova ne znači dodatna sredstva, već preraspodelu postojećih.
Komisija u Briselu namerava i da za svaku zemlju izradi "Sveobuhvatni strateški dokument" koji će pomoći da se stalno prate i pomoć i reforme sasvim prilagode posebnim potrebama, problemima i sposobnostima određenog kandidata za članstvo u EU. Nužni instrumenti za podršku bi odmah bili primenjivani i ne bi se čekalo da oni zbog veštačkih pravila dođu na red mnogo kasnije.
U nedavnoj raspravi u Evropskom parlamentu predstavnici zemalja Zapadnog Balkana su zvaničnicima Evropske komisije i Evropskog parlamenta ukazali da je veoma značajna inicijativa koju je pokrenuta u regionu da se sredstva za reforme ravnomernije rasporede, kako bi u ranijoj fazi bilo više novca za reforme i pripreme za članstvo. Oni su ukazali da se sad događa da zemlja koja postane članica ođednom može da povuče i 10 puta više novca nego ranije, ali da njena administracija to ne može odmah da iskoristi.
Generalni direktor za proširenje u Evropskoj komisiji Stefano Sanino je u raspravi stavio do znanja da će se sa IPA II ići u tom pravcu. Dodao je i da će podele i prepreke između ključnih komponenti tri, četiri i pet biti praktično uklonjene.
Glavna oblast: korupcija
Sanino je ukazao na to da će svi budući pregovori o članstvu s nekom zemljom počinjati poglavljima vladavine zakona, osnovnih sloboda i reforme pravosuđa, što znači da će se buduće članice prvo osposobljavati za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Stalno će se pratiti i ocenjivati napredak svake zemlje pojedinačno.
Planira se i da predstavnici vlada Srbije i Makedonije budu pozvani da učeštvuju u mehanizmu "dubinskog snimanja" takozvanog skrininga svih reformi koje će Evropska komisija sprovesti za Crnu Goru u očekivanju da Podgorica uskoro počne pregovore o članstvu.
Zvaničnik Revizorskog suda EU Karil Pingsten je u raspravi o predlozima Evropske komisije za IPA II, održanoj u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta, naglasio da je ključno da članice EU budu potpuno sigurne da će država kandidat zaista biti potpuno spremna za članstvo.
Pingsten je upozorio da široko rasprostranjena korupcija nanosi veliku štetu zemljama Zapadnog Balkana.
Dodao je i da je Hrvatska, iako je već potpisala sporazum o članstvu s EU, i dalje pod nadzorom zato što još nema dokaza da je njena državna uprava u potpunosti osposobljena da koristi velika sredstva iz strukturnih fondova Unije.
Sanino je predočio da će značajan cilj proširenja i dodele pretpristupnih fondova biti da se ekonomski razvoj zemalja Zapadnog Balkana podstakne i sredstvima EU ali i još bližom saradnjom s drugim međunarodnim finansijskim ustanovama, posebno kroz postojeći Investicioni okvir za Zapadni Balkan. Taj program pokrenut je 2009. godine i koristi sredstva EU, partnerskih finansijskih institucija, Razvojne banke Saveta Evrope, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Evropske investicione banke i bilateralnih donatora. Do kraja 2011. godine odobreni su projekti u vrednosti 220 miliona evra, od čega 31,8 miliona za Srbiju, 29,1 milion za Kosovo i 42,2 miliona za regionalne projekte.
Evropska komisija planira da posveti veliku pažnju i saradnji s civilnim društvom Zapadnog Balkana i regionalnoj saradnji.
U dokumentima Evropske komisije za IPA II stoji i da su "zemlje Zapadnog Balkana i dalje relativno mlade države, stvorene posle raspada bivše Jugoslavije" i da je "još potrebno da se u njima ojačaju politička stabilnost, puno uvreženje načela demokratije, poštovanja ljudskih prava i dobre vladavine".
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
