Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nijedan uviđaj u kompanijama zbog kršenja konkurencije
|
|
|
|
Objavljeno : 12.10.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Komisija za zaštitu konkurencije Srbije dosad nije izvršila nijedan uviđaj u prostorijama domaćih kompanija zbog sumnji na kršenje konkurencije jer nije bilo potrebe za takvim istražnim postupkom, ocenila je za EurAktiv članica Saveta Komisije Sanja Danković Stepanović. Domaćim inspektorima nije potreban sudski nalog za ulazak u poslovne prostorije, niti za proveru dokumenata u kućama menadžera kompanije za koju se posumnja da krši konkurenciju. Advokati koji zastupaju kompanije upozoravaju da uviđaj ne sme da se pretvori na "lov na veštice" budući da mediji i investitori brzo saznaju za posetu inspektora čime se ugled, naročito velikih kompanija, brzo urušava.
Danković Stepanović je 12. oktobra na međunarodnoj konferenciji o zaštiti konkurencije rekla da se "još nije dogodila situacija" koja bi zahtevala takve aktivnosti u toku prikupljanja dokaza o kršenju konkurencije.
"Neophodno je da se dogodi ta vrsta restriktivnog sporazuma za koji ocenimo da bi se pribavljanje dokaza najbolje uradilo uviđajem", kazala je ona i dodala da su inspektori obučeni za sprovođenje uviđaja.
Tokom uviđaja inspektor ima pravo na ulazak i pregled prostorija, oduzimanje i kopiranje dokumentacije, a dozvoljeno je i uzimanje izjava zaposlenih.
Za razliku od Mađarske čijim inspektorima je neophodan sudski nalog za ulazak u kompaniju, srpskim inspektorima na osnovu Zakona o zaštiti konkurencije iz 2009. nije potrebna dozvola suda.
Sem Piters (Sam Pieters) iz Generalnog direktorata za konkurenciju Evropske komisije istakao je da je najbolji način utvrđivanja kartelskog sporazuma nenajavljeni odlazak inspektora u kompaniju.
On je istakao da od 2004. godine inspektori Direktorata mogu da ulaze i u kuće zaposlenih i menadžmenta kompanija.
"Neki dokazi o kartelima, koji su sve bolji u sakrivanju dokumenata, mogu biti smešteni u podrumu kuce direktora", kazao je on ističući da inspektori pre uviđaja moraju imati sigurne dokaze da kompanija krši zakon.
Prema Pitersovim rečima, akcija inspektora mora biti tajna jer će u suprotnom kompanija za nekoliko sati sakriti dokumenta.
Kako je istakao, zakoni EU predviđaju da kompanja ima pravo da se konsultuje sa pravnim savetnikom, ali inspektori ne moraju da čekaju njegov dolazak da bi započeli uviđaj.
Iskustvo Mađarske
Otkrivanjem kartela u Mađarskoj u okviru posebne jedinice bave se tri bivša policijaca, dva advokata, jedan forenzičar i IT stručnjak, kazala je članica Saveta mađarskog tela za konkurenciju Ana Miks (Anna).
Kako je rekla, kao posebno delotvorni instrument pokazala se nagrada za uzbunjivače koji daju informacije o kartelu, koja se isplaćuje iz naplaćene kazne, a maksimalno može iznositi 180 hiljada evra.
Ako mađarski inspektori nađu dokaz koji nije pokriven predmetom slučaja, a dokaz je o nekom drugom kartelu ili kršenju konkurencije, imaju 30 dana da traže nalog od suda za pretres tih dokumenata kako bi te dokaze mogli da koriste za druge slučajeve.
Iskustvo druge strane
Dejvid Anderson, advokat u briselskoj kompaniji Bervin Lajton Pajsner (Berwin Leighton Paisner) koja je branila kompanije za koje se sumnjalo da su kršile konkurenciju, kazao je da uviđaj treba vršiti uz prethodno prikupljene dokaze jer se u protivnom urušava ugled institucija koje se bave zaštitom konkurencije.
S obzirom da srpskim organima nije potreban nalog suda za ulazak u firmu, on je kazao da zbog toga inspektori treba da budu naročito pažljivi kako će sprovesti uviđaj. Kad je reč o zvizdačima, treba biti pažljiv sa njihovim dokazima koji često nisu čvrsta osnova za otpočinjanje uviđaja.
“Ne kažem da uzbunjivači lažu, ali treba biti pažljiv da nije reč o lovu na veštice”, upozorio je Anderson.
Učesnici skupa su istakli i da treba informisati i kompanije i javnost o tome kako se sprovodi uviđaj, jer se često dešava da kompanije i ne znaju da takvi inspektori koji dođu u nenajavljenu posetu i postoje.
U Evropi istraga u kompaniji može da počne bez prisustva pravnog savatnika. U nekim članica su sudovi odobrili do 40 minuta čekanja savetnika, kazao je Anderson.
"Možda na početku treba odrediti vreme za čekanje advokata kako bi se inspekcija odvijala što bolje i to smanjuje mogućnost kasnijih žalbi", posavetovao je Anderson srpsku Komisiju.
On je takođe istakao da kompanija ima pravo da postavi pitanje da li je pregledanje nekog fajla u okviru ovlašćenja inspektora.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
