Čak 85% građana EU smatra da Evropa uprkos ekonomskoj krizi treba da nastavi da pomaže nerazvijenim zemljama, ali ih 55% misli da ekonomijama u razvoju koje beleže brz privredni rast, poput Brazila, Indije i Kine, više ne treba pomagati. Istovremeno 61% Evropljana podržava povećanje izdvajanja za pomoć ljudima da izađu iz siromaštva. Takođe 61% ispitanih smatra da pomoć treba da bude usmerena na zemlje koje su zbog ratova ili prirodnih katastrofa u teškom stanju dok 30% građana misli da EU treba da pomaže zemljama u razvoju bez obzira da li su u naročito teškoj situaciji ili ne.

Poseban izveštaj Evropske komisije Eurobarometar pokazao je da se za povećanje razvojne pomoći više zalažu na severozapadu nego na jugoistoku Evrope. U Švedskoj je za veću pomoć za razvoj 80% ispitanih, u Danskoj 76% a u Austriji 74% dok Bugarska, Slovenija i Grčka imaju najveći procenat građana koji su za smanjenje te vrste pomoći. U Bugarskoj je za to 38% anketiranih, u Sloveniji 32% a u Grčkoj 30%.

Od ukupno ispitanih, 18% misli da pomoć zemljama u razvoju treba smanjiti jer Evropa više ne može da iznese taj teret. Procenat onih koji su za smanjenje pomoći je od 2009. godine, kada je krenula kriza, porastao za sedam procentnih poena.

Gledano prema sektorima u koje treba usmeriti razvojnu pomoć, 34% Evropljana smatra da treba da ide za ljudska prava, 33% za obrazovanje, 32% za zdravstvo, a po 29% za ekonomski rast i poljoprivredu i bezbednost u hrani. Ispitanici su na to pitanje mogli da daju tri odgovora.

Izveštaj, čije je rezultate predstavio evropski komesar za razvoj Andris Piebalgs, pokazuje i da Evropljani uviđaju značaj privatnog biznisa u zemljama u razvoju, uglavnom u otvaranju radnih mesta, gde ulogu privatnog sektora prepoznaje 57% anketiranih.

Istovremeno 81% ispitanih smatra da strane kompanije kada investiraju moraju da vode računa i o moralnim standardima.

Većina, tačnije 53% građana EU obuhvaćenih istraživanjam, vidi korupciju kao glavnu prepreku razvoju u siromašnim zemljama. Na listi prepreka slede "loše" politike vlada u zemljama u razvoju, koje kao veliki problem vidi 41% anketiranih, i konflikti (33%). Inače, ispitanici su mogli da nabroje najviše tri prepreke.

Istraživanje pokazuje i da je samo 44% ispitanika spremno da potroši više novca za proizvode koji podstiču razvoj, npr. za fer trgovinu kojom se promoviše društveno odgovorno ponašanje u trgovini sa siromašnim zemljama.

Piebalgs je prilikom predstavljanja Eurobarometra kazao da izveštaj dokazuje da je solidarnost duboko ukorenjena kod Evropljana, čak i u uslovima kada su ekonomske prilike na kontinentu loše.

"U vreme kada EU radi na narednom sedmogodišnjem budžetu građani su poslali jasnu poruku liderima - štednja ne može da bude na štetu siromašnih stanovnika planete. Građani međutim traže garancije da pomoć ide najsiromasnsijima i da daje rezultate", istakao je evropski komesar.

On je dodao da je stav Evropljana u skladu sa njegovom željom da se pomoć usmeri tamo gde je najpotrebnija i da se u središte razvojne politike stave inkluzivni rast i ljudska prava.

Gledano po zemljama, Eurobarometar pokazuje da u Španiji pomoć siromašnima podržava 88% građana, koliko i prošle godine, u Grčkoj i Italiji je procenat minimalno smanjen, za dva procentna poena, dok je u Irskoj povećan za tri procentna poena, na 88%. Samo se u Portugaliji beleži osetniji pad, za deset procentnih poena.

Kada je reč o volji da kupuju u skladu sa principima fer trgovine, procenat onih koji su spremni da plate više za proizvod koji potiče iz neke siromašne zemlje najmanji je u Portugalji (12%), a slede Litvanija (24%), Češka (28%), Slovenija (30%) i Grčka (33%).

Situacija je bitno drugačija u bogatijim zemljama EU pa je po 76% Šveđana i Holanđana i 70% stanovnika Luksemburga spremno da više potroši kako bi pomoglo razvoj siromašnih. Ukupno gledano, procenat spremnih da trošeći više pomognu nerazvijenima za tri procentna poena je manji nego 2011. dok je broj onih koji ne žele da više izdvoje porastao na 52% sa 47%.

Izveštaj "Solidarnost koja obuhvata planetu - Evropljani i razvoj", predstavljen je na Evropskim danima razvoja u Briselu 16. i 17. oktobra. Ta dva dana o poljoprivredi, bezbednosti hrane, socijalnoj zašititi, nejednakosti i ulozi privatnog sektora razgovarali su šefovi država i vlada iz Afrike, predstavnici EU i UN, civilnog društva i privatnog sektora. U ta dva dana obeležni su i Svetski dan hrane i Međunarodni dan za iskorenjivanje siromaštva.

Istražzivanje je sprovedeno u prvoj polovini juna a obuhvatilo je 26.622 ispitanika starih 15 i više godina.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Za hranu za najsiromašnije 500 miliona evra
  
• 

  Vesti

  : Evropska unija dobila Nobelovu nagradu za mir
  
• 

  Vesti

  : Netransparentna dodela novca iz IPA fondova
  
• 

  Vesti

  : Dobra iskorišćenost IPA fondova za prekograničnu saradnju
  
• 

  Vesti

  : Kriza otkriva psihološki jaz među članicama EU