Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Pet članica prekoračilo kvote za mleko
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.10.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Pet članica EU - Austrija, Nemačka, Danska, Poljska i Kipar - prekoračile su kvote za mleko u 2012/2013 godini,zbog čega moraju da plate penale od 46 miliona evra. Uprkos prekoračenju kvota u ovim članicama, ukupna proizvodnja u EU je bila 6% manja od ukupne predviđene količine, dok je u 2011/2012 ukupna proizvodnja bila 4,7% ispod predviđenog nivoa. Sistem kvota za mleko biće ukinut 2015. godine. Proizvođači ukazuju na brojne probleme na tržištu uprkos "paketu za mleko" tj. propisima koje je Komisija donela 2012. godine kao odgovor na "mlečnu krizu" iz 2009. godine.
Holandija je takođe prekoračila kvotu za direktnu prodaju za 1.100 tona (1,4%) zbog čega joj preti kazna od 301 000 evra. Direktna prodaja je prodaja na farmi, osim nje postoji kvota i za isporuke mlekarama.
Prema nacionalnim podacima zaključno sa 31. martom 2013, Austrija, Nemačka, Danska, Poljska i Kipar "prekršili" su kvote za ukupno 163. 700 tona, što je više od predviđenog povećanja kvote za 2012/2013 u skladu sa okvirom Zajedničke poljoprivredne politike iz 2008.
Broj članica koje su proizvele više od dozvoljene kvote nije preteran i ukupna "nedozvoljena" količina proizvodnje iznosi oko 0,1% svog mleka isporučenog u direktnoj prodaji.
Dvadeset dve članice nisu ispunile kvotu, od čega 13 je više od 10% ispod predviđene kvote za isporuku mleka mlekarama.
Sistem kvota za mleko biće napušten 1. aprila 2015. godine, a dotad će se postepeno povećavati kvota za jedan procenat svake godine sve do 2013/2014.
Komisija će izveštaj o stanju na tržištu predstaviti sredinom 2014, uključujući i analizu kako članice primenjuju paket propisa o mleku iz 2012. sa predlozima za izmene ako to bude neophodno.
Takozvani "Paket za mleko" donet u martu 2012, a koji se primenjuje od 3. oktobra iste godine, daje mogućnost sklapanja pisanog ugovora između proizvođača i prerađivača mleka, kao i da farmeri uz određena ograničenja mogu kolektivno da pregovaraju o ceni mleka.
Kvote za mleko su uvedene osamdesetih godina kako bi se rešio problem viška mleka na tržištu. Svaka članica ima dve kvote, jedna za isporuke mlekarama što je 97,6% ukupne kvote, i drugu za direktnu prodaju na farmama što je 2,4% kvote.
Ove količine se podele između proizvođača (individualna kvota) u svakoj članici. Ako članica prekorači nacionalnu kvotu, zemlja plaća super porez nacionalnim poreskim vlastima od 27,83 evra na 100 kg mleka, a proizvođač plaća super namet u zavisnosti od njegovog učešća i prekoračenoj količini mleka u godini koja se računa od 31. marta do 1. aprila.
Mlekarstvo je važan segment poljoprivredne proizvodnje u EU, a proces deregulacije ovog tržišta započeo je 2003. godine.Cene mleka koje dobiju proizvođači nominalno padaju u poslednjoj deceniji zbog napuštanja politike referentne cene.
Kriza mleka nastupila je u junu 2009, nakon što su svetske cene skočile 2007., podseća se u nedavno objavljenoj studiji asocijacije Evropski odbor za mleko. Međutim, 2009. otkupljivačke cene su pale 25% u poređenju sa prethodnom godinom i ispod troškova proizvodnje.
Sa druge strane, potrošači nisu ništa dobili jer su cene u rafovima i dalje bile više nego prethodnih godina.Tada je po prvi put bilo moguće izvesti mleko na treća tržišta bez subvencionisanja izvoza. Pad cena doveo je do toga da su specijalizovane farme za proizvodnju mleka zabeležile pad prihoda od šest milijardi evra.
Posledice mlečne krize su bile takve da je samo godinu dana nakon nje, svaki treći evropski farmer stavio ključ na štalu.
Izvor: EurActiv.rs
Foto. Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
