Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Dobre vesti za zonu evra
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.11.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
Irska i Španija će uskoro okončati programe pomoći koje su dobili od EU i time povratiti ekonomsku i finansijsku nezavisnost. To je dobra vest za evro zonu, pogotovo s obzirom na to da će obe zemlje programe pomoći okončati bez dodatnog obezbeđenja za slučaj iznenadnih teškoća. Brojni problemi, međutim, i dalje ostaju, a jedan od njih je i potpuno neizvesna situacija u Grčkoj, koja je prva zemlja koja je dobila evropsku pomoć u proleće 2010. godine.
"Irci i Španci su prošli kroz težak period, ali uveren sam da će se njihovi napori isplatiti", izjavio je 14. novembra predsednik Evrogrupe Jerun Dejselblum (Jeroen Dijsselbloem) na konfernciji za novinare nakon sastanka ministara finansija EU u Briselu.
Vest da će okončati program pomoći prva je obznanila vlada Irske. Ova zemlja, koja je u krizu zapala nakon sloma sektora nekretnina, planira da napusti pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) 15. decembra, bez unapred ugovorene kreditne linije iz predostrožnosti, odnosno bez obezbeđenja za svaki slučaj. Tržišni uslovi su povoljni a javne finansije zemlje pod kontrolom, saopštilo je Ministarstvo finansija te zemlje.
Irska će tako biti prva zemlja zone evra koja će se osloboditi pomoći partnera i ponovo uspostaviti ekonomsku i finansijsku mnezavisnost. Ministar finansija Majkl Nunan (Michael Noonan) najavio je da je planirani povratak na tržište radi zaduživanja predviđen u januaru-februaru.
Institucije koje koordiniraju pomoć - Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF. "Izlazak iz programa će tržištu i međunarodnim zajmodavcima poslati veoma jasnu poruku da su se isplatile reforme koje je Irska preduzela", ocenio je evropski komesar za ekonomska pitanja Oli Ren (Olli Rehn).
"Iako i dalje postoji neizvesnost u Evropi, ali i uopšte uzev u svetskoj ekonomiji, Irska je u jakom položaju na dužničkom tržištu i ima dobro obezbeđenje", ocenio je Međunarodni monetarni fond.
Irska se nakon sloma tržišta nekretnina i pomoći za banke krajem 2010. godine našla na ivici bankrota i bila je prinuđena da u pomoć pozove evropske partnere i MMF. Zemlja koju su nekada zbog snažnog privrednog rasta nazivali "keltskim tigrom" dobila je 85 milijardi evra pomoći.
Premijer Irske Enda Keni je pred poslanicima izjavio da njegova zemlja očigledno ide u dobrom pravcu, iako je do potpunog oporavka "dug put".
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Scheuble) je u Briselu izjavio da se razvedrava nebo nad zonom evra.
Naime, i Španija je 14. novembra uveče objavila da će napustiti program pomoći, takođe bez dodatne mogućnosti zaduživanja "za svaki slučaj". Takvu odluku su odmah odobrili ministri finansija evro zone.
Prema oceni Evrogrupe, pomoć koju je odobrio fond podrške zoni evra, Evropski mehanizam za stabilnost, "pokazao se efikasnim za ispravljanje slabosti finansijskog sistema Španije
"Opšta situacija u bankarskom sektoru Španije se znatno poboljšala", navodi se u saopštenju Evrogrupe.
Španiju, četvrtu privredu zone evra, 2008. godine su pogodili i krah krah tržišta nekretnina i početak međunarodne finansijske krize. Zemlja je u prolće 2012. godine dobila pomoć od 41,3 milijardi evra samo za bankarski sektor.
Španski ministar Luis de Gindos (Guindos) je na konferenciji za novinare rekao da je situacija u Španiji bila drugačija nego u Irskoj, jer se Madrid i tokom programa pomoći zaduživao na tržištu.
Ove dobre vesti ne umanjuju značaj problema s kojima se zona evra i dalje suočava. To su pre svega čuveni slucaj Grčke, za koju se ne zna kako će s izvući iz krize, ali i opšti probblem privrede zone evra koja ne uspeva da ostvari rast.
Grčka je prva zemlja koja je zatražila pomoć EU i partnera na proleće 2010. godine, ali se i dalje suočava sa veoma neizvesnom ekonomskom situacijom.
Predstavnici zone evra su 14. novembra još jednom pozvali vlasti u Atini da sprovedu predviđene reforme i popune rupe u budžetu za koje se predviđa da će se pojaviti 2014. i 2015. godine.
Kada je reč o privrednom rastu, ovog leta su sepojavili ozbiljni problemi zbog usporavanja nemačke privrede i neočekivanog smanjenja BDP u Francuskoj.
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
