Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Jaz u blagostanju raste u vreme krize
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.11.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Zadovoljstvo životom građana Evropske unije blago je povećano između 2007. i 2011. godine ali su istovremeno smanjeni osećaj sreće i optimizam, pokazalo je novo istraživanje koje je ukazalo i na rastući jaz između grupa sa niskim i visokim prihodima od kako je izbila finansijska i ekonomska kriza. Najveće blagostanje je u Danskoj, u zemljama u kojima ono raste, to osećaju građani sa najvišim prihodima, dok najveći pad blagostanja trpe oni sa najnižim. Istraživanje je ukazalo i da neke grupe pad blagostanja pogađa više nego druge, npr. bolesne, osobe sa invaliditetom, razvedene, a posebno nezaposlene.
Izveštaj agencije Jurofaund (Eurofound), koji je obuhvatio 28 članica EU i još šest evropskih zemalja, pokazao je kako je kriza delovala na subjektivni osećaj blagostanja Evropljana.
U 2011. godini bruto domaći proizvod (BDP) 22 od tada 27 članica EU bio je ispod nivoa iz 2008. godine a stopa nezaposlenosti bila je viša nego 2008. u 25 zemalja.
Po većini kriterijuma, najveći nivo blagostanja beleži se u Danskoj, koju u stopu prate Finska, Švedska i Holandija.
Najznačajniji kriterijumi blagostanja su materijalna situacija, zdravlje, ravnoteža između posla i života i nedostatak vremena, kao i zadovoljstvo uslugama javnih službi.
U zemljama koje registruju rast blagostanja, to unapređenje osetili su oni sa najvišim prihodima.
Background Evropska kriza pretila je da se pretvori u humanitarnu katastrofu pošto je došlo do gubitka mnogih nekada stabilnih zarada jer su se gasila radna mesta i u javnom i u privatnom sektoru kako bi se sprečio još veći rast budžetskih deficita.
U zemaljama koje je kriza najviše pogodila, poput Grčke i Španije, učestala su samoubistva građana suočenih sa nemogućnošću da plaćaju račune.
Istovremeno su mnogi izgubili pristup javnim uslugama - lečenju i lekovima npr, a u brojnim protestima došlo je do sukoba građana i policije.
Međutim, kriza je za rezultat imala i vidljivo oživljavanje duha zajednštva a primer za to su volonteri koji su delili hranu i vodu onima kojima je najpotrebnija.
Istovremeno najveći pad blagostanja trpe oni sa najnižim prihodima, što dokazuje da jaz u blagostanju između najbogatijih i najsiromašnijih delova populacije raste za vreme krize.
Istraživanje je pokazalo i da su građani Finske, Švedske i Holandije 2011. godine bili manje zadovoljni nego 2007, iako je na te zemlje ekonomska kriza samo umereno uticala.
Estonija i Grčka su u posmatranih pet godina iskusile najveći pad blagostanja ali su istovremeno izvesna umapređenja zabeležena u nekoliko zemalja sa manjim prosečnim prihodima, poput Bugarske i Rumunije.
"Kada kreatori politike žele da povećaju BDP, uče od Nemačke, a kada žele da povećaju blagostanje, treba da uče od Danske, Poljske, čak i Španije, koje su, barem u 2011, napredovale, uprkos krizi, u povećanju prosečnog blagostanja i smanjenju nejednakosti", istakao je vođa Jurofaundovog istraživanja kvaliteta života Rob Anderson, preneo je EurActiv.com.
Kriza ne pogađa sve isto
Istraživanje je pokazalo i da je kriza neke grupe pogodila više od drugih - najmanje u blagostanju uživaju bolesni ili osobe sa invaliditetom, razdvojeni ili razvedeni, kao i građani iz starosne grupe između 35 i 49 godina.
Ipak, subjektivno osećanje blagostanja na najnižem je nivou kod nezaposlenih.
Izveštaj je razotkrio još neke aspekte blagostanja koji su vezi sa time koliko država radi dobro ili loše. Tako se u Francuskoj uočava visok nivoa stresa, u Italiji visok nivo usamljenosti a u Velikoj Britaniji nizak nivo vitalnosti.
U Rumuniji i Holandiji nivo zadovoljstva obrazovanjem je visok a istovremeno je nizak nivo osećaja prezauzetosti.
Jaz u subjektivnom osećaju blagostanja između onih sa visokim i niskim prhodima najveći je u Bugarskoj.
Posebno širok jaz u blagostanju uopšte među građanima uočen je na Kipru, u Mađarskoj i Rumuniji, ali ni Nemačka i Britanija mnogo ne zaostaju.
Istraživanje, kako je istakao Anderson, treba da pomogne kreatorima politike da identifikuju mere za zaštitu građana koji su već u teškoj situaciji od daljeg gubitka blagostanja.
Evropska fondacija za unapređenje uslova života i rada (Jurofaund) triparitetna je agencija EU sa zadatkom da pruža znanja iz oblasti socijalne i politike rada.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
