Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Turska i Južna Koreja povećavaju pomoć svetu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.02.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Kandidat za članstvo u Evropskoj uniji Turska i Južna Koreja poslednjih godina povećavaju izdvajanja za programe pomoći siromašnim zemljama dok su tradicionalni davaoci pomoći - EU, Japan i SAD, na putu da smanje pomoć zbog budžetskih problema. Između 2006. i 2011. godine, pokazuju statistike, Južna Koreja je gotovo utrostručila a Turska gotovo udvostručila budžet za pomoć inostranstvu. U 2011. obe zemlje su za pomoć siromašnima u inostranstvu izdvojile po više od milijardu dolara. U međuvremenu Tursku kritikuju što je i veliki primalac pomoći, dok se Južnoj Koreji savetuje da smanji broj zemalja kojima pomaže.
U Evropi se lideri EU bave merama štednje u okviru kojih bi potrošnja Unije za pomoć inostranstvu u budžetu za 2014-20. mogla da bude smanjena za 11%. Istovremeno neke članice EU verovatno neće uspeti da daju pomoć siromašnima u meri u kojoj su se obavezale.
Prema rečima potpredsednice odeljenja za međunarodne odnose Kulturnog univerziteta u Istanbulu Silvije Tirjaki, Turska je sve aktivnija na polju razvoja u svetu i to ne samo kroz zvaničnu pomoć, već i preko nevladinih i dobrotvornih organizacija.
"Jedan od razloga je to što je Turska sve bogatija i što je ekonomska situacija ovde (u Turskoj) znatno bolja nego u drugim zemljama, tako da to (povećanje pomoći) možemo sebi da dozvolimo", istakla je Tirjaki dodajući da je Turska "bez sumnje regionalni igrač i želi da se vidi u ulozi globalnog igrača u budućnosti".
Tirjaki je kazala i da je "turska pomoć Egiptu posle arapskog proleća i krhkoj Somaliji projektovana da donese političku i ekonomsku stabilnost u turskom dvorištu jer 'siromaštvo rađa radikalizam".
Velika povećanja budžeta za pomoć
Povećavajući budžet za pomoć inostranstvu za gotovo tri puta od 2006. do 2011. Južna Koreja je lako nadmašila ostale zemlje donatore. Turska je istovremeno uvećala pomoć za nepuna dva puta.
Te dve zemlje su izbile među velike donatore zahvaljujući snažnom ekonomskom rastu u periodu posle hladnog rata izrastajući istovremeno u regionalne ekonomske i političke lidere. Ipak, čuju se kritike što Turska izdavaja za pomoć u svetu dok je i sama veliki primalac pomoći.
Analitičar Organizacije za ekonomsku saradnji i razvoj (OECD) Majkl Vord (Mićael Ward) ocenjuje da povećanje budžeta za pomoć Južne Koreje proizlazi iz njene ekonomske moći i regionalnih interesa. Time Južna Koreja pokazuje i da ceni pomoć koju je decenijama dobijala nakon građanskog rata početkom pedesetih godina prošlog veka.
Background Južna Koreja, sa gotovo 50 miliona stanovnika, 15. je po indeksu ljudskog razvoja UN dok je Turska, sa 73,6 miliona stanovnika, 92. od 187 zemalja.
Turska nije članica DAC a Južna Koreja je ušla u taj program OECD 2010. godine. Među zemaljama koje nisu u DAC veći davalac pomoći od Turske je samo Saudijska Arabija sa 5,1 milijardom dolara.
Prema podacima OECD, u 2011. godini Turska je obezbedila veću pomoć od bogatih Austrije (1,1 milijardu dolara) i Luksemburga (413,4 miliona) i gotovo kao Finska (1,4 milijarde).
EU je globalno najveći donator i 2011. su nacionalne vlade i institucije Unije obezbedile 86 milijardi dolara pomoći ili 55% ukupne pomoći u svetu.
"U Koreji postoji veoma jak osećaj, posebno u vladi, da je Koreja kao zemlja mnogo dobila zahvaljujući pomoći posle građanskog rata", rekao je Vord u telefonskom intevrjuu za Euractiv.com.
On je dodao i da se "starije generacije sećaju kako je Koreja bila siromašna i kakvu je ulogu odigrala međunarodna pomoć".
Dug put do vodećih donatora
Pred Turskom i Južnom Korejom ipak je još dug put do grupe vodećih donatora u svetu, pokazuju podaci OECD i grupa koje nadziru razvoj.
U 2011. godini Južna Koreja je izdvojila za pomoć inostranstvu 1,33 milijarde dolara a Turska 1,3 milijarde pri čemu je ukupna pomoć u svetu dostigla 125,1 milijardu.
Gledano kroz bruto nacionalni dohodak (BND), pomoć inostranstvu je činila 0,12% BND Južne Koreje i bila je malo manja od projektovanih 0,13%, dok je u Turskoj predstavljala 0,13% BND.
Istovremeno su 24 članice Komiteta za razvojnu pomoć (DAC) OECD odobrile 0,31% BND za pomoć inostranstvu.
EU je za 2015. godinu postavila cilj da za pomoć širom sveta izdvoji 0,7% BND.
Turska pomaže i prima kritike
Gledano unazad, Turska je stranu pomoć uglavnom koristila da podstakne islamske zemlje, kao i zemlje sa kojima ima istorijske veze - u centralnoj Aziji, na Kavkazu i Balkanu.
Turska agencija za saradnju i koordinaciju počela je međutim 2003. godine da širi polje delovanja na Afriku, uključujući na Etiopiju, Sudan i Somaliju. Takođe je pomoć usmerena Haitiju koji je razorio zemljotres.
Međutim, Turska se našla na meti kritika zato što troši novac na pomoć inostranstvu dok je istovremeno veliki primalac od EU, kao i međunarodne razvojne pomoći.
U izveštaju o pomoći koju pruža EU komiteta britanskog parlamenta za međunarodni razvoj navodi se da davanje novca "relativno bogatoj" zemlji poput Turske potkopava napore da se pomogne osiromašenim zemljama.
"Neprihvatljivo je da samo 46% pomoći koja ide preko evropskih institucija završi u zemljama sa malim prihodima. Koncept pomoći devalvira kada veliki deo onoga što je definisano Zvaničnom razvojnom pomoći (ODA) ode relativno bogatim zemljama poput Turske", naglašava se u izveštaju komiteta iz aprila prošle godine.
Evropska inicijativa za stabilnost sa sedištem u Berlinu procenila je da su za Tursku pretpristupna sredstva, uključujući za ruralni i regionalni razvoj, u 2012. godini dostigla 899,5 miliona evra, što je gotovo dva puta više nego 2007.
Turska je 2010. godine bila 20. po veličini primalac pomoći u svetu sa dobijenom 1,1 milijardom dolara, pokazuju podaci OECD i Svetske banke.
Tirjaki, koja je i zamenica direktora Centra za globalne političke trendove u Istanbulu, odbacuje kritike na račun Turske kao primaoca i davaoca pomoći.
Turska pomoć inostranstvu odražava islamsko "razumevanje pružanja pomoći siromašnima. Vi morate da date deo vaše zarade, vašeg prihoda onima koji nemaju ništa", kazala je Tirjaki.
Južna Koreja ne prima, samo daje pomoć
Za razliku od Turske, Južna Koreja nije primalac pomoći. Ipak, OECD traži od te zemlje da reformiše program pomoći, uključujući razvojnu agenciju KOICA, kako bi unapredila saradnju sa drugim međunarodnim donatorima i razdvojila pomoć od ugovora sa južnokorejskim kompanijama.
Južna Koreja pomaže više od 20 zemalja, od kojih su mnoge iz jugoistočne i južne Azije. U izveštaju OECD Južnoj Koreji se preporučuje da se koncentriše na manje zemalja.
"Rasprišivanje vaše pomoći na previše zemalja nije tako efikasno kao kada koncentrištete resurse", upozorio je Vord dodavši da Južna Koreja ima 26 zemalja kojima prioritetno pomaže što je, za zemlju te veličine, suviše.
Ipak, Južna Koreja beleži dobre rezultate na merenju efikasnosti pomoći koje radi OECD i poštuje preporuke koje dobija od te organizacije.
Izvor: Euractiv.com
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
