Nemački konzervativci sa kancelarkom Angelom Merkel na čelu osvojili su ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima, ali neće moći da vladaju bez koalicionog partnera. Merkel međutim neće moći mnogo da bira, a gledano prema procentima, moguća je koalicija konzervativaca i Zelenih. Kada je reč o koaliciji CDU/CSU i socijaldemokrata, koji su ranije dva puta vladali zajedno, za sada socijaldemokrate ne pokazuje entuzijazam za koaliciju sa Angelom Merkel.

Liberali, dosadašnji koalicioni partner kozervativaca, prvi put za mnogo godina nisu uspeli da pređu prag za Bundestag.

Kancelarkina Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i sestrinska Hrišćansko-socijalna unija (CSU), koja se kandiduje samo u Bavarskoj, osvojile su izborima 22. septembra 41,5% glasova. To je 7,7% više nego pre četiri godine.

Dosadašnji koalicioni partner, liberali (FDP), prvi put posle Drugog svetskog rata nisu uspeli da pređu petoprocentri prag za ulazak u Bundestag. Dobili su samo 4,8% glasova, skoro 10% manje nego pre četiri godine.

U Bundestagu, koji će imati 630 poslanika, većinu od 319 mesta imaju ipak opozicione stranke.

Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) osvojila je 25,7%, Zeleni 8,4% a levica 8,6% glasova. SPD je postigla nešto bolji a druge dve stranke slabiji rezultat nego na prošlim izborima.

Međutim, kako su se SPD i Zeleni izjasnili već na početku predizborne kampanje protiv koalicije sa levicom, Angela Merkel ostaje kancelarka.

Ona neće imati veliki izbor u odabiru koalicionog partnera. Čisto procentualno bila bi moguća i koalicija konzervativaca i Zelenih. Ali, ni 30 godina od ulaska Zelenih u Bundestag nema dovoljno dodirnih tačaka između hrišćnskih demokrata i stranke nastale iz alternativnih društvenih pokreta sedamdesetih godina prošlog veka.

CDU/CSU i socijaldemokrate već su vladale u koaliciji od 1966. do 1969. i od 2005. do 2009. godine, u prvom mandatu kancelarke Merkel. No, to nije bilo pozitivno iskustvo za SPD. Na izborima 2009. ova stranka postigla je istorijski najgori rezultat na saveznim izborima, birači je nisu nagradili čak ni zbog onih povoljnih odluka vlade koje su bile isključivo plod socijaldemokratskih nastojanja.

CDU je pak uspela da mnoge socijaldemokratske teme prisvoji i prilagodi pogledima svojih birača - od napuštanja korišćenja atomske energije preko (delimičnog) uvođenja minimalne zarade do davanja većih zakonskih prava homoseksualnim parovima.

U SPD zato trenutno niko ne pokazuje entuzijazam za ulazak u koaliciju sa Angelom Merkel. U predizbornoj kampanji se SPD jasno distancirala od konzervativaca u više ključnih tačaka.

S druge strane, konzervativci se u predizbornoj kampanji nisu "fiksirali" preterano ni na kakva konkretna politička ili ekonomska rešenja.

I list izrazito blizak konzervativcima, "Frankfurter algemajne cajtung" (Allgemeine zeitung) piše 23. septembra da "CDU/CSU u predizbornoj kampanji nije igrala na kartu određenog programa, već na jednu jedinu osobu: kancelarku Merkel".

U Bundestag, uprkos prognozama koje nisu isključivale ni takav ishod, nije uspela da uđe stranka protivnika evra, Alternativa za Nemačku (AfD). Ali, osvojivši 4,7% glasova ova ultrakonzervativna stranka, koja zagovara povratak na nemačku marku, postigla je zavidan uspeh, posebno kada se ima u vidu da je osnovana u februaru ove godine.

Izvor: Snežana Bogavac, dopisnica agencije Beta

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Izbori u Nemačkoj: Aktuelna koalicija malo verovatna
  
• 

  Vesti

  : Verovatno nastavak koalicije u Nemačkoj
  
• 

  Vesti

  : Izbori u Nemačkoj 2013: Evropu niko ne spominje
  
• 

  Vesti

  : Bundestag: Pregovori u januaru tek uz potvrdu napretka