Evropska unija je sa izdvojenih nešto više od 55 milijardi evra za pomoć u svetu i u 2012. godini bila najveći davalac pomoći, međutim, Unija slabo napreduje ka cilju da do 2015. za pomoć u svetu daje 0,7% bruto nacionalnog prihoda (BNP). Naime, najnoviji izveštaj pokazuje da EU nije ispunula ni planove za 2010. kada je reč o razvojnoj pomoći. Istovremeno velika većina građana EU podržava izdvajanja za pomoć onima kojima je potrebna širom sveta.

U godišnjem izveštaju Evropske komisije o razvojnoj pomoći za 2013. godinu ističe se "brza i odlučna akcija" Evrope kako bi pomogla žrtvama suše u regionu Sahela, kao i žrtvama konflikta u Siriji i Maliju. Ta pomoć usmerena je u formi zvanične razvojne pomoći (ODA).

Međutim, "EU i dalje ima mnogo toga da uradi" kako bi dostigla cilj da do 2015. godine za razvojnu pomoć izdvaja 0,7% BNP, navodi se u izveštaju i podseća da je taj cilj postavljen 2005.

Prema najnovijim podacima, EU je za razvojnu pomoć u svetu u 2012. dala 0,43% ukupnog BNP a taj procenat nije povećan od 2010. godine. Inače, EU ni 2010. nije izdvojila za razvojnu pomoć u svetu 0,56% BNP, koliko je bilo planirano za tu godinu.

EU je planirala da do 2015. godine 15 "starih" članica izdvaja za razvojnu pomoć 0,7% BNP a 12 članica koje su u EU ušle 2004. i 2007. godine 0,33% BNP.

Istraživanje Evropske komisije Eurobarometar iz oktobra 2012. godine pokazalo je da 85% anketiranih građana EU smatra da Evropa treba da nastavi da pomaže zemljama u razvoju.

"Do isteka roka ostale su dve-tri godine a EU još nije ispunila ni planove za 2010, tako da se zaista kasni", rekla je za EurActiv.com portparolka Oksfama (Oxfam) Ketrin Olier (Catherine) dodajući da je dobro što je Evropa najveći svetski donator ali da još nije ispunila ono što je obećala.

Deo izveštaja Komisije o razvojnoj pomoći odnosi se na evropske inicijative, poput Agende za promene i brojnih dokumenata usmerenih na poboljšanje uslova života 870 miliona ljudi u svetu koji su ugroženi glađu.

Agenda za promene predstavlja strateški pokušaj da se unaprede napori EU usmereni na smanjenje siromaštva. Tim dokumentom predviđeni su usmeravanje pomoći EU tamo gde je najpotrebnija i gde će imati najviše efekata, koncentracija na najviše tri sektora po zemlji, posvećivanje veće pažnje dobroj upravi, rastu, demokratiji i ljudskim pravima, veća upotreba inovativnih finansijskih mehanizama, koherentnija politika i bolja koordinacija među članicama EU koje upućuju pomoć.

U dokumentu EU iz oktobra 2012. godine navedeno je "10 ključnih koraka za poboljšanje stranja najranjivijih grupa, od planova za upravljanje situacijom u vreme prirodnih katastrofa do sistema ranog upozoravanja na prirodne katastrofe za zemlje u kojima se češće dešavaju".

Komisija je takođe predvidela sredstva za finansiranje različitih programa, poput inicijative UN za održivu energiju za sve, kao i za dalje napredovanje sa ostvarivanjem Milenijumskih ciljeva.

Portparolka Ker internešenela (Care International) Melani Bruks (Melanie Brooks) istakla je da je EU pokazala da je odlučna da razvije agendu za održivi razvoj posle 2015. godine.

"U cilju obnove posvećenosti i očuvanja međunarodne uloge, kao i obezbeđenja ispunjavanja Milenijumskih ciljeva, EU treba da garantuje adekvatna sredstva u narednom sedmogodišnjem budžetu (2014-20.), s posebnim osvrtom na rodnu jednakost i osnaživanje žena", kazala je Bruks.

Luksemburg najizdašniji

Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), ukupna zvanična razvojna pomoć u 2012. godini bila je 125,6 milijardi dolara prema 133,7 milijardi u 2011. i 128,5 milijardi u 2010. Smanjenje pomoći posledica je ekonomskih problema u brojnim zemljama.

Ukupna prošlogodišnja suma predstavljala je 0,29% BNP bogatih zemalja prema 0,31% u 2011. godini.

U poslednjih 50 godina razvijene zemlje su za pomoć onima kojima je potrebna širom sveta izdvojile 2,7 hiljada milijardi dolara.

Davaoce pomoći u 2012. predvodio je Luksemburg, koji je za razvojnu pomoć izdvojio 1% BNP, na drugom mestu je Švedska, koja je 2011. bila prvoplasirana, sa 0,99% BNP, dok je treća Norveška sa 0,93% BNP. Zatim idu Danska sa 0,84% BNP datih za razvojnu pomoć, Holandija sa 0,71% i Velika Britanija sa 0,56% BNP.

Pri dnu liste davaoca razvojne pomoći su Italija i Grčka sa izdvajanjem u visini 0,13% BNP, kao i Španija sa 0,15%, što i ne čudi, s obzirom na ekonomske probleme u tim zemljama.

Ni bogate zemlje van Evrope se nisu baš istakle pa je Južna Koreja u 2012. godini za razvojnu pomoć u inostranstvu dala 0,14% BNP, Japan 0,17% a SAD 0,19%.

Kina je, prema podacima za 2010. godinu, za pomoć u svetu izdvojila 25 milijardi dolara ili 0,42% BNP.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Turska i Južna Koreja povećavaju pomoć svetu
  
• 

  Vesti

  : EU više uložila u svetu nego svet u EU
  
• 

  Vesti

  : Pomoć EU Kosovu nije dovoljno efikasna
  
• 

  Vesti

  : Kriza nije ugušila solidarnost