Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Komisija želi da stane na put agresivnim reklamama
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.03.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija objavila je 14. marta niz aktivnosti kojima želi da stane na put agresivnim reklamama u EU kao što su lažne “besplatne” ponude ili reklame koje namame kupca proizvodom koji ne postoji pa mu se ponudi skuplji. Pet godina nakon što je stupila na snagu direktiva o nefer reklamiranju, Komisija je najavila da će ojačati propise kako bi povećala poverenje građana u kupovinu u drugim članicama EU. U prvom izveštaju o primeni direktive koji je Komisija uputila Parlamentu i Savetu ocenjuje se da su članice kasnile u primeni direktive i da ima još problema sa reklamama u sektoru putovanja, finansija ili nekretnina.
Direktiva o nefer trgovinskim praksama usvojena je 2005. Ona obezbeđuje da potrošači ne mogu biti obmanutii niti izloženi prevarama trgovaca. Članice su bile u obavezi da je inkorporiraju u nacionalna zakonodavstva do kraja 2007. godine. Direktiva takođe sadrži “crnu listu” praksi kao što su “mamac reklamiranje”, “lažne besplatne ponude” koje su zabranjene u svim uslovima.
Nacionalne organizacije potrošača uspele su dosad da uoče čitav niz prevara i lošeg poslovanja kao što su neistinite informacije ili agresive tehnike uticaja na odluke kupaca. Zamenom 27 praksi u članicama sa jednim setom pravila Direktiva je uprostila pravila o nefer poslovanju, a kupcima omogućila da znaju šta su njihova prava bez obzira gde us kupovali u EU.
Međutim, pravila se i dalje ne poštuju u potpunosti zbog čega i kupci i prodavci nisu sigurni kako će različita nacionalna tela primenjivati Direktivu.
Kupovinom preko interenta koja pokriva druga tržišta EU, potrošači bi mogli da bijaru između 16 puta više proizvoda, ali 60% ljudi i dalje ne koristi tu mogućnost.
Ne samo šte ne koriste pogodnosti većeg asortimana robe, već i nižih cena. Ipak, istraživanja pokazuju da su potrošači više zainteresovani za prekograničnu kupovinu nego 2006. kada propisi nisu još stupili na snagu.
“Potrošači na kupovinu potroše 56% BDP, međutim nedostatak poverenja u prekograničnu kupovinu znači da još nismo iskoristili pun kapacitet jedinstvenog tržišta”, rekla je evropska komesarka za pravdu Vivijen Reding.
Ona je ocenila da EU ima dobre propise o zaštiti potrošače, ali je potrebna bolja primena, naročito kad je reč o kupovini u inostranstvu.“Želim nultu toleranciju za trgovce prevarante kako bi kupci tačno znali šta kupuju i da ne budu opljačkani”, istakla je komesarka Reding.
Prevare i dalje postoje
Četiri od pet kupava u EU koristilo je 2010. sajtove za poređenje cena. Međutim, takve alatke mogu da pojačaju poverenje potrošača samo ako su informacije jasne i tačne što baš i nije slučaj danas.
Razni učesnici u procesu su ukazali na probleme na sajtovima koji porede cene, naročito kad je reč o transparentnosti i potpunosti informacija.
Ko primer se navodi vodeći igrač na tržištu u oblasti elektronskih uređaja koji je kažnen jer je potrošačima nudio garanciju na dve godine besplatno, iako potrošači već imaju pravo na te usluge besplatno po zakonima EU.
Slični primeri su se pojavili i u drugim zemljama što je nateralo komesarku Reding da svim komesarima uputi pismo da obrate pažnju na slučaj i da zatraže da se na nacionalnom nivou peeduzmu odgovarajuće mere.Odgovori koje je dobila pokazali su da se Direktiva različiti tumači od strane nacionalnih tela.
Komisija traži da se ojača delovanje evropskih mreža za zaštitu potrošača. Insistira se i na pomoći članicama u primeni Direktive, sa vodičima i primerima najbolje prakse.
Predlaže se i osmišljavanje indikatora o primeni Direktive kako bi se uočili nedostaci i propusti koji zahtevaju dalju akciju.
Na listi mera je i pokretanje redovnih tematskih radionica između nacionalnih organa, obuka za organe koji primenjuju direktivu, kao i za sudstvo.Naročito je primetno da u sektoru putovanja, saobraćaja, digitalnih tehnologija, finansijskih usluga i nekretnina ima propusta i da su kupci na gubitku.
Spora primena Direktive
U izveštaju o primeni Direktive koji je Komisija uputila Evropskom parlamentu i Savetu navodi se da je samo nekoliko članica na vreme primenilo direktivu u nacionalnim propisima. Poslednji talas implementacije bio je 2009. Na predlog Komisije pred vrhovnim sudom pravde donete su presude protiv dve članice.
Malo članica je takođe koristilo mogućnost da u roku od šest godina t. do juna 2013. godine koristi nacionalne odredbe koje su strože od onih koje predviđa Direktiva.
Iskustvo i prikupljeni podaci pokazuju da treba uložiti dodatne napore u primeni delova Regulative u delu koji se odnosi na ranjive grupe potrošača, kao što su starije osobe, deca, tinejdžeri i druge kategorije stanovništva.
U oblasti finansija i nekretnina ukazuje se da je dosta članica donelo propise koji idu iznad onoga što predviđa direktiva poput onih koje brane prodaju stambenih kredita metodom "od vrata do vrata" ili uvezanu prodaju auto osiguranja i nekih drugih osiguranja.
U izveštaju članice i interesne strane su ukazale na nedostatak novca, složenost internih procedura i na nedostatak sankcija koje prete da ugroze primenu zakona.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
