Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Sloveniji je bolje da izbegne spasilački paket
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.10.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Slovenija treba da nastoji da izbegne svaku vrstu programa međunarodne finansijske pomoći za svoje posrnule banke, smatra čelnik grupe ministara finansija zone evra Jeron Dijselblom (Jeroen Dijšelbloem). Slovenački bankarski sektor, ugavnom u državnom vlasništvu, pritisnut je nenaplativim zajmovima od 7,9 milijardi evra i ta zemlja se bori da ne postane šesta članica zone evra koja traži međunarodnu finansijsku pomoć. Zvanična Ljubljana uverena je da će uz pomoć reformi uspeti da se izvuče iz krize i prođe bez međunarodne pomoći.
Prema nekim procenama, spasilački paket za Sloveniju, koja je u Evropsku uniju ušla 2004. a u zonu evra 2007. godine, bio bi u visini pet milijardi evra a sredstva bi uglavnom otišla za spas banaka.
Na pitanje koji bi tip pomoći bio najbolji za Sloveniju, Dijselblom je odgovorio "nijedan" dodajući da kašnjenje sa "stres" testovima slovenačkih banaka ne ukazuje na njihov rezultat i da je bolje da se testovi obave kako treba nego da se žuri.
"Činjenica da proces traje nešto duže pokazuje koliko je pitanje kompleksno. Pregled knjiga banaka zahteva vreme. Mnogo je važnije da se to uradi dobro nego zbrda-zdola. To nije znak kakav bi mogao da bude rezultat", rekao je šef grupe ministara finansija zone evra 21. oktobra posle sastanka sa slovenačkim ministrom finansija Urošom Čuferom u Ljubljani.
Kasnije ove ili početkom 2014. godine, nakon što dobije rezultate "stres" testova, Slovenija planira da dokapitalizuje svoje banke. Očekuje se da "stres" testovi budu završeni do kraja godine.
Sloveniju će ove nedelje posetiti delegacija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i direktora Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) ali Dijselblom demantuje da je ta zemlja pod posebnom paskom međunarodnih institucija i napominje da je poseta "rutinska".
"Iz krize u zoni evra je proizašla jedna dobra stvar a to je da sada gledamo jedni druge mnogo pažljivije", istakao je čelnik grupe ministara finansija zone evra.
"Moja poruka Sloveniji i svakoj drugoj zemlji je da svi moramo da poštujemo obećanja koja smo jedni drugima dali, da se borimo sa budžetskim problemima, sprovodimo strukturne reforme i zajedno radimo na našem finansijskom sektoru. To su tri glavna pitanja u zoni evra i celoj Evropskoj uniji", dodao je Dijselblom, preneo je EurActiv.com.
Slovenačka vlada tvrdi da će uz pomoć reformi uspeti da izbegne potrebu za spasilačkim paketom zajmova. Te reforme uključuju kresanja u budžetu, povećanje poreza i privatizaciju.
Dijselblom, koji je holandski ministar finansija, nije želeo da komentariše slovenačke reforme već je podsetio da će Evropska komisija objaviti svoju ocenu stanja sredinom novembra.
Slovenačka premijerka Alenka Bratušek predočila je Dijselblomu antikrizne mere koje Slovenija preduzima, posebno u konsolidaciji javnih finansija i bankarskom sektoru.
Stiže EBRD
U Sloveniju će ove nedelje doputovati delegacija odbora sedam izvršnih direktora EBRD kako bi se upoznala s političkim i ekonomskim prilikama u toj zemlji.
Poseta bi trebalo da bude od pomoći u pripremi dalje strategije EBRD u Sloveniji u naredne tri godine.
Ta poseta treba da ima i savetodavni karakter, a članovi delegacije će razgovarati s predstavnicima vlade, centralne banke, članovima diplomatskog kora, kao i predstavnicima civilnog društa.
Cilj posete je upoznavanje s poslednjim događajima i planovima za reforme u državi koja je snažno pogođena ekonomskom krizom nakon prethodnog brzog napretka.
U sedištu EBRD u Londonu, kako je izjavio glavni ekonomista Banke Erik Berglof, spremni su da pomognu Sloveniji u njenim nastojanjima da postigne privredni rast i učestvuju u restrukturisanju banaka.
Do sada je EBRD u Sloveniji finansirala 71 projekat u vrednosti od 808 miliona evra. EBRD je najviše sredstava usmerila u razvoj realne ekonomije, uključujući na polju prekograničnih ulaganja. Takođe je EBRD podržala slovenački finansijski sektor sa ciljem da podstakne kreditiranje malih i srednjih preduzeća.
Recesija do 2015. godine
Slovenija je 2007. godine bila članica zone evra sa najbržim rastom ali je tu zemlju teško pogodila globalna kriza. Prošle godine Slovenija je ponovo ušla u recesiju zbog pada izvoza, manje dostupnih kredita i pada domaće potrošnje zbog smanjenja rashoda u budžetu.
U novim prognozama centralna banka ocenjuje da će privredne aktivnosti Slovenije u 2013. opasti za 2,6% dok bi u 2014. godini pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) trebalo da bude 0,6%. Te prognoze su znatno gore od onih objavljenih proletos.
Slovenačka centralna banka prognozira da zemlja neće izaći iz recesije pre 2015. godine.
Ekonomisti istovremeno prognoziraju da će budžetski deficit Slovenije ove godine biti oko 6% BDP.
Budžetski deficit u 2014. godini zvanično se planira na 3,2% BDP, međutim, stručnjaci fiskalne projekcije za 2014. dovode u pitanje.
Izvor: EurActiv.rs, Beta
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
