Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ne očekuje se smanjenje IPA fondova
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.02.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Pretpristupni fondovi EU (IPA) verovatno neće biti smanjeni u narednom višegodišnjem evropskom budžetu, a predlog o konkretnom iznosu trebalo bi da bude uskoro predstavljen, rekao je zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Ognjen Mirić. Prema njegovim rečima, očekuje se da pretpristupna pomoć zemljama Zapadnog Balkana ostane na dosadašnjem nivou od oko 11 milijardi evra. Mirić je rekao za EurAktiv da bi Srbija mogla da očekuje polovinom godine akreditaciju za sistem za decentralizovano upravljanje IPA fondovima za određene komponente, ako revizori Evropske komisije dostave izveštaj o tome znatno pre isteka roka od tri meseca.
"U poslednjih šest meseci naše ambasade su intenzivno sarađivale sa zemljama članicama po pitanju IPA alokacija i informacije koje dolaze do nas iz centrala ključnih država članica jesu da IPA budžet ne bi trebalo da bude smanjen", rekao je Mirić za portal EurAktiv Srbija.
On je dodao da su naznake da će ti fondovi ostati na dosadašnjem nivou, ali je naglasio da je konačna odluka o tome na članicama EU, kao i da je ukupan budžet EU smanjen.
Podsetio je da je, prema tekućem budžetu EU za period 2007-2013, za Zapadni Balkan izdvojeno ukupno 11,4 milijarde evra, kao i da je pretpirstupna pomoć bila skromna u odnosu na ukupan budžet, pošto je iznosila 0,7% budžeta.
Lideri EU su 8. februara postigli dogovor o višegodišnjem finansijskom okviru EU za period 2014-2020. u okviru koga će za poglavlje Globalna Evropa koje obuhvata i politiku proširenja biti izdvojeno 58,7 milijardi evra. Prema Mirićevim rečima, ta sredstva EU za podršku u inostranstvu smanjena su za 11,3 milijarde evra u odnosu na prvi nacrt predloga budžeta.
Mirić koji je koordinator za fondove EU u Kancelariji za evropske integracije, rekao je da sada predstoji dogovor u EU oko raspodele sredstava na različite budžetske stavke, uključujući pretpristupnu pomoć, i da predsedavajuća zemlja EU treba da pripremi predlog o tome. On je rekao da očekuje da detalji budu razrađeni u narednim nedeljama jer se već kasni u pripremi budžeta s obzirom da njegova realizacija počinje 1. januara 2014. godine.
Background Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) predviđa pomoć zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima u EU u sprovođenju reformi na putu u EU. IPA se sastoji od pet komponenti, a Srbija je sa statusom kandidata dobila pravo da koristi svih pet komponenti, dok potencijalni kandidati imaju pravo na prve dve komponente. Da bi koristila tri preostale komponente Srbija mora da uspostavi sistem decentralizovanog upravljanja IPA.
Tekući program IPA se odnosi na period 2007-2013. i za kandidate i potencijalne kandidate izdvojeno je ukupno 11,4 milijarde evra. Od toga je za Srbiju izdvojeno ukupno 1,4 milijardi evra.
Srbija je u junu 2012. uputila zahtev Evropskoj komisiji za akreditaciju sistema za decentralizovano upravljanje IPA fondovima. Prema iskustvima drugih zemalja, od predaje akreditacionog paketa do akreditacije prođe od šest do 18 meseci.
Mirić je za EurAktiv rekao da bi Srbija mogla da očekuje polovinom godine akreditaciju za sistem za decentralizovano upravljanje IPA fondovima za određene komponente, ako revizori Evropske komisije koji su krajem januara posetili Beograd, dostave izveštaj o tome pre isteka roka od tri meseca.
"Mi se stvarno nadamo da će to biti mnogo ranije jer ako nam dostave izveštaj u roku od tri meseca onda od akreditacije polovinom godine nema ništa već možemo da joj se nadamo krajem ove godine", rekao je Mirić.
Prema njegovim rečima, revizori su u cilju unapređenja sistema preporučili neke izmene zakonodavnog okvira i ukazli na određene nedostatke u procedurama i potrebu jačanja institucija poput Kancelarije za reviziju fondova EU, koja je zadužena za kontrolu funkcionisanja sistema.
U okviru sistema decentralizovanog upravljanja domaća administracija je obučena da samostalno upravlja dobijenim sredstvima i sprovodi projekte, što sada radi Delegacija EU u Beogradu. Taj sistem podrazumeva specifične procedure za javne nabavke, upravljanje projektom i plaćanje, kao i vrlo mnogo nivoa kontrole, jer se mora opravdati svaki potrošeni evro.
Mirić je rekao i da učešće u programu Povežimo Evropu zavisi od interesa EU da ulaže u određene infrastrukturne projekte van Unije, jer su ta sredstva pre svega namenjena članicama EU. On je dodao da sprske vlasti nastoje da predstave značaj infrakstrukture u Srbiji.
"Mi sigurno radimo na tome da prikažemo da su Koridor 10, Dunav ili različite gasne interkonekcije od direktnog interesa za članice. Poenta je da u narednom periodu u razgovoru sa članicama EU moramo da ih u suštini uverimo da postoji interes da finansiraju određene projekte na Zapadnom Balkanu kroz Povežimo Evropu", rekao je on.
Prema dogovoru lidera EU, za program Povežimo Evropu biće izdvojeno oko 30 milijardi evra a njima će se finansirati projekti u oblasti transporta, energetike i telekomunikacija. Za transport će biti izdvojeno 23 milijarde evra, za energetiku 5,1 milijarda, a za telekomunikacije milijarda evra.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
