 Nemačka je, kao vodeća evropska ekonomija, odbacila svoju dosadašnju uzdržanost u delovanju u EU i odlučno se upustila u oblikovanje evropske budućnosti zauzimajući ključne položaje u evropskim institucijama i braneći svoje trgovinske interese. Nemci nisu toliko brojni u institucijama EU u odnosu na njihov udeo u evropskom stanovništvu, ali zauzimaju neke od najuticajnijih, mada ne i toliko istaknutih položaja. Takođe, kancelarka Angela Merkel je pokazala da je, pri odlučivanju u EU, spremna da, kada su u pitanju interesi nemačke privrede, preuzme stvari u svoje ruke kao što je to letos učinila suočena sa mogućnošću izbijanja trgovinskog rata između EU i Kine.
"U Briselu, Nemci su odbacili svoju uzdržanost prisutnu nakon (Drugog svetskog) rata i bez izvinjenja se upustili u oblikovanje evropske budućnosti zauzimajući ključne položaje u evropskim institucijama interesima i odlučno gurajući trgovinske interese Berlina", navodi se u Rojtersovoj analizi koju je preneo portal EurActiv.com.
Kancelarka Angela Merkel, nakon trećeg izbornog trijumfa zaredom, može da nastavi sa naporima, pokrenutim u vreme njenog prvog mandata 2005. godine, koji su doprineli tome da se poveća ne samo broj Nemaca na visokim funkcijama u Briselu već i to u kojoj meri se pita Berlin.
Kada EU ne može da usaglasi politiku prihvatljivu za Nemačku kao najveću evropsku ekonomiju, Merkelova je pokazala da je spremna da preuzme stvari u svoje ruke kao što je to letos učinila suočena sa mogućnošću izbijanja trgovinskog rata između EU i Kine koji bi naštetio nemačkim proizvođačima automobila i inženjerskim firmama.
Ostalih 27 članica teško da mogu da ospore veći uticaj u odlučivanju zemlji u kojoj živi svaki šesti građanin EU i na koju otpada petina evropske proizvodnje.
Nova nasrtljivost Berlina, podstaknuta i sve većim ekonomskih jazom, nailazi na gunđanja, ali nema znakova da će biti ozbiljnih pokušaja da se oslabi čvrst stisak Merkelove u Briselu, navodi se u analizi.
Herbert Rojl (Reul), koji predvodi poslanike Hrišćansko-demokratske unija (CDU) u Evropskom parlamentu, smatra da je novi uticaj Nemačke prirodan istorijski razvoj za zemlju koj je dugo ulagala svoje bogatstvo u službi EU pod francuskim uticajem kako bi se rehabilitovala posle Drugog svetskog rata.
"Završili smo s tim", rekao je Rojl o uzdržanosti Nemačke u Briselu, koja je opstajala i tokom dugogodišnjeg vođstva Helmuta Kola (Kohl) tokom 1990-tih.
"Država koja nije bila država, uvek pod paskom Saveznika... vrlo je obazriva", rekao je Rojl. "Preuzeti odgovornost podrazumeva da se ne sedi sa strane i izvinjava - to nije dovoljno", rekao je on.
Uticaj iz senke
To preuzimanje odgovornosti je, između ostalog, značilo i preuzimanje nekih najuticajnijih, iako ne i najistaknutijih, položaja u Briselu.
Imena Uve Korsepijus (Uwe Corspeius), Johanes Lajtenberger (Johannes Laitenberger) i Klaus Vele (Welle) možda ne zvuče poznato, ali ti ljudi zajedno sa još nekoliko desetina Nemaca imaju veliki uticaj na evropsku politiku.
Korsepijus (53), jedan od savetnika Merkelove, generalni je sekretar Evropskog saveta. Oko 3.000 zaposlenih u institucijama vide u njemu čoveka koji im je obustavio pristup Fejsbuku (Facebook) i turističkim sajtovima kako bi više radili. Međutim, njegova prava moć je u oblikovanju dnevnog reda i pripremi pravnih saveta za sastanke članica EU.
Lajtenberger (49) je šef kabineta predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza (Jose Barroso) i zadužen je za evropske trogvinske i druge politike.
Vele (49) je generalni sekretar Evropskog parlamenta, a poznat je kao "princ tame" zbog svog uticajana u tom telu. Vele želi i veću koordinaciju među Nemcima u Briselu, delom i kroz Krug Genval - forum članova CDU u Briselu.
Jedninstveni u nastupu
"Nemci se sada normalnije ponašaju u odnosima sa Briselom", kaže Hans-Gert Petering (Poettering) koji je do 2009. bio predsednik Evropskog parlamenta. Petering je sada predsedavajući Fondacije Konrad Adenauer, političke fondacije bliske CDU, u čijem gradskom sedištu se često sastaje Krug Genval.
On je rekao da to ne znači da je Nemačka zaboravila na ratnu prošlost već da istorija ne treba da ograničava njenu slobodu delovanja.
Koordinacija Nemaca u Briselu, kao i njih i Berlina, nije slučajna. Kol se svojevremeno žalio da Nemci čim odu u insotranstvo zapostavljaju nacionalni identitet.
Rojl koji se sastaje svakog drugog ponedeljka sa liderima CDU u Berlinu, kaže da je snaga u zajedničkom nastupu. "Nemačka grupa nastoji da zastupa političke interese industrije. Imamo mnogo industrija čije interese treba braniti", rekao je Rojl koji predstavlja privredni region Donje Rajne.
Profesor evropskih politika u Londonskoj školi ekonomije Sajmon Hiks (Simon Hix) rekao je da se u EP oseća senka vlade u Berlinu i da se retko bilo šta dešava što je protivno interesima nemačke industrije.
U vreme prethodnika Merkelove, lidera Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Gerharda Šredera nova generacija nemačkih lidera, suviše mladih da bi se sećali nacizma, počela je da insistira na tome da se njihov glas bolje čuje u Briselu.
Frank-Valter Štajnmajer (Frank-Walter Steinmeier), ministar spoljnih poslova iz redova SPD u prvoj koalicionoj vladi Merkelove, ustanovio je program za obuku Nemaca kako bi se zaposlili u institucijama EU.
Buduća vladajuća koalicija u Berlinu mogla bi dodatno da konsoliduje nemački ujedinjen pristup poslovima EU, navodi se u Rojtersovoj analizi.
"Dalje unapređenje pristustva nemačkog osoblja u evropskim institucijama je vrlo važno za vladu", rekao je portparol Ministarstva spoljnih poslova. "Cilj je da Nemačka, kao najveća članica EU, bude odgovarajuće zastupljena na svim nivoima institucija EU", dodao je on.
Ne toliko brojni ali na bitnim mestima
Same brojke o zaposlenima u insittucijama EU ne govore sve. Prema procenama Berlina, Nemci čine oko 10% visokih funkcionera u Evropskoj komisiji i otprilike isto toliko visokih diplomata u direktoratu EU za spoljnu politiku. Nemaci čine 16% od 507 miliona stanovnika EU.
Kao i u većini sličnih organizacija, postoji tendencija da manje države - tri članice EU imaju manje od milion ljudi, budu više zastupljenje u odnosu na svoju veličinu. Takođe, pristupanje novih članica EU u prošloj deceniji, uglavnom manjih zemalja na istoku i jugu, umanjio je udeo starih članica pri zapošljavanju u institucijama EU.
Međutim, velike zemlje poput Francuske, Britanije i Italije su se usredsredile na uticajne položaje, a nemački uticaj je očigledan i, prema ocenama evropskih i nemačkih zvaničnika raste. Diplomate iz Berlina ne kriju da im je cilj da iskoriste predstojeći odlazak u penziju više visokih zvaničnika.
Interni izveštaj Evropske komisije, u koji je Rojters imao uvid, pokazuje da 45 Nemaca zauzima visoke položaje u toj instituciji, kao bar direktori odeljenja. Tu ih ima više nego Francuza i znatno više nego Italijana i Britanaca, kojih je manje od po 30.
Nemačka se uredsredila na područja u kojima Komisija ima najveće nadležnosti, pre svega kada je reč o ekonomiji, poput propisima protiv monopola. Trgovina je Berlinu takođe važna i evropski ambasador u Kini je Nemac Markus Ederer.
Kreatori vladine politike su identifikovali i državljane drugih članica koji su "prijateljski raspoloženi prema Nemčkoj", odnosno vredni podrške pri zapošljavanju, pa se podržavaju kandidati koji su, na primer, studirali na nemačkim unvierziteitma.
Holanđane bije glas da su usklađeni sa Nemačkom kada je reč o ekonomskoj politici. Upravo je Holanđanin Jeren Dijselblem na čelu Eurogrupom koja utvrđuje politike u zoni evra a čine je ministri finansija te zone.
Francuski zvaničnici koji su svojevremeno gledali na EU kao na svoj projekat, kažu da je davanje glasova i poslova u EU istočnim članicama, susedima Nemačke, poremetilo ravnotežu u korist Berlina koga ekonomski uspesi čine privlačnijim od Pariza za saveznike u preogvorima o evropskim politikama.
Kad Angela pozove
Uticaj Berlina ilustruje rasprava oko predloženog pooštravanja propisa EU u cilju smanjenja emisije zagađivača iz vozila. To pitanje je ovog meseca odloženo, što odogvara proizvođačima luksuznih automobila u Nemačkoj.
Tokom duge kampanje za pridobijanje podrške, Merkelova je lično zvala, između ostalih, irske i portugalske lidere kako bi ih podsetila da Nemačka pomaže njihovim ekonomijama pogođenim krizom, rekli su visoki zvnaičnici. U kabinetu nemačke kancelarke nisu želeli da komentarišu te tvrdnje.
Angela Merkel je intervenisala i tokom trgovinskog spora s Kinom oko solarnih panela koji je izbio ove godine, a u kome Nemačka u počektu nije imala prijatelje koji bi podržali njene stavove.
Krajem maja, u vreme dok je Evropska komisija je pripremala sankcije Pekingu zbog dampinga cena solarnih panela koji se prodaju na tržištima EU, kineski premijer Li Kećiang odleteo je u Berlin da upozori na mogućnost trgovinskog rata koji bi mogao da naškodi nemačkoj automobilskoj industirji.
Merkelova je, obećavši nemačkoj javnosti da će učiniti sve da zaustavi trgovinski rat koji bi naškodio nemačkom izvozu, pozvala telefonom predsednika Evropske komisije. Iako to negiraju u Barozovom kabinetu, visoki zvnaičnik EU je potvrdio Rojtersu da se to desilo.
Više zvaničnika je reklo da je Barozo zatim zvao evropskog komesara za trogvinu Karela De Guhta (De Guchat) koji nije želeo da promeni stav prema Kini.
Poruka je, međutim, bila jasna. Nemačka, kao zemlja koja najviše daje za budžet EU i za programe spašavanja članica zone evra u krizi, neće rizikovati odnose sa zemljom koja od nje godišnje kupuje mehanizaciju vrednu 50 milijardi dolara, od "poršea" do tenkova.
Evropa je odustala od De Guhtovih planova i spor je rešen utvrđivanjem minimalne cene za kineske solarne panele.
Mi smo njbolji
Dok su Nemci zadovoljni, njihove susede počinje da nervira tendencija da se na manje ekonomski uspešne zemlje gleda s visoka. "Kod Nemaca imate taj stav da kada bi svi bili Nemci i praktični kao oni, sve bi bolje funkcionisalo", rekao je visoki francuski zvaničnik.
Neki upozoravaju da bi to moglo da se vrati kao bumerang, odnosno da stvori otpor koji bi blokirao proces odlučivanja u EU. To bi zatim moglo da umanji efikasnost EU koja se već suočava sa porastom evropskepticizma u Britniji.
Koopredsedavajući grupe Zelenih u Evropskom parlamentu Danijel Kon-Bendit (Cohn-Bendit) smatra da nemačko ponašanje u stilu "mi najbolje radimo, dakle najbolji smo" može imati negativne posledice i udaljiti Nemačku od Evrope.
Kon-Bendit, rođen u Frnacuskoj u jevrejskoj porodici izbegloj iz Nemačke u vreme nacizma, smatra da težište Berlina na privredi zasnovanoj na izvozu ometa ambiciju EU da ima veći uticaj u svetu.
"Nemački stav jeste da ne žele da se bakću sa svetom", rekao je on. "Njihovo razmišljanje je ogrnaičeno na nacionalne ekonomske interese. Nemačka želi da bude u ekonomiji bude lider a na planu spoljne politike da bude kao Luksemburg", navodi on.
Sturktura EU daje mogućnost ostalim članicama da ospore nemačku ekonomsku strategiju, ali to ne deluje uverljivo za poslanika u Evropskom parlamentu i predstavnike Britanske stranke za nezavisnost Najdžela Farža (Nigel Farage).
"Bilo da Britanija ostane ili ne (u EU), u oblikovanju ekonomskih politika u zoni evra će dominirati Nemačka", rekao je on.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Evropska komisija
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
