Za region bi u bezbednosnom smislu bilo značajno da i Srbija postane članica NATO-a i, iako to nije njen cilj, to bi moglo da se desi u budućnosti, ocenjeno je 15. septembra u raspravi koja je organizovana u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma. Iznet je i stav da bi Srbija trebalo da pristupi NATO-u da bi se "čuo i njen glas". U raspravi su se kao teme izdvojile težnje Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana u odnosima s NATO-om, značaj podrške javnosti i savremen koncept neutralnosti.

Srbija nastoji da uspostavi dobre partnerske odnose sa NATO-m ali ne i da postane članice tog vojnog saveza, ukazano je na panelu o NATO-u i bezbednosnim izazovima u jugoistočnoj Evropi. U raspravi je rečeno i da Srbija kroz Partnerstvo za mir, program NATO kome je pristupila pre pet godina, vidi mogućnosti za saradnju sa Alijansom u suočavanju sa različitim izazovima.

Neki od učesnika su, međutim, ocenili da sada možda nije realno da Srbija postane članica NATO-a, ali da je s obzirom na reforme koje sprovodi na planu bezbednosti samo pitanje vremena kada će možda neka nova politička elita to predložiti. Ukazali su da bi i za region u bolasti bezbednosti bilo dobro kada bi ona pristupila NATO-u.

Drugi učesnici su izneli stav da Srbija može na mnogo drugih načina doprineti bezbednosti u regionu i da ona sada pristupa problemima na veoma umeren i evropski način.

U raspravi je iznet stav da, iako ne treba zaboraviti bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine, Srbija treba da iskoristi članstvo u NATO-u kao bi se čuo i njen glas, jer je kao članicu Partnerstva za mir niko neće slušati. Ukazano je i da se ključne informacije ne dele sa zemljama partnerima.

U raspravi je iznet podatak da samo 20% građana Srbije podržava eventualno članstvo u NATO-u ali su neki učesnici ocenili i da je to dosta, pošto NATO nije popularan ni u u svojim članicama.

Crna Gora je na dobrom putu da u narednih nekoliko godina dobije poziv za članstvo u NATO-u, ocenjeno je na skupu. Mnogi zvaničnici Crne Gore očekuju da Crna Gora dobije poziv za članstvo u NATO već sledeće godine na samitu u Čikagu, ali je realnije da se do desi 2014. godine i da uđe u Alijansu 2015. godine.

U Crnoj Gori, prema podacima koje su izneli učesnici panela, između 35 i 38% građana podržava članstvo u NATO-u, što nije dovoljna podrška ali je ocenjeno da ima vremena da se informisanjem javnosti ta podrška poveća kroz nekoliko godina na 50%.

Za Crnu Goru bi bio dobar kasniji datum za ulazak u NATO jer njene institucije u oblasti odbrane još nisu dovoljno spremne a korupcija i organizovani kriminal moraju se svesti na najniži nivo, ako već ne mogu da se iskorene.

Jedno od otvorenih pitanja u Crnoj Gori jeste i da li o članstvu treba da odlučuje parlament ili o tome treba da se građani izjasne na referendumu, rečeno je na skupu i ocenjeno da je važna i podrška vodeće opozicione partije koja se za sada o tome ne izjašnjava.

Učesnici panela su se složili da je neutralnost danas teško definisati jer nema potpuno neutralne zemlje, a neki su ocenili da učešće u Partnerstvu za mir nije u suprotnosti sa neutralnošću Srbije.

U NATO-u se, prema rečima pojedinih učesnika, na aktivnosti na uspostavljanju bezbednog okruženja na Balkanu, pre svega kada je reč o Kforu, gleda kao na nedovršen posao, pošto ostaje još toga da se uradi, iako ima više argumenata da je ta vojna misija bila uspešna.

Neki učesnici su, govoreći o tendencijama u NATO-u, rekli da se u odnosu na prilike pre nekoliko godina čini da proširenje nije toliko prioritet NATO-a i da u budućnosti razlika između članica i zemalja koje nisu članice možda neće biti toliko bitna i jasna.

Ocenjeno je i da region nije dovoljno integrisan u bezbednosnom smislu, kao i da je potrebno demistifikovati NATO jer ga čine i ministri odbrane članica EU, odnosno da te dve organizacije dele iste vrednosti.

Povodom slučaja Makeodnije koja još nije dobila poziv za članstvo u NATO zbog nerešenog spora sa Grčkom oko imena, ukazano je da je to najbolji primer kako NATO funkcioniše na demokratskim principima pošto je da za odluku potreban konsenzus.

Iznet je, međutim, i stav da je logično gledati različito na EU i NATO i ukazano da neke članice EU nisu i članice Alijanse.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Oficiri iz Srbije uskoro u misiji Atalanta
  
• 

  Vesti

  : Nesuglasice o stvaranju odbrambenih struktura EU
  
• 

  Vesti

  : Otvorena vojna konferencija u Beogradu
  
• 

  Vesti

  : Pitanje odnosa sa NATO ponovo u centru pažnje
  
• 

  Vesti

  : Evropljani i Amerikanci različito shvataju upotrebu sile
  
• 

  Intervju

  : Ulazak u NATO bi olakšao put Srbije u EU