Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Uvedena kontrola kapitala na Kipru
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.03.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Kipar je prva zemlja zone evra koja je uvela privremena ograničenja na slobodno kretanje kapitala. Kontrola finansijskih transakcija zavedena je u sklopu mera za smanjenje rizika od nekontrolisanog odliva depozita čija bi posledica bila propast banaka i destabilizacija celog finansijskog sistema Kipra. Ograničenja treba da važe samo sedam dana ali neki eksperti očekuju da ostanu na snazi duže. Ekspoziture banaka na Kipru otvorene su 28. marta posle gotovo dve nedelje, a građani mogu da podignu najviše 300 evra dnevno.
Vladinim merama kontrole predviđeno je limitiranje isplata inostranstvu na 5.000 evra, neunovčavanje čekova koji će pak biti deponovani na bankarske račune i ograničenje iznosa gotovine koju putnici mogu da iznesu iz zemlje na 3.000 evra.
Rezultati ograničenja dnevno će se razmatrati. Planirano je da budu na snazi sedam kalendarskih dana, do 3. aprila, uz mogućnost produženja, navodi se u saopštenju kiparskog ministarstva finansija.
Takođe je vlada zabranila elektronske transfere novca sa Kipra u inostranstvo i ograničila gotovinu koja može da se podigne van zemlje na 3.000 evra prema 10.000 evra do sada. Podizanje novca po osnovu kreditnih i debitnih kartica limitirano je na 5.000 evra mesečno a klijenti banaka neće moći da povlače novac sa oročenih depozita pre roka dospeća.
Evropska centralna banka će nastaviti da plasira dodatnu gotovinu Kipru kako bi se odgovorilo na očekivano veće povlačenje novca sa računa.
Kiparski zvaničnici kažu da su kiparske banke već iskusile znatan odliv poslednjih nedelja, kada su uplašeni investitori požurili da "izvuku" novac.
Novim vladinim merama predviđeno je i da sva plaćanja za uvoz robe mora da odobri vlada a od Kiprana će se tražiti i da prijave novac od izvoza ili prodaje imovine u inostranstvu.
Kako navode analitičari, Kipar nije prva zemlja u evropskoj istoriji koja je uvela kontrolu kapitala ali je neuobičajeno da to uradi zemlja koja nema svoju valutu, odnosno koristi zajedničku valutu.
Analitičari su skeptični da će mere kontrole važiti samo sedam dana i većina ih očekuje da ostanu na snazi mesec i više dana, moždda čak i godinama.
Neki navode iskustvo Islanda, koji je u novembru 2008. zaveo privremenu kontrolu kapitala nakon kraha bankarskog sektora. I više od četiri godine kasnije, kontrola kapitala i dalje je na snazi a strane investicije u tu zemlju, koje su pre krize bile motor rasta, još su za 25% manje nego 2007. godine.
Ukazuje se i na opravdane bojazni da kontrola kapitala gurne Kipar dublje u recesiju.
Prema procenama Evropske komisije iz februara, kiparska ekonomija će ostati u recesiji 2013. i 2014. godine pri čemu će u 2013. ubeležiti pad privrednih aktivnosti od 3,5%.
Kiparski dug će u 2013. dostići 93% bruto domaćeg proizvoda (BDP) a u 2014. godini 97% BDP, prema proceni Komisije.
Međutim, ukoliko kontrola kapitala potraje, verovatno će doći do znatnog pada izvoza i stranih ulaganja, pa će pokazatelji rasta, koji bi mogao da padne i do 7%, kao i duga, biti još gori.
Kipar je 25. marta postigao dogovor sa međunarodnim kreditorima o paketu zajmova od deset milijardi evra, čime je izbegao bankrot i napuštanje zone evra. Dodatnu neizvesnot unosi međutim to što parlament Kipra tek treba da odobri sporazum kojim se prvi put u zoni evra "uvode" gubici za vlasnike bankarskih depozita.
Zeleno svetlo Komisije
Evropska komisija saopštila je da članice EU mogu u određenim prilikama i pod strogim uslovima da uvedu ograničenja na kretanje kapitala, uključujući kontrolu kapitala, ocenjujući da je privremeno uvođenje ograničenja opravdano u uslovima ugroženosti stabilnosti fiannsijskog tržišta.
Izuzeci od principa slobodnog kretanja kapitala, kako je navela Komisija, moraju da se tumače veoma strogo i da budu nediskriminatorski, prikladni, proporcionalni i traju što kraće.
Komisija je najavila da će budno pratiti sprovođenje mera ograničenja kretanja kapitala na Kipru ističući da slobodno kretanje kapitala mora ponovo da bude uvedeno što pre u interesu kiparske ekonomije i jedinstvenog tržišta EU.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
