Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Verovatno nastavak koalicije u Nemačkoj
|
|
|
|
Objavljeno : 04.09.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Dve i po sedmice ostalo je do saveznih izbora za nemački Bundestag, a ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da sadašnja koalicija nemačke kancelarke Angele Merkel ima najbolje šanse da na vlasti ostane i naredne četiri godine. Najnovije ankete kancelarkinoj koaliciji Hrišćansko-demokratske unije (CDU), čija je ona šefica, bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) i Liberala (FDP) daju 45% glasova. Liberalima doduše pri tome tek 5%, koliko je nužno za ulazak u parlament, i gotovo 10% manje no što je ova stranka imala na izborima pre četiri godine, ali dovoljno za sastav vlade.
Najveća opoziciona stranka, Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) uživa poverenje samo 23 do 25% birača, čak i posle nedeljnog TV-duela kancelarke Merkel i kandidata SPD za kancelara Pera Štajnbrika (Peer Steinbrueck) u kojem se nekadašnji ministar finansija po oceni komentatora držao neočekivano dobro i bitno popravio utisak kod birača, posebno onih koji su do sada neopredeljeni.
Zajedno sa druge dve opozicione stranke, Zelenima i Levicom, sadašnja opozicija u Bundestagu ima 43% glasova. Razlika dovoljno velika za pobedu kancelarke, ali i dovoljno mala da bi lako mogla da bude ugrožena većina sadašnje koalicije.
Ankete su i 2005. i 2009. kancelarkinoj CDU davale znatno više glasova nego što ih je potom dobila na izborima. Trenutno je neopredeljena još skoro polovina birača, a neizvesno je i koliko će učešće biti na ovim izborima. Ono je 2009. dostiglo najniži posleratni nivo, a na birališta je izašlo samo 70,8% birača.
Dalji faktor nesigurnosti jeste pre samo nekoliko meseci formirana stranka Alternativa za Nemačku (AfD) kojoj najnovije ankete daju četiri odsto glasova. Deo stručnjaka ne isključuje mogućnost da će u završnici predizborne kampanje ova partija, koja prevashodno želi da Nemačka napusti evro zonu i obustavi dalja plaćanja za krizne zemlje, možda uspeti da pridobije dovoljno simpatija birača za ulazak u Bundestag.
Predizbornih tema oko kojih se istinski lome koplja suprotstavljenih stranaka je malo, najviše se diskutuje o predlozima levih stranaka o povećnaju poreza za građane sa najvišim primanjima, o uvođenju zakonske minimalne zarade i politici prema Grčkoj, tj. kriznim zemljama EU.
CDU je, od kada je vodi kancelarka Merkel, postepeno preuzela niz tema koje su decenijama bile "rezervisane" za socijaldemokrate - od integracione politike preko socijalnih i ekoloških tema do pojačanog pravnog izjednačavanja homoseksualnih i bračnih zajednica.
Pored toga, u predizbornoj kampanji se kancelarka, CDU i vladajuća koalicija predstavljaju pre svega kao politička snaga koja je obezbedila da Nemačka, nezavisno od krize evra i teške ekonomske i finansijske krize koja potresa niz zemalja EU, ostane pošteđena većih problema.
Čak i da obezbedi ponovni privredni rast i relativan porast zaposlenosti. No, CDU i u ovoj predizbornoj kampanji "živi" pre svega od popularnosti same Angele Merkel, koju kao kancelarku nikako ne vole samo birači CDU.
Socijaldemokrate su predizbornu kampanju počela trapavo, kandidat Štajnbrik je nesmotrenim izjavama (o nedovoljno plaćenim političarima ili o tome kako ne pije jeftina vina) razočarao, čak razljutio mnoge birače SPD.
U toj situaciji bilo je teško "prodati" čak i dobre ideje i u predizbornoj kampanji i zainteresovati ljude za planove SPD vezane za postizanje većeg stepena socijalne pravde. I to u trenutku kada, na primer, preko 400.000 stalno zaposlenih sa punim radnim vremenom zarađuje tako malo da mora da, kao dodatak, prima i socijalnu pomoć.
SPD takođe nije profitirala od toga što je od 2005. do 2009. zajedno sa CDU vladala u tzv. velikoj koaliciji. To je uveliko učinilo da "otupi" oštrica stavova ove stranke i da se zamagli njen profil. Zato je cilj SPD da posle izbora, ukoliko rezultat to dopusti, kao i u periodu od 1998. do 2005. vlada sa Zelenima, nikako ponovo u velikoj koaliciji.
Istovremeno, SPD nikako ne želi da se u istoj koalicionoj vladi nađe i Levica (nastala spajanjem nekadašnjih istočnonemačkih komunista i zapadnonemačkih levičarskih grupacija), iako nije isključeno da bi ove tri stranke levo od centra mogle da imaju većinu nužnu za sastav vlade.
Zanimljivo je da veliki deo birača, po pojedinim anketama gotovo trećina, upravo priželjkuje ponovnu "veliku koaliciju" i raskid konzervativaca sa Liberalima. U protekle četiri godine je niz krupnih pitanja ostalo nerešeno upravo zbog neslaganja i razmirica između te dve stranke.
Na izborima za 18. saziv Bundestaga koji se održavaju 22. septembra, 61,8 miliona građana ima pravo glasa.
Izvor: Snežana Bogavac, dopisnica agencije Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
