Srbija je dobijanjem statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji dobila pravo da koristi svih pet komponenti pretpristupnih IPA fondova, dok je do sada koristila samo dve. To, međutim, ne znači da će na raspolaganju imati više novca, bar ne do okončanja ovog višegodišnjeg budžetskog finansijskog okvira EU za period 2007-2013. Od tada će, po svoj prilici, moći da računa na povećanje iznosa za šezdesetak miliona evra.

Prema informacijama koje je agencija Beta dobila u Evropskoj komisiji u Briselu, sredstva za još tri komponente IPA u koje je sada uključena, Srbija će dobiti preraspodelom iz postojećih fondova predviđenih za nju u već određenim komponentama I i II.

Srbija je bila uključena u samo dve komponente IPA, a to su podrška tranziciji i izgradnji institucija, i za prekograničnu saradnju, za šta je bespovratno dobijala oko 200 miliona evra godišnje, a za 2013. predviđeno je 214,7 miliona evra.

Uz status kandidata za članstvo, Srbiji se sada otvaraju i IPA komponente III, IV i V. To su regionalni razvoj, ljudski resursi (uključujući obrazovanje i socijalno uključivanje) i razvoj seoskih područja, kao i prvenstveno ključno važna poljoprivreda, koja je, i prema procenama Evropske komisije, važna razvojna i izvozna privredna grana Srbije, s moćnim komparativnim prednostima.

U Evropskoj komisiji se radi na izvesnom preobražaju programa IPA od 2014. godine, kada kreće iduće budžetsko sedmogodišnje razdoblje finansiranja strukturnih i drugih reformi političkog, ekonomskog i društvenog preobražaja zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU.

Kako sada stvari stoje, od dobijanja statusa kandidata Srbija može koristiti postojeća sredstva za svih pet komponenti IPA, uz nužne temeljito pripremljene odgovarajuće projekte, i to tek pošto usvoji i počne da sprovodi Decentralizovani sistem upravljanja. To znači da vlada Srbije treba da uspostavi za to nadležno telo, kao i da se zvaničnici u tom telu obuče da upravljaju dobijenim sredstvima, što inače trenutno radi Delegacija EU u Beogradu.

Povećanje IPA za Srbiju u narednom budžetu

Povećanje IPA od 30% za Srbiju predviđeno je usvajanjem budžeta EU za razdoblje 2014-2020, što znači da će u tom periodu godišnja suma nepovratnih sredstava biti 260 miliona evra za svih pet komponenti.

Vlada u Beogradu moći će efektivno ta sredstva da kroz projekte usmerava kada se usvoji Decentralizovani sistem upravljanja. To je vrlo zahtevan poduhvat, ali je od dugoročne koristi zato što se time Srbija priprema za korišćenje strukturnih fondova koje koriste članice EU, a moći će da dobija sredstva za neke vidove projekata koji do sada nisu mogli da se finansiraju evropskim novcem. Reč je, pored ostalog, o podršci poljoprivrednicima, malim i srednjim peduzećima i izgradnji infrastrukture.

Zasad nema znakova da bi sredstva EU za temeljite promene i pripremu novih članica sa Zapadnog Balkana od 2014. mogla biti osetnije uvećana, uključujući povlačenja novca iz strukturnih i kohezionih fondova Unije. Ta sredstva su desetostruko veća od IPA, a bivaju dostupna tek kad neka država kandidat potpiše sporazum i postane članica EU.

Time bi se iz raspoloživih, ne novih sredstava, mnogo brže i bolje zemlja-kandidat pripremila za ono što je najbitnije - da po političkoj demokratiji, sposobnosti državne uprave i konkurentnosti privrede bude u stanju da se kao partner ravnopravno uključi u sve politike i sistem odlučivanja EU.

To je svojevremeno predložila Srbija i dobila podršku tri komesara Evropske komisije, o tome se ozbiljno razmišljalo u krugovima Komisije u Briselu, ali zasad opipljivijih poteza još nema.

Mnogi izazovi na putu do IPA

Srbiju pritom očekuje puno izazova i problema u budućem korišćenju IPA fondova, a pored decentralizovanog sistema upravljanja, od nje se očekuje i da državni budžet planira kao EU na duži rok, a ne na godinu dana, rečeno je 6. marta na javnom slušanju “Korišcenje pretpristupnih fondova EU” u Skupštini Srbije.

Zamenik direktorke Kancelarije za evropske integracije Ognjen Mirić rekao je da je jedan od izazova i uspostavljanje decentralizovanog sistema upravljanja za koji bi Srbija, kako je naveo, trebalo da dobije akreditaciju od EU do kraja godine. Mirić je, međutim, dodao da je "realnije da zbog izbora i formiranja ministarstava nove vlade to bude 2013. godine". Srbija se, prema njegovim rečima, trenutno nalazi u u fazi 4 od 6 za formiranje decentralizovanog sistema upravljanja.

On je ukazao da za razliku od EU koja planira budžet na sedam godina Srbija svoj planira na godinu dana plus dve godine za budžetska planiranja.

EU, takođe, traži puno starteških dokumenata koji definišu prioritete u politici. "Najveći broj domaćih strategija ističe u periodu 2014-2020. što znači da će se Srbija suočiti sa izazovom da neće imati spremne strategije", ocenio je Mirić.

Ubuduće će Srbija morati da primenjuje i sektorski pristup u planiranju. "To znači da nećemo moći da imamo izolovane projekte, već će projekti iz zapošljavanja morati da budu povezani sa obrazovanjem", naveo je kao primer Mirić.

Kao prednosti IPA projekata, Mirić je istako regionalni karakter i unapređivanje regionalne saradnje. Takođe, u projektima će moći da učestvuju domaće firme, ali u konzorcijumima sa firmama iz članica jer domaće firme nemaju potrebne reference. Međutim, izazov leži u činjenici da opštine koje učestvuju u takvim projektima moraju da obezbede 10% novca za pretfinansiranje projekta.

Mirić je naveo da je puno projekata u Srbiji na nivou projektne ideje, ali da nema detaljnog plana regulacije, da projektana dokumentacija nije potpuna, niti su rešeni imovinsko-pravni odnosi.

Izazov će biti izgradnja administrativnih kapaciteta jer će stručnjaci koji znaju da pišu projekte prelaziti za veći platu u privatni sektor. Hrvatskoj se dešavalo da zbog toga određena sredstva budu zamrznuta, čulo se na skupu.

Na pitanje kakvi su efekti dosadašnjeg korišćenja novca iz IPA fondova, Mirić je naveo da se Srbija nalazi na pola puta u realizaciji projekata tako da je nemoguće proceniti efekte i koliko je ljudi zaista imalo koristi od novca EU.  Srbija do sada iz IPA fondova nije iskoristila samo 1,5 miliona evra sto je manje od 1,5 % od IPA budžeta koji je Srbija dobila za period 2007 -2013, kazao je on.

Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević rekla je da je Srbija, od početka tranzicije od EU, bilo iz pretpristupnih fondova ili od pojedinnačnih zemlja donatora, dobila oko 3,5 miljardi evra. "Taj novac je otišao u obrazovanje, lokalni razvoj, razvoj poljoprivrede, infrastrukturu,  konkretne projekte uz pomoć kojih su ljudi mogli da vide poboljsanje života", kazala je ona.

Delević je navela da je Bugarska kao članica EU, u budzetskom periodu od 2007 - 2013. dobila sedam milijardi evra iz strukturnih fondova koji, kako je navela, mogu dostići oko 4% BDP. "To bi, u slučaju Srbije, iznosilo oko 1,4 milijardi evra godišnje", kazala je Delević.

Pišu: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta iz Brisela, i Ivana Pavlović, novinarka EurAktiva

Foto: Evropska komisija

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Hrvatska delimično spremna za fondove posle pristupanja
  
• 

  Vesti

  : Status kandidata otvara pristup nekim programima EU
  
• 

  Vesti

  : Status kandidata ne donosi više novca od EU
  
• 

  Vesti

  : Vlada treba da lobira da dobije više novca od EU
  
• 

  Vesti

  : Đelić: Pozitivna reagovanja na predlog o većoj finansijskoj podršc
  
• 

  Vesti

  : Odgovor EK na predlog o IPA do kraja godine
  
• 

  Vesti

  : Zemlje Zapadnog Balkana će zajedno tražiti povećanje iz IPA
  
• 

  Vesti

  : Zemlje Zapadnog Balkana o IPA pomoći
  
• 

  Vesti

  : Srbija će i zvanično tražiti linearno povećanje IPA
  
• 

  Vesti

  : Evropske zemlje izdvojile 1,6 milijardi za Srbiju