Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Strancima olakšano studiranje u EU od 2016. godine
|
|
|
|
|
Objavljeno : 29.03.2013. |
|
|
|
|
|
|
Evropska unija nastoji da privuče što više studenata i istraživača iz zemalja izvan EU koji svojim znanjem i veštinama mogu da doprinesu razvoju i konkurentnosti, saopštila je Evropska komisija 25. marta i najavila efikasniji sistem mobilnosti talenata. Zbog komplikovanih procedura koje umanjuju privlačnost EU za studiranje, Komisija predlaže da se strancima olakša ulazak i studiranje u državama članicama. Novi zakon će postaviti jasnije rokove za nacionalne vlasti da odlučuju o zahtevima za boravak, omogućiće studetima da rade dok studiraju i olakšaće im kretanje unutar Evropske unije.
Svake godine preko 20.000 studenata i istraživača van EU privremeno boravi u Evropi, ali veoma veliki broj suočava se sa nepotrebnim birokratskim preprekama.
Trenutna pravila za dobijanje studentske vize ili boravišne dozvole su često složena i nejasna, postupci su obično dugotrajni i znatno se razlikuju u određenim zemljama članicama, tako da prelazak iz jedne države članice u drugu može biti veoma težak ili čak nemoguć.
Jedna od poteškoća u slučaju istraživača je što boravišna dozvola često može biti kraća od potrebnog vremena istraživanja i to povlači nepotrebne komplikacije poput dodatnih troškova. Još jedna od prepreka je što su studentima ograničene mogućnosti da nekim poslom finansiraju svoj boravak, a često nemaju priliku da nakon diplomiranja nađu posao u EU.
Background Uprkos trenutnoj ekonomskoj krizi i rastućem nivou nezaposlenosti, mnoge zemlje članice EU još uvek imaju problem sa popunjavanjem visokokvalifikovanih radnih mesta i zato žele da privuku talente izvan EU.
Smatra se da će veća razmena studenata i međunarodnih naučnika dovesti do ekonomskog rasta, podstaći inovacije i više radnih mesta na duži rok.
Aktuelni zakonski okvir EU u ovoj oblasti sastoji se iz dve direktive koje postavljaju obavezna pravila za davanje dozvole stranim studentima i istraživačima da borave u EU. Komisija je predložila jednu novu i unapređenu direktivu koja će novim pravilima rešiti postojeće probleme.
Predloženu direktivu sada treba da razmotre i odluče o njoj Evropski parlament i Savet ministara, a Komisija očekuje da nova pravila stupe na snagu od 2016.
Sve to, prema navodu Evropske komisije, otežava mogućnost Uniji da privuče talente, a samim tim i zadrži titulu svetskog centra za izuzetne ljude.
Konkrentne mere Komisije
Iskustvo je pokazalo da države članice nisu u stanju da u potpunosti odgovore na teškoće sa kojima se potencijalni studenti i istraživači suočavaju.
Komisija sada predlaže da se postave jasnija, doslednija i transparentnija pravila širom EU i u tom cilju dve aktuelne Direktive o studentima i istraživačima biće izmenjene i zamenjene jednom novom direktivom, što će poboljšati mnoge uslove za ove talente.
Direktiva će dati rok od 60 dana za vlasti zemalja članica da odluče o zahtevu za izdavanje vize ili boravišne dozvole, što će posledično pojednostaviti proces aplikacije i učiniti ga transparentnijim.
Direktiva će dalje putem jednostavnijih i fleksibilnijih pravila povećati mogućnosti za istraživače, studente i plaćene pripravnike da se slobodno kreću unutar EU, što je naročito važno za studente i istraživače koji pohađaju zajedničke programe nekoliko univerziteta. Članovima porodice istraživača cće takođe biti dodeljena određena prava mobilnosti.
Predloženu direktivu sada treba da razmotre i odluče o njoj Evropski parlament i Savet ministara, a Komisija očekuje da nova pravila stupe na snagu od 2016.
Komisija takođe nastoji da olakša studentima i istraživačima pristup tržištu rada. Studenti će tokom studija moći da rade minimalnih 20 sati nedeljno, tako da mogu da se adekvatno izdržavaju.
Istraživači i studenti će moći da ostanu u zemlji 12 meseci posle završetka studija ili istraživanja, pod određenim uslovima, da bi ispitali mogućnosti za zaposlenje ili pokrenuli svoj biznis. Ovo neće predstavljati automatsko pravo na rad, jer davanje dozvole za rad ostaje odgovornost država na nacionalnom nivou.
Nova direktiva će, osim studentima i istraživačima, olakšati boravak i dodatnim grupama poput dadilja, učenika i plaćenih pripravnika, koji nisu obuhvaćeni postojećim zakonodavstvom EU.
Cilj da se privuku najbolji
"Dolazak u EU radi istraživanja ili studiranja je daleko teži nego što bi trebalo da bude. Moramo da uklonimo ove prepreke da bi EU postala otvorenija za talente. Takva mobilnost pogoduje EU i našoj ekonomiji zbog prometa znanja i ideja", izjavila je evropska komesarka za unutrašnje poslove, Sesilija Malmstrom (Cecilia Malmström).
"Znanje je moć, kao što izreka kaže. Važno je da privučemo najpametnije i najbolje istraživače i studente, jer oni doprinose uspešnoj ekonomiji znanja u EU. Naš cilj kroz "Marija Kiri akcije" (Marie Curie Actions) i novi "Erazmus za sve" (Erasmus for All) program je da Evropa postane destinacija za visoko obrazovanje, istraživanje i inovacije", rekla je Andrula Vasiliu (Androulla Vašiliou), komesarka za obrazovanje, kulturu, višejezičnost i omladinu.
Prema podacima Evropske komisije, oko 220.000 stanovnika izvan EU je 2011. boravilo u državama članicama zbog studija, učeničkih razmena, neplaćene prakse ili volontiranja.
Prema podacima, 2011. godine je najviše stranaca koji čuvaju decu bilo u Nemačkoj (5.080) i Holandiji (1.181), dok je stranih učenika bilo najviše u Poljskoj (3.569) i Austriji (2.023).
Zemlje koje su 2011. primile najveći broj studenata su Francuska (64.794), Španija (35.037), Italija (30.260), Nemačka (27.568) i Holandija (10.701). Iste godine oko 7.000 stranaca je došlo u EU zbog istraživanja, najviše u Francuskoj ( 2.075), Holandiji (1.616), Švedskoj (817), Finskoj (510) i Španiji (447).
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|