Uticaj Srbije na zajedničku poljoprivrednu politiku EU, kada postane punopravna članica, biće skroman s obzirom na njenu relativno malu poljoprivrednu površinu. Kada Srbija pristupi Uniji, poljoprivredne povišine u EU povećaće se za 5,097 miliona hektara što je 3% poljoprivrednih površina koje se koriste u EU, navodi se u Analitičkom izveštaju o napretku Srbije. U izveštaju se naročito podvlači da politiku subvencija treba uskladiti sa evropskom praksom i da je organska proizvodnja velika šansa za domaću privredu.

Sa druge strane, pristupanje Uniji imaće ogroman uticaj na srpsku poljoprivredu koja doprinosi sa 10% BDP-u Srbije, kao i na seosko stanovništvo. Kako je navela Evropska komisija, oko 55% stanovništva živi u ruralnim područjima dok je trećina aktivne populacije u potpunosti ili delimično oslonjena na poljoprivrednu proizvodnju kao izvor hrane.

Kako se navodi u izveštaju, ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je 5,097 miliona hektara, od čega je 80% oranica. U 2009. na proizvodnju žitarica je otpadalo 70% poljoprivredne proizvodnje, dok je 30% stočarska proizvodnja.

Izvoz poljoprivrednih proizvoda raste iz godine u godinu i čini gotovo četvrtinu ukupnog izvoza Srbije u 2009. Poljoprivreda je pretežna delatnost u većini ruralnih krajeva u kojima dominiraju mala poljoprivredna domaćinstva, niska produktivnosti i niska profitabilnost.

Srpski budžet za poljoprivredu u 2010. iznosio je tek nešto preko 2% BDP zbog čega je podrška daljem razvoju srpske poljoprivrede ogrančena.



Državna pomoć mora da se uskladi sa standardima EU

Iako je poslednjih godina bilo napretka, kapaciteti Ministarstva poljoprivrede moraju se ojačati kako bi se struktura prilagodila zahtevima poljoprivredne politike EU. Takođe, poljoprivrednu statistiku treba uskladiti sa evropskim standardima.

Srbija treba da obrati pažnju na osnivanje administrativnih struktura potrebnih za zajedničku poljoprivrednu politiku, preporučila je Komisija.

Država subvencioniše proizvodnju mleka, mesa i žitarica, ali politiku subvencija postepeno treba uskladiti sa regulativom EU tako da se smanji pritisak direktnih subvencija na proizvodnju. Osim subvencija za proizvodnju i mera za podsticanje ruralnog razvoja, Srbija korisiti još niz mera državne pomoći koji se moraju uskladiti sa EU.

Većina obradivih površina je zasejana žitarcama koje pokrivaju gotovo 60% zasejanih oranica. Kukuruz je najvažnija žitarica sa blizu 1,2 miliona hektara zasejanih površina. Na drugom mestu je pšenica sa blizu pola miliona hektara. Šećerna repa se 2009. gajila na 60 hiljada hektara što je omogućavalo proizvodnju od tri miliona tona šećera.

Srbija je najveći proizvođač mesa u CEFTA regionu, ali je u poređenju sa evropskim rezultatima ta proizvodnja skromna. Stočni fond je u poređenju sa većinom zemalja EU mali u smislu broja goveda po hektaru poljoprivrednog zemljišta. Komisija ističe da je proizvodnja mleka u Srbiji jako važna sa više od 280 hiljada proizvođača.

Proizvodnja voća i povrća je takođe značajna poljoprivredna aktivnost u zemlji, a najvažnije kulture su krompir, kupus, paradajz, jabuke, bobičasto voće i šljive. Sa ukupnom godišnjom proizvodnjom većom od 80 hiljada tona, Srbija je jedan od najvećih proizvođača malina u svetu. Industrija za preradu voća i povrća ima velike potencijale za razvoj. Međutim, u Srbiji se subvencije dodeljuju na osnovu broja zasada po hektaru što nije u skladu sa evropskim standardima.

U Srbiji postoji veliki, neiskorišćen potencijal za proizvodnju vina ali se preduzimaju napori da se taj sektor razvije i promoviše, navodi se u izveštaju i dodaje da srpski zakon o vinu ima "mnogo zajedničkih elemenata" sa zakonodavstvom EU u toj oblasti.

Komisija je navela da je potrebno uspostaviti registar vinograda i procedure za izdavanje dozvola enološkim laboratorijama.

Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima iz 2009. mora da se uskladi sa pravnom tekovinom EU u toj oblasti, navodi se u izveštaju.

Organska hrana ima budućnost

Proizvodnja organske hrane će verovatno rasti u budućnosti zahvaljujući domaćoj podršci i aktuelnim trendovima u svetu, navodi se u izvšzaju i dodaje da je novi zakon u tom domenu usvojen 2011. ali da ga treba primenjivati.

Ministarstvo poljoprivrede je u potpunosti nadležno za nadzor organske proizvodnje i ono je prošle godine osnovalo osam kontrolnih tela.

U izveštaju se primećuje da trenutno nema dostupnih podataka o površinama pod organskom proizvodnjom, ali da novi zakon insistra na obaveštavanju o tome.

Komisija preporučuje da nadzornu aktivnosti treba podržati i ojačati.

Izvor: EurActic.rs