Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Roditelji u Evropi izbegavaju kurseve o roditeljstvu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.04.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Roditeljima u EU su na raspolaganju obuke za unapređenje veština roditeljstva, ali veoma mali broj njih se prijavi za ovakve kurseve zbog straha da budu okarakterisani kao loši roditelji, pokazao je izveštaj Evropske fondacije za unapređenje životnih i radnih uslova (Eurofound). Naročito je izražen mali broj očeva na obukama što bi moglo da dovede do stvaranja pogrešnog porodičnog modela po kome je isključivo majka zadužena za odgajanje dece. Autori izveštaja navode da ravnoteža između obaveza kod kuće i na poslu doprinosi boljoj poziciji roditelja na tržištu rada.
Ovaj izveštaj daje trenutni pregled glavnih obeležja službi za podršku roditeljima prilikom odgajanja dece širom Evrope na osnovu podataka iz sedam država članica EU: Austrije, Belgije, Estonije, Mađarske, Irske, Portugala i Švedske.
Izveštaj rezimira zajedničke izazove sa kojima se suočavaju svi socijalni radnici i ostali službenici za pomoć roditeljima i daje preporuke za kreatore politika.
Kako se navodi, ovakav vid pomoći roditeljima u EU može da unapredi zdravlje i blagostanje dece jer omogućava roditeljima da uoče mentalne i zdravstvene probleme dece, daje im savete o ishrani dece, ili ih uči o metoda kako deca da poprave ponašanje i uspeh u školi.
Background Evropska unija posvećuje naročitu pažnju programima podrške za roditelje, uglavnom kroz istraživačke projekte. Prema podacima iz trećeg istraživanja evropskog kvaliteta života sprovedenog 2011. i 2012. godine, i muškarci i žene sve češće imaju probleme u usklađivanju posla i porodičnih obaveza kada imaju decu.
Podaci Eurofonda iz 2012. godine pokazuju da su muškarci sa decom prijavili ovaj problem više nego oni bez dece (15% naspram 11 %). Odgovarajući podaci za žene su 17% naspram 13%.
Kao deo svog tekućeg istraživanja o porodici i radnom životu, Eurofond se nedavno bavio pitanjima iz oblasti podrške i edukacije roditelja. Rezultat izveštaja Eurofonda pruža informacije o uslugama podrške i edukacije roditelja, a posebno uslugama namenjenim porodicama sa decom predškolskog uzrasta.
Razvoj politike podrške roditeljima je u EU generalno odgovornost nacionalne ili savezne vlade, a sprovođenje programa je u većini slučajeva odgovornost lokalnih/opštinskih organa.
U izveštaju se kritikuje fizičko kažnjavanje kao ekstremni oblik lošeg roditeljstva i ističe da roditelje treba putem savetovanja, kurseva, kampanja za podizanje svesti i materijala za obuku naučiti kako da rešavaju konflikte kod kuće na konstruktivan i afirmativan način.
Budući da, prema izveštaju, bolje veštine roditeljstva ukazuju na bolju kuća – posao ravnotežu, podrška i obrazovanje za roditelje može da doprinese i inkluziji roditelja na tržištu rada.
Istraživanje je utvrdilo da mnogi roditelji nerado koriste usluge ili zato što se plaše da budu označeni kao "loši roditelji" ili zato što misle da je ova vrsta podrške samo za porodice u riziku od socijalne isključenosti.
Jedan od načina na koji ove službe pokušavaju da povećaju popularnost je putem pristupa "unapređenje veština roditelja", a ne ukazivanjem na manjkavosti u odgajanju.
Istraživanje je takođe pokazalo da je još uvek veoma mali procenat učešća očeva u programima za roditelje. Ako se trenutni nizak nivo ne poboljša, usluge podrške rizikuju da se pogrešno predstavi porodični model u kome je majka "ovlašćeni stručnjak" u podizanju dece.
Službenici koji pružaju ove usluge su veoma raznovrsni, uključujući ne samo socijalne edukatore, psihologe, socijalne radnike, pravnike i porodične medijatore, već i zdravstvene radnike kao što su patronažne sestre, medicinske sestre i lekari, ali i volontere. U izveštaju se, međutim, ukazuje na postojanje visokog obima osoblja koji može negativno da utiče na socijalne veštine zaposlenih, i stoga se sugeriše da se smanji broj osoblja.
Budući da podrška roditeljstvu podrazumeva brojne oblasti kao što su zdravstvo, obrazovanje i socijalna zaštita, jedna od preporuka kreatorima politika je da jasno definišu šta predstavlja podršku roditeljstvu, koje su njene granice i ciljevi da bi se razgraničile različite usluge i izbegla preklapanja.
Sledeća preporuka je da se programi podrške roditeljima prilagode uz pomoć istraživanja i studija za procenu potreba jer je često reč o standardizovanim međunarodnim programima koji nisu prilagođeni specifičnim potrebama određene ciljne grupe u državi članici.
Takođe se preporučuje smanjenje cene obuka i organizovanje obdaništa na lokaciji službe da bi se više roditelja ohrabrilo da učestvuje u kursevima roditeljstva, kao i formiranje vršnjačkih grupa koje roditelji traže jer doprinose društvenoj koheziji na programima podrške i edukacije.
Podrška roditeljstvu jeposlednjih godina na političkoj agendi nekoliko država članica. U Velikoj Britaniji izveštaj koji je naručila koaliciona vlada 2010. godine naglašava ulogu roditeljstva i sugeriše da bi politike trebalo da se koncentrišu na poboljšanje ovog aspekta. Neke od mera koje su predložene u ovom izveštaju uključuju integrisanje svih usluga za decu ispod pet godina.
U Francuskoj je 2010. državni sekretar formirao Nacionalni komitet za podršku roditeljima sa ciljem da se unaprede postojeće usluge. U Austriji, službenici za podršku roditeljima moraju da odslušaju 500 časova obuke da bi bili kvalifikovani za edukaciju roditelja.
Problem za mnoge službe za podršku roditeljima je kontrola i evaluacija jer one često nemaju podsticaje ili dovoljno osoblja i finansijskih sredstava da se izmere rezultati rada na sveobuhvatan način.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
