Evropski građani skloniji su da izađu na glasanje ako im se pruži prilika da biraju ko će biti sledeći predsednik Evropske komisije, pokazala su najnovija istraživanja koja ukazuju i da se više od polovine anketiranih građana oseća Evropljanima. Oko 40% građana smatra da se njihov glas čuje u Evropskoj uniji a 60% misli da se glas njihove zemlje čuje u EU. Kao najpozitivnije od evropskih integracija 56% ispitanika navodi slobodu kretanja, 53% mir među članicama, 24% zajedničku evropsku valutu a 23% program Erazmus. Evropljane najviše brinu nezaposlenost, socijalna nejednakost i javni dugovi članica.

Za specijalni izveštaj Evropske komisije Eurobarometar, koji je Evropski parlament objavio 6. septembra, anketirano je 27.600 građana Evrope koji su godinu dana pred izbore iskazali svoje stavove o EU.

Izbori za Evropski parlament biće održani od 22. do 25. maja 2014. godine u svim članicama EU. Biće to osmi saziv Parlamenta od prvih direktnih izbora 1979.

U predstojećoj kampanji evropske političke partije predstaviće svoje kandidate za mesto predsednika Evropske komisije. Na pitanje šta o tome misle, 55% ispitanika odgovorilo je da će ih to podstaći da izađu na izbore.

U Evropskom parlamentu nadaju se da će na glasače pozitivno delovati činjenica da su im kandidati poznati i da to će doprineti većoj izlaznosti na izborima u maju.

"Znatan broj građana kaže da će biti mnogo spremniji da izađu na izbore ako glasanje za Evropski parlament znači da će glasati i za predsednika Komisije", rekao je za EurActiv.com portparol Parlamenta Haume Dač (Jaume Duć).

Oko 70% anketiranih takođe se izjasnilo za direktne izbore za predsednika Komisije za ubuduće, pri čemu je 31% ispitanika za to "kako bi odluke EU bile legitimnije" a 30% smatra da bi to "ojačalo demokratiju u EU".

Prema važećoj proceduri, poslanici Evropskog parlamenta imenovaće novog predsednika Komisije posle izbora. Iako Evropski savet predlaže kandidata, Lisabonskim ugovorom iz 2009. godine Parlament je ovlašćen da ga glasanjem potvrdi. To će prvi put biti primenjeno na izborima sledeće godine.

Građani se osećaju Evropljanima

U istraživanju iz jula ove godine 60% Evropljana izjasnilo se "da ne veruje EU", što je rekordan procenat.

Međutim, novo istraživanje pokazalo je da se više građana oseća Evropljanima, odnosno nešto više od pet na deset građana sebe definiše i po nacionalnosti i kao Evropljanina. Tako je onih koji su i Evropljani za šest procentnih poena više nego u istraživanju iz juna 2012. godine.

Prema Daču, to pokazuje da su ljudi zbog krize postali svesni da su različite evropske zemlje "duboko povezane i da smo svi u istom čamcu".

Od ispitanika se tražilo i da kažu šta bi, po njihovom mišljenju, doprinelo da se veći broj građana više oseća Evropljanima. Među odgovorima prednjače tzv. obična, svakodnevna pitanja. Tako 41% anketiranih misli da bi harmonizovani evropski sistem socijalne zaštite najviše doprineo jačanju svesti o državljanstvu Evrope, 34% kao odlučujuće navodi pravo da se živi u svakoj od članica i tamo direktno dobija penzija a 31% ističe priznavanje diploma.

Rezultati istraživanja pokazuju da 44% ispitanika veruje da se njihovi sugrađani danas osećaju više evropski nego pre deset godina dok 27% misli da se osećaju manje evropski nego ranije.

Više evropski nego pre deset godina oseća se po 72% građana Letonije i Švedske i po 68% Estonaca i Poljaka. Manje evropski nego pre deset godina oseća se 50% ispitanika u Grčkoj, 47% u Velikoj Britaniji i 40% u Francuskoj.

Glas građana

Istraživanje je pokazalo i da 39% ispitanika smatra da se njihov glas računa u EU, što je nešto manje nego 2012. godine. Procenat onih koji mile da se njihov glas računa u proteklih godinu najviše je smanjen u Francuskoj, za 17 procentnih poena, na 40%, i Holandiji, za 13 poena, na 49%, dok je najviše povećan u Litvaniji, za sedam procentnih poena, na 37%, i Irskoj, za šest poena, na 42%.

Istovremeno 58% građana Evrope smatra da se njihov glas računa u njihovoj zemlji.

Kada je reč o zemljama, 62% anketiranih misli da se glas njihove zemlje računa u EU ali je procenat onih koji tako smatraju u Grčkoj pao na 21% sa 32% za samo godinu dana dok je na Kipru smanjen na 28% sa 46%. S druge strane, u Irskoj je procenat onih koji su uvereni da se glas njihove zemlje čuje u EU porastao za 13 procentnih poena, na 59%.

Nezaposlenost najveća briga

Novi izveštaj pokazao je i da građane EU najviše brine nezaposlenost, posebno među mladima. Za 55% ispitanika nezaposlenost je najveća briga, a taj trend je najviše izražen na jugu i jugoistoku Evrope.

Na listi problema sa kojima se suočavaju Evropljani slede socijalna nejednakost, koja zabrinjava 33% ispitanika, javni dugovi članica EU (32%), dostupnost radnih mesta za mlade (29%) i starenje populacije (24%).

Gledano po zemljama, nezaposlenost brine 79% ispitanika u Španiji, 74% na Kipru, 73% u Grčkoj, 69% u Irskoj a po 68% u Portugaliji i Hrvatskoj dok je socijalna nejednakost najveća briga za po 47% anketiranih u Portugaliji, Bugarskoj i Estoniji.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Građane EU sve više brine nezaposlenost
  
• 

  Vesti

  : Teške prilike za mlade na jugoistoku Evrope
  
• 

  Vesti

  : Evropski parlament pravi mesta za Hrvatsku
  
• 

  Vesti

  : Velika očekivanja Evropljana od izbora