Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Švedska: Zašto u NATO ako imamo Lisabonski ugovor
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.04.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Švedska ministarka odbrane Karin Enstrom ocenila je u intervjuu za portal Euobzerver (Euobserver) da njena zemlja nije članica Severnoatlantske alijanse (NATO) jer osnivački ugovor o EU gatantuje bezbednost Švedske. Ona je rekla da, ako se dobro pročita Lisabonski ugovor, on kaže da "morate podržavati susede u EU svim neophodnim sredstvima". Švedska ministarka se takođe založila za jače integrisanje EU po pitanju odbrambene politike, ali poznavaoci prilika upozoravaju da to zasad nije realno iz nekoliko razloga: novac, nezainteresovanost Evropljana za bezbednost i stalna budnost NATO-a. Švedska, Austrija, Finska, Irska i Malta su jedine zemlje EU koje nisu članice NATO-a.
Pozivajući se na član 42.7 Lisabonskog ugovora, ona je navela: "EU nije vojna alijansa, ali ovaj član kaže da članice EU moraju podržavati drugu članicu ako je napaduta ili pogođena priridnom katastrofom".
"Ona je takođe navela da je teško zamisliti da, ako jedna članica bude napadnuta ili je zadesi prirodna katastrofa, to neće uticati na sve ostale članice EU.
Istorijski posmatrano, Švedska je ostala van NATO iz solidarnosti sa susednom Finskom koja nije želela da pristupi tom vojnom savezu kako se ne bi suprostavila Rusiji. Švedska takođe još od Drugog svetskog rata ima tradiciju neutralnosti, navodi Euobzerver.
Teško je zamisliti scenario u kome bi jednu zemlju EU napale vojne snage u trenutnim uslovima. Međutim, nešto slično je nedavno uradila Rusija. Prema izveštaju švedskog dnevnog lista Svenska dagbladet, 29. marta dva ruska bombardera i četiri borbene letelice poletele su iz Sankt Peterburga i simulirali vazdušne napade na mete u regionu Stokholma.
Prema pisanju portala, Rusija je rutinski testirala vazdušni prostor u Evropi tokom Hladnog rata. Vežbe su utihnule u poslednjih dvadeset godina. Ali, vojni analitičari očekuju da će u budućnosti biti više ruskih vežbi kao deo nastojanja Rusije da podmladi svoju vojsku.
Ministarka Enstrom rekla je za Euobzerver da Švedska podržava dalje vojne integracije EU.
Ideju o stvaranju evropske odbrambene sile, paralelne NATO, podržale su Francuska, Nemačka i Poljska, ali je ta ideja vremenom izbledela. Međutim, Enstrom je na nedavnom Forumu za globalnu bezbednost (Globsec) u Bratislavi kazala da EU treba realno da se posveti jačanju sopstvenih kapaciteta i da pokrene zajedničke javne nabavke za vojnu industriju.
Ona je takođe primetila da EU već ima formirane "borbene grupe" tj. jedinice za brzo reagovanje sačinjene od nekoliko članica, a koje treba da reaguju u krizama. Međutim, one nikad nisu korišćene.
Švedska ministarka je rekla da, ako se aktivira jedna od tih grupa, to će dati "novu energiju za evropsku odbrambenu saradnju".
Ona je takođe navela da evropske zemlje imaju druge zajedničke operacije kao što su misije protiv pirata u Africi - Atalanta, Eucap Nestor and EUTM Somalija.
Enstrom je ocenila da bi bilo dobro da EU formira jedinstveni centar za vojne operacije koji bi koordinirao vojne aktivnosti.
"Ne želimo da dupliramo aktivnosti (sa NATO), ali smatram da si uvek spremniji ako imaš mogućnost komande i kontrole. Kad je reč o modelu, ne želim da kažem da 'treba da bude tako i tako'. Ali, smatram da bi bilo dobro da se o tome razgovara", navela je ona.
Nedostatak novca i interesa
Sa druge strane, Nik Vitni (Nick Witney), stručnjak u londonskom tink tenku ECFR rekao je Euobzerveru da ne treba još previše očekivati od člana 42.7. Lisabonskog ugovora.
"To je prilično sitno zrno posađeno u Ugovoru, i tek treba da poraste. Ne verujem da danas bilo ko smatra da EU može da obezbedi tu vrstu bezbednosti kao NATO", ocenio je on.
Vitni, koji je nekad vodio Evropsku odbrambenu agenciju u Briselu, naveo je tri razloga zbog kojih ne napreduje zajednička odbrambena politika EU.
Prvi, je po njemu, nedostatak novca. Drugi je to što se svi osećaju bezbedno i treći što malo ljudi u Evropi uzima za ozbiljno bezbednosna pitanja.
"Bezbednost malo više interesuje Poljake, Britance i Francuze. Ali u suštii, ljude zanima šta njihov budžet za odbranu može da uradi za njihovu industiju ili regionalno zapošljavanje", ocenio je Vitni. Drugi razlog je sam NATO koji je "uvek tu" i koji je u slučaju ruskih simulacija podigao dva danska aviona iz baze u Litvaniji.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: NATO
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
