Savezna kancelaka Angela Merkel i njena Hrišćansko-demokratska unija (CDU) koje su, zajedno sa sestrinskom bavarskom Hrišćansko-socijalnom unijom (CSU), na izborima za Bundestag u nedelju osvojile većinu glasova, i dalje ne znaju sa kime bi mogle da sastave vladu. Veliki izbor nemački konervativci nemaju. Njihov dosadašnji koalicioni partner, liberali (FDP), nisu uspeli da uđu u Bundestag, prvi put od 1949. godine. U predizbornoj kampanji su vodeći CDU-političari naglašavali da žele da nastave koaliciju sa FDP. Kancelarka je tvrdila da je to najuspešnija nemačka vlada od ujedinjenja 1990.

U Bundestagu su posle nedeljnih izbora zastupljene, prvi put od 1987. godine, samo četiri partije. Pored CDU/CSU još i tri do sada opozicione stranke - Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), Zeleni i Levica.

Iako te tri partije u Bundestagu imaju većinu od 319 (naspram 311) mandata, njihova koalicija je isključena, jer u savezu sa Levicom ne žele da vladaju ni SPD ni Zeleni.

Iako se niz konzervativnh političara, kao i nekolicina Zelenih, izjasnila za tzv. crno-zelenu koaliciju, ona je malo izvesna. Ne samo zbog tema kojima su se bavile u predizbornoj kampanji, između ove dve stranke malo je programskih poklapanja u nizu značajnih tema.

Mnogo zajedničkog nema ni u predizbornim programima konzervativaca i socijaldemokrata. Prednost je, pak, ovde što je ovakva, tzv. velika koalicija u Nemačkoj već dva puta postojala, ne samo od 1966. do 1969. već i u prvom manadatu kancelarke Merkel između 2005. i 2009. I konzervativnoj i socijaldemokratskoj partijskoj bazi bi svakako bilo lakše objasniti nužnost i prednosti ovakvog vladajućeg saveza.

Pri tome su konzervativci već juče najavili spremnost da SPD-u izađu u susret u jednom od ključnih zahteva, a to je povećanje poreza.

Socijaldemokrate su u predizbornoj kampanji zahtevale znatno povećanje poreza, pre svega za one koji najviše zarađuju. Prema zamisli ove stranke poreska stopa od 49% trebalo bi da važi za sve koji zarađuju preko 100.000 evra godišnje, tj. za parove sa preko 200.000 evra.

Sadašnja situacija je takva da onaj ko zarađuje godišnje manje od osnovne sume od 8.130 evra, porez uopšte ne plaća. Ko zarađuje i evro preko toga, mora da nađe svoje mesto u poreskom sistemu u kojem stope iznose od 14 do 42% za one koji zarađuju preko 52.882 evra, odnosno do 45% za one koji zarađuju više od 200.000 godisnje.

Jedna od glavnih karata na koju su u predizbrnoj kampanji "igrali" Merkel i CDU je bilo upravo obećanje da povećanja poreza ni u kom slučaju neće biti i da srednja klasa treba da bude poreski rasterećena.

Međutim, juče je više CDU-političara nagovestilo ne samo spremnost da se poreske stope povećaju, već nisu isključili ni mogućnost uvođenja one najviše, od 49%.

Sutra se održava "SPD-konvent" na kojem ta stranka treba da ustanovi da li uopšte želi koaliciju sa CDU. Ovim obećanjima su konzervativci svakako povećali šanse da se SPD prihvati "veliku koaliciju", ali će, za slučaj da tako i bude, prekršiti možda ključno obećanje iz predizborne kampanje.

U sopstvenim redovima kancelarku Merkel ionako kritikuju da je "socijaldemokratizovala" CDU i da ova stranka sa njom sve više gubi svoju "konzervativnu dušu". Bude li do ovoga došlo, ovakve kritike postale bi još glasnije. Reakcija privrede, čiju je podršku CDU takođe imala u predizbornoj kampanji, takođe ne bi bila povoljna.

Pored toga, SPD političari su danas zahtevali i dalje ustupke od CDU da bi se, zauzvrat, saglasili sa "velikom koalicijom". Raspoloženje u partijskoj bazi i pre svega među moćnim SPD-organizacijama po saveznim pokrajinama upereno je protiv koalicije sa Angelom Merkel i CDU.

SPD ima loša iskustva sa "velikom koalicijom" od 2005. do 2009. sa Angelom Merkel kao kancelarkom. Na izborima su posle toga doživeli istorijski poraz sa samo 23% glasova. I kasniji koalicioni partner Angele Merkel, Liberali, su iz koalicije sa njom izašli kao beznačajna politička snaga koja nije uspela da osvoji ni pet odsto glasova, koliko iznosi prag za ulazak u parlament.

Jedno od novinarskih pitanja na prvoj konferenciji za štampu Angele Merkel posle izbora nije slučajno glasilo: "Da li svaka stranka koja sa vama ulazi u koaliciju mora da računa ili sa političkom smrću (FDP) ili sa gubitkom glasova (SPD)".

Iza zahteva koje su sinoć iznelo više vodećih SPD-političara da se koalicioni pregovori sa konzervativcima vode "na ravnopravnom nivou" i da dve stranke treba da imaju jednak broj ministarskih mesta, kriju se i dalje "želje".

Johanes Kars (Johannes Kahrs), koji je čak predstavnik desnog krila socijaldemokratije, navodi da su, pored povećanja poreza, centralni zahtevi njegove stranke i uvođenje zakonske minimalne zarade za sve zaposlene (do sada je bilo reči o 8,50 evra), promene u evropskoj politici, davanje svih bračnih prava homoseksualnim registrovanim partnerstvima, uvođenje dvojnog državljanstva (koje je u Nemačkoj dopušteno i dalje samo u retkim slučajevima), kao i ustanovljavanje odredbi o ograničavanju rasta stanarina.

Koliko daleko kancelarka Merkel želi da ide u prihvatanju socijaldemokratskih zahteva još je teško reći, ali je sigurno da je "velika koalicija" za nju najprimamljivija varijanta.

Kako su Zeleni, kao drugi potencijalni partner posle lošeg rezultata postignutog na nedeljnim izborima i ostavki celokupnog rukovodstva, zauzeti obnovom sopstvene stranke, šanse za koaliciju su njima ionako su male.

Još jedina prostala varijanta bilo bi raspisivanje novih izbora, ali za takvu opciju nemačke stranke teško da bi mogle da budu zainteresovane.

Posebno ako se ima u vidu da od svih žestoko kritikovana, kako je mediji zovu desno populistička stranka protivnika evra, Alternativa za Nemačku (AfD) u Bundestag nije ušla jer joj je nedostajalo samo 0,2% glasova.

Izvor: Snežana Bogavac, dopisnica Bete

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Merkel ubedljivo pobedila, ali nema koalicionog partnera
  
• 

  Vesti

  : Izbori u Nemačkoj: Aktuelna koalicija malo verovatna
  
• 

  Vesti

  : Verovatno nastavak koalicije u Nemačkoj
  
• 

  Vesti

  : Nemačka potcenila rizik od neonacista
  
• 

  Vesti

  : Izbori u Nemačkoj 2013: Evropu niko ne spominje