Evropi je potrebna jedinstvena definicija slepila kako bi smanjila troškove za lečenje i gubitke u ekonomskim aktivnostima od više milijardi evra, pokazala je nova studija. Zbog bolesti vida, a procenjuje se da je u šest zemalja EU obuhvaćenih istraživanjem slep ili slabovid svaki trideseti čovek, godišnje se gubi više od sto miliona radnih dana. Istovremeno je stopa nezaposlenosti slabovidih i slepih veća nego u grupama sa drugom vrstom invaliditeta a njihovo nezapošljavanje uglavnom je posledica predrasuda.

Ključni problem je definicija slepila i u članicama Evropske unije ne postoji jasna politika na tom planu, zaključak je nove studije koju je za Evropski forum protiv slepila izradila konsultantska kuća Dilojt ases ekonomiks (Deloitte Access Economics).

Izveštaj "Cena i teret bolesti vida i sprečavanje slepila" obuhvatio je Francusku, Nemačku, Italiju, Slovačku, Španiju i Britaniju.

Slepilo se u Francuskoj definiše zavisno od toga da li se onaj koji od toga pati smatra slepim ili ne, u Nemačkoj koriste naučnu definiciju dok Italija i Velika Britanija upotrebljavaju definiciju Svetske zdravstvene organizacije.

Izveštaj je u cilju iznalaženja odgovora na izazove slepila u Evropi predstavljen u Evropskom parlamentu 1. oktobra.

Indirektni troškovi 20 milijardi evra

U šest zemalja obuhvaćenih istraživanjem godišnje se gubi 123 miliona radnih dana zbog bolesti vida i te bolesti zdravstvene sisteme koštaju 15 milijardi evra a 1,4 milijarde košta samo slepilo.

Indirektni troškovi zbog pada produktivnosti i neformalne nege dostižu 20 milijardi evra kada je reč o bolestima vida i 7,1 milijardu za slepilo, pokazao je izveštaj.

Rasprostranjenost slepila u Evropi veoma se razlikuje od članice do članice EU i u Italiji i Slovačkoj ima dva puta više ljudi koji su izgubili vid nego u Francuskoj i Velikoj Britaniji.

Prema izveštaju, u šest zemalja EU slepo je između 26.480 i 218.513 osoba ali još stotine hiljada pate od oštećenja vida.

"Slepilo je krajnja tačka ali je broj ljudi sa oštećenjem vida veći od 700.000 (slepih) u šest zemalja. Mislimo da je svaki 30 čovek slep ili slabovid", rekao je u Evropskom parlamentu profesor Sehnaz Karadeniz, predsednik Međunarodne federacije za dijabetes za evropski region.

Preventiva i demografija

Istraživanje je pokazalo da bi medicinske intervencije, poput ranog otkrivanja, prevencije i tretiranja katarakte, dijabetičarske retinopatije i glaukoma, doprinele da se broj slepih prepolovi i da šest članica EU uštedi između 1,6 milijardi evra i tri milijarde godišnje.

Učesnici u debati u EP složili su se da, kako bi takve uštede bile moguće, mora da postoji jasna panevropska definicija slepila. Oni su se takođe založili da se oštećenja vida stave više na agendi evropske politike zbog njihove veze sa brzim starenjem evropske populacije.

"Pravo stanje stvari ne deluje obećavajuće, s obzirom na starenje populacije, 'epidemiju' dijabetesa, kao i činjenicu da 70% gojaznih ima problema s vidom", istakao je Dilojtov analitičar i jedan od autora izveštaja Joris Kleintjens.

Predsednik Evropskog foruma za zdravlje muškaraca Jan Benks (Ian Banks) upozorio je da će povećanje starosne granice za penzionisanje širom Evrope, posebno žena, čiji se radni vek sve češće izjednačuje sa radnim vekom muškaraca, negativno delovati na zdravlje i produktivnost.

"To znači da će biti sve više ljudi koji rade sa oštećenjem vida i za to nam je unapred potreban plan, ne samo za lečenje bolesti vida, već i za prevenciju, ako želimo zdravu radnu snagu", rekao je Benks.

Debata u EP održana je pred Svetski dan vida koji se ove godine obeležava 10. oktobra. Svetski dan vida održava se drugog četvrtka u oktobru svake godine.

Predrasude jače od invaliditeta

Statistike pokazuju da su slabovidi i slepi grupa invalida sa najnižom stopom zaposlenosti pri čemu najveća prepreka za njihovo zapošljavanje nije invaliditet, već su to predrasude.

Istraživanje koje je nedavno sprovelo Dansko društvo slepih potvrdilo je da su predrasude glavni razlog što je mnogo slepih u Danskoj bez posla i pokzalo da je svaki treći Danac skeptičan prema kolegi sa oštećenim vidom.

"Jedna od predrasuda je da slepi kolega ne može na radnom mestu da potpuno zameni kolegu koji vidi. Ta predrasuda se najčešće sruši ubrzo po zapošljavanju slepe ili slabovide ososbe, čim kolege vide da nema nikakvih problema u radu", rekao je za EurActiv.com predsedavajući Danskog društva slepih Torkild Olesen.

Od 9.500 članova Društva, posao trenutno ima 12%. Istovremeno je 70% slepih starosti između 18 i 65 godina prevremeno penzionisano.

I dok iz nemačkog Centra za podršku slepima i slabovidima poručuju da je stanje u članicama EU slično, iz Španije se zalažu za pozitivnu diskriminaciju, odnosno uspostavljanje kvota za zapošljavanje slepih.

Neuspeh kvota

Sistem kvota već postoji u Nemačkoj ali su rezultati za sada slabašni.

Predviđeno je da svaka kompanija sa više od 20 zaposlenih mora da zaposli najmanje 5% osoba sa invaliditetom a, ako to ne učini, plaća ekstra porez koji odlazi u poseban fond za osobe sa invaliditetom. Međutim, brojni poslodavci i dalje pre plaćaju ekstra porez nego što zapošljavaju osobe sa invaliditetom, što uvećava sumnje u sistem kvota.

Udruženja slepih i slabovidih upozorila su i na loše statistike o učešću slepih na tržištu rada napominjući da se podaci uglavnom odnose ukupno na osobe sa invaliditetom a nisu razvrstani prema invaliditetu.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Brojni problemi osoba sa invaliditetom
  
• 

  Vesti

  : Smanjuje se razlika u očekivanom životnom veku u EU
  
• 

  Vesti

  : Kriza ugrožava prava osoba sa invaliditetom
  
• 

  Vesti

  : Firme radije plaćaju kazne nego što zapošljavaju slepe