Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Težak put do narednog budžeta EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.11.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Lideri EU pokušaće na sastanku koji počinje 22. novembra u Briselu da postignu dogovor o narednom evropskom višegodišnjem budžetu, ali su izgledi za to slabi zbog dubokih podela unutar Unije u jeku ekonomske krize. Samit se održava u nimalo povoljnim okolnostima - zona evra nije nedavno uspela da odblokira novu tranšu finansijske pomoći Grčkoj a članice Unije nastavljaju da daju prednost nacionalnim interesima. Uoči sastanka lidera EU sve češće se čuju pretnje vetom i postavlju granice preko kojih se neće ići. Ipak, predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej (Van Rompuy) pokušaće da nađe kompromisno rešenje.
Van Rompej želi da postigne dogovor i pokušaće sve, uključujući "nemoguće", kažu izvori bliski predsedniku Evropskog saveta. Međutim, pregovori će biti teški s obzirom na čvrst stav britanskog premijera Dejvida Kamerona (David Cameron) o takozvanom britanskom rabatu. Kako se ocenjuje, samit verovatno neće uspeti ako Kameron odbije da prihvati kompromis.
Britanija, ali i Francuska, Nemačka, Finska, Švedska, Holandija i Austrija odbijaju, takođe, povećanje svog učešća u budžetu s obzirom da se od njih traži istovremeno da smanje sopstvene budžete. Zbog toga je hladno dočekan predlog Komisije da se za budžet za 2014-2020. sakupi 1.047 milijardi evra, pa je ovih sedam zemalja koje najviše daju u zajednički budžet tražilo da se budžet smanji na najviše 1.000 milijardi evra.
Nije bolje prošao ni predlog Van Rompeja da se budžet koji je predložila Komisija smanji za 75 milijardi evra i da se teret jednako raspodeli po oblastima koje se finansiraju iz budžeta. To bi obuhvatilo i Zajedničku poljoprivrednu politiku, koju žestoku brani Francuska, i kohezione fondove od kojih korist imaju najsiromašnije zemlje u Uniji.
Taj predlog je praktično razljutio sve, osim Nemačku za koju se sumnja da stoji iz predloga.
Van Rompej će 22. novembra pred početak samita predstaviti novi predlog, posle razgovora sa svakim od lidera EU.
Niko ne može da predvidi kako će se samit odvijati. Samit bi mogao da bude kratak i da se zbog neuspeha završi 23. novembra. Međutim, postoji mogućnost da se sastanak lidera EU produži i 24. novembra, odnosno 25. novembra, ako bude "političke volje" za postizanje dogovora.
Ocenjuje se da je, bi se postigao dogovor, potrebno da se predlog Komisije smanji za bar 100 milijardi evra. "Svi moraju da prihvate žrtve", smatraju pregovarači. "To je izvodljivo ako postoji politička volja, što nije očigledno", rekao je jedan od pregovarača. Evropski zvaničnik koji učestvuje u pregovorima ocenio je da neuspeh neće biti kraj sveta već da je ključno pitanje koji će "novi element omogućiti da se postigne dogovor".
Mogućnost neuspeha lebdi u vazduhu u zgradi Evropskog saveta u Briselu u kojoj će se okupiti lideri 27 članica. Tu mogućnost, ne isključuje ni nemačka kancelarka Angela Merkel. "Novi evropski samit o budžetu bi mogao da se u slučaju neuspeha održi počektom 2013", rekla je 21. novembra Merkelova.
Nezadovoljna Komisija
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) je vrlo emotivno reagovao na tok pregovora u kojima najbogatije zemlje insistiraju isključivo na smanjenju troškova. "Secite, secite, secite (troškove). Samo se raspravlja o načinima za smanjenje (troškova) a nimalo o kvalitetu ulaganja", rekao je on 21. novembra u Evropskom parlamentu.
Evropska komisija smatra da u Evropi nedostaje politička volja. EU nije uspela da se u noći između 20. i 21. dogovori, pre svega sa Međunarodnim monetarnim fondom o pomoći Grčkoj kojoj preti bankrot. Ni nedelju dana pre toga nije uspela da postigne dogovor kako bi se i pored nedostatka novca nastavilo finansiranje programa Erazmus (Erasmus) za razmenu studenata u EU i više drugih evropskih programa.
Barozo je pozvao i da se sasluša glas nezadovoljnih građana, privrednika i organizacija. "Saslušajte glas dobitnika Nobelove nagrade za mir, studenata koji učestvuju u Erazmusu, preduzetnika, humanitarnih organizacija, nezaposlenih", rekao je on.
U međuvremenu, poljoprivrednci u EU su se organizovali zbog mogućeg smanjenja sredstava za poljoprivredu, kao i dobrotvorne organizacije koje su zabirnute zbog smanjenja pomoći najsiromašnijima. Protestuju i zaposleni institucijama EU, iako ih britanska štampa napada kao dobrostojeće.
Razlike među članicama
Fajnenšel tajms (Financial Times), međutim, piše da su evropski lideri optimisti da će postići dogovor s Velikom Britanijom o budžetu, uprkos pretnji britanskog premijera da će uložiti veto. Uoči dvodnevnog samita EU u Briselu dnevnik navodi da bi Kameron bio spreman da prihvati troškove od 940 milijardi evra za budžet u periodu 2014-2020.
Britanski premijer računa na podršku Švedske, Holandije i Finske. Međutim, on je svestan da su neke zemlje spremne da ga izoluju tokom pregovora.
Kameron je izjavio je 22. novembra da će se boriti za očuvanje britanskih interesa na samitu u Briselu. Osetljiva tema za Britaniju jeste predlog Evropske komisije da se ukine sistem povraćaja novca iz budžeta nekim zemljama. Tu je pre svega reč o britanskom pravu za koje se 1984. izborila tadašnja premijerka Margaret Tacer (Thatcher).
Britanija je u to vreme dobijala vrlo malo sredstava namenjenih poljoprivredi čiji je udeo u to vreme u evropskom budžetu bio 80%. Britanci su u 2011. dobili na ime tog povraćaja 3,6 milijardi evra koju su najvećim delom finansirali Francuska, Italija i Španija, tri vodeća korisnika poljoprivrednih fondova. Britanija takođe traži smanjenje njenog doprinosa evropskom budžetu. Sličan stav imaju Švedska i Holandija.
Prioritet Francuske je da se očuva budžet za poljoprivrednu politiku. Francuski ministar poljoprivrede Stefan Le Fol (Stephan Le Foll) ocenio je 12. novembra da bi 386 milijardi evra za poljoprivredu bili dobra osnova za pregovore. Francuska, takođe, smatra da bi budžet trebalo bude oko 960 milijardi evra, što je oko 1% BDP EU, u čemu se slaže sa Nemačkom. Berlin, takođe, podržava izdvajanja za poljoprivrednu, pošto je Nemačka drugi korisnik tih fondova.
Poljska, kao glavni korisnik strukturnih fondova iz kojih je u periodu 2007-2013. dobila 67 milijardi evra, protivi se bilo kakvom smanjenju tih sredstava i nada se da će joj i u narednom višegodišnjem periodu biti odobrena slična sredstva.
Očekuje se da Španija, suočena sa teškom ekonomskom krizom, brani izdvajanja za poljoprivredne i regionalne fondove čiji je korisnik. Prema Van Rompejevom predlogu, Madrid bi izgubio trećinu strukturnih fondova i 17% poljoprivrednih subvencija.
Italija je za to da budžet bude oko 1.000 milijardi era i želi da se smanje njena izdvajanja u zajednički budžet koja sada iznose 5 milijardi evra.
Češka je za ograničenje budžeta na 1% BDP EU i smatra da treba smanjiti poljoprivredne fondove u korist izdvajanja za regionalnu poliitiku.
Bukurešt u potpunosti podržava Evorpsku komisiju i insistira na povećanju poljoprivrednih i regionalnih fondova.
Mađarska predstavlja poseban slučaj pošto bi, prema sadašnjem Van Rompejovom predlogu, mogla da izgubi 30% sredstava iz kohezionih fondova, što bi predstavljalo ogroman politički problem za Budimpeštu.
Izvor: AFP i EurActiv.fr
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
