Sedam od 10 Evropljana smatra da NVO imaju uticaj na političko odlučivanje kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou, dok više od pola to isto smatra za odlučivanje na nivou EU, pokazalo je specijalno istraživanje Evropske komisije Eurobarometar. Oko 70% Evropljana misli da je dobar način da se utiče na politiku glasanje na lokalnim ili regionalnim izborima, a polovina smatra da to može postići članstvom u nekoj od nevladinih organizacija ili interesnih grupa. Peticije su glavna linija putem koje građani Evrope pokušavaju da utiču na donošenje odluka.

Izbori u EU se održavaju u maju 2014. godine. Rezultati istraživanja "Uključenost Evropljana u participativnoj demokratiji" objavljeni su početkom marta. Istraživanje je sprovedeno u februaru na zahtev Generalnog direktorata Evropske komisije za komunikacije, na uzorku od 25.551 ispitanika iz svih 27 zemalja članica EU.

Najviše stanovnika Evropske unije smatra da nevladine organizacije utiču na lokalni i nacionalni nivo odlučivanja (75% i 70%), a nešto manji broj da utiču i na evropski nivo odlučivanja (53%).

Procenat onih koji misle da NVO imaju uticaj na lokalno odlučivanje je najveći u Švedskoj (88%) i Finskoj (87%), a najmanji u Španiji (65%).

Da NVO utiče na nacionalno odlučivanje najviše veruju u Danskoj (83%), Švedskoj (82%), Finskoj (82%) i Luksemburgu (80%), dok u ovo manje veruju Česi (55%), Grci (56%), Mađari (57%), Slovenci (58%) i Letonci (58%).

Velika većina ispitanika smatra da NVO mogu da utiču i na donošenje odluka na EU nivou. Taj procenat je najveći u Rumuniji (71%), Portugalu (68%), Luksemburgu (66%) i Danskoj (66%), dok relativna većina kaže da ove organizacije nemaju uticaj na evropski nivo odlučivanja u Češkoj (59%), Austriji (54%), Sloveniji (52%), Letoniji (52% , Nemačkoj (48%) i Holandiji (48%). Mišljenje je jednako podeljeno u Grčkoj (49% i za i protiv).

Interesi i vrednosti nevladinih organizacija

Večina Evropljana (59%) misli da određene nevladine organizacije zastupaju njihove interese i vrednosti, dok čak 41% misli da evropskim građanima nisu potrebne ovakve vrste organizacija.

Najveći broj stanovnika koji deli interese sa NVO je u Holandiji (75%), Luksemburgu (70%) i Danskoj (70%). Tri izuzetka, gde manje od 50% ljudi prepoznaje svoje interese i vrednosti u radu NVO, su Španija (46%), Češka (47%) i Estonija (47%).

U pojedinim državama kao što su Rumunija, Grčka, Bugarska, Portugalija i Kipar ve'ina stanovnika smatra da su NVO nepotrebne. Mišljenje je jednako podeljeno u Malti, gde 46% ispitanika smatra da nisu potrebne, dok se isti procenat ne slaže sa tim.

Poverenje u izbore

Čak 73% ispitanika veruje je da glasanje na lokalnim izborima efikasan način da se utiče na politiku. Ovaj stav najviše zastupaju Nemci, Danci i Finci (83%). Za razliku od njih, Slovenci (42%), Letonci (37%) i Španci (37%) kažu da glasanje na lokalnim ili regionalnim izborima nema velikog efekta.

Glasanje na nacionalnim izborima kao dobar način da se utiče na politiku zastupa 70% građana EU, najviše u Danskoj (89%), Malti (85%) i Finskoj (82%), dok se u Sloveniji relativna većina ispitanika ne slaže (49%).

Većina Evropljana (54%) takođe misli da na političke odluke može da se utiče glasanjem na evropskim izborima i učlanjenjem u neku nevladinu organizaciju. Ovo mišljenje imaju Rumuni (71%), Maltežani (68%) i Italijani (65%). Suprotno mišljenje imaju Letonci (61%), Česi (54%), Britanci (54%) i Slovenci (53%), a Holanđani su podeljeni (49% se slaže i 49% se ne slaže). Učlanjenjem u NVO najviše žele da utiču na politiku stanovnici Luksemburga (68%), Rumunije (65%) i Malte (65%).

Aktivnost građana

Trećina Evropljana (34%) je bar jednom potpisala peticiju na papiru ili na internetu kao način da se utiče na odlučivanje. Potpisivanje peticije je najpopularnije u Velikoj Britaniji (53%) i Francuskoj (51%), dok je na dnu liste Kipar sa samo 7% i Grčka sa 10% ispitanika koji su potpisali peticiju u poslednje 2 godine.

U osam država članica, internet ili društvene mreže su glavne sfere za izražavanje stavova o javnim pitanjima. Stavove o javnim pitanjima je putem interneta ili društvenih mreža izrazilo 28% ljudi, najviše u Španiji (39%), Češkoj (35%) i Holandiji (35%).

Skoro petina (18%) građana EU tvrdi da je učestvovala u javnoj debati na lokalnom ili regionalnom nivou tokom protekle 2 godine, a samo desetina je raspravljala o javnim pitanjima sa nacionalnim predstavnikom. Raspravljanje o javnim problemima sa predstavnikom lokalne ili regionalne vlasti je najzastupljenije u Irskoj (43%), Finskoj (36%) i Austriji (33%).

Članstvo u organizacijama

Petina Evropljana (20%) kaže da je član neke organizacije sa  ekonomskim, socijalnim, ekološkim, ili kulturnim interesom, dok je 17% član neke druge interesne grupe ili sindikata (16%).

Desetina ispitanika su članovi profesionalnog udruženja poput grupa za doktore ili nastavnike. Stanovništvo u nordijskim zemljama je posebno aktivno u nevladinim organizacijama i sličnim udruženjima. U Danskoj (61%), Finskoj (54%) i Švedskoj (54%) naročito je veliko članstvo u sindikatima.

Ovo su takođe države u kojima je više od petine građana uključeno u profesionalna udruženja. Neaktivnih u NGO ili udruženjima najviše ima u Litvaniji (84%), Estoniji (81%) i Rumuniji (80%), a najmanje u Švedskoj (19%), Finskoj (20%) i Danskoj (21%).

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Evropa nije bila prioritet u predsedničkoj kampanji
  
• 

  Vesti

  : Nacionalne stranke pobednici lokalnih izbora u BiH
  
• 

  Vesti

  : Nova koalicija desnog centra u Rumuniji
  
• 

  Vesti

  : Izbori u Grčkoj - uzdah olakšanja u Evropi