Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zona evra pritiska Sloveniju, odobrene isplate Kipru i Grčkoj
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.05.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ministri finansija zone evra zatražili su 13. maja od Slovenije da što pre reaguje kako bi uspostavila makroekonomsku ravnotežu, pre svega u bankarskom sektoru, strahujući da bi i ta zemlja mogla da dospe u situaciju da traži međunarodnu finansijsku pomoć. Istovremeno, zona evra je odobrila Kipru prvu tranšu pomoći od tri milijarde evra, iako je ocenjeno da Nikozija ne čini dovoljno u borbi protiv pranja novca, a poverljiv izveštaj je pokazao da kiparske banke često ne znaju mnogo o svojim klijentima. Pare će dobiti i Grčka, pošto je Evropska komisija ocenila da bi ta zemlja mogla da ostvari budžetske ciljeve u ovoj i narednoj godini.
"Slovenija mora da preduzme odlučne mere kako bi popravila makroekonomsku neravnotežu", upozorio je 13. maja predsednik Evrogrupe, Holanđanin Jerun Dejselblum (Jeroen Dijsselbloem) nakon sastanka ministara finansija zone evra u Briselu.
Evropska komisija je početkom aprila izrazila zabrinutost zbog ekonomskih prilika u Sloveniji i zatražila od Ljubljane da što pre pripremi i da joj predstavi program mera.
"Jedan od glavnih izazova jeste oporavak bankarskog sektora", rekao je 13. maja evropski komesar za ekonomska pitanja Oli Ren (Olli Rehn)) i upozorio da "više nema vremena za gubljenje". Ren je dodao da je suviše rano reći da li je program koji je predstavila slovenačka vlada dovoljan da bi zemlja izašla na kraj sa izazovima.
Ključni datum biće 29. maj kada će Evropska komisija objaviti preporuke u oblasti ekonomije za sve članice EU. Tada će se izjasniti i o tome da li će "Ljubljana morati da se više potrudi", rekao je Ren.
Slovenija se poslednjih meseci pominje kao nova slaba tačka zone evra, kojoj će možda biti potrebna međunarodna pomoći za izlazak iz krize, a ta strahovanja su se pojačalo otkako je krajem marta odobrena pomoć Kipru. Slovenački bankarski sektor posrće pod "lošim kreditima" koji iznose sedam milijardi evra, što je 20% BDP-a.
Slovenacka vlada usvojila je početkom maja mere za stabilizaciju ekonomskog stanja u državi koje predviđaju povećanje stope poreza na dodatu vrednost (PDV) i prodaju petnaest preduzeca u državnom vlasništvu. Ljubljana će ubaciti 1,3 milijarde evra u banke u državnom vlasništvu, zbog čega će budžetski deficit narasti na 7,8% u 2013 sa 3,7% u 2012.
Slovenački plan ne predviđa šanjenje javnih rashoda što je, kako smatra većina stručnjaka, neopodno da bi se stabilizovale njene finansije.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Schauble) je ocenio 13. maja da bi Slovenija mogla da se izvuče iz krize bez programa međunarodne pomoći ali da mora da primeni bolne mere štednje, navodi francuski EurAktiv.
"Slovenija tvrdi da joj nije potreban program pomoći. Mislim da je u pravu ali mora da primeni prave mere", rekao je on po dolasku na redovni sastanak ministara zone evra i ocenio da to nije lako ni za jednu zemlju.
Zvaničnici EU su, kada nezvanično govore, mnogo skeptičniji i smatraju da set mera koji je Slovenija predstavila 9. maja neće biti dovoljan, piše EurActiv.fr.
Pare Kipru i pored sumnjivih bankarskih transakcija
Ministri finansija zone evra su odobrili ispaltu prve tranše pomoći Kipru od ukupno 10 milijardi evra, iako su Nikoziji upućene kritike da se ne bori dovoljno protiv pranja novca u svom bankarskom sistemu.
Zona evra je 13. maja odobrila isplatu preko svog fonda za pomoć zemljama u krizi, Evropskog mehanizma stabilnosti (ESM), prvu tranšu pomoći Kipru od dve milijarde evra dok će oko milijarda biti isplaćena do 30. juna.
Pare će biti upotrebljene za potrebe finansiranja kiparskog javnog sektora i sređivanje javnih finansija, saopštio je ESM.
Ministri finansija zone evra su u saopštenju, komentarišući nedavno istraživanju o pranju novca na Kipru, naveli da Nikozija mora više da učini kako bi banke obezbeđivale detaljnu procenu klijenata, kao i da unapredi sistem registra privrednih subjekata.
"Izveštaj pokazuje da se, iako je pravni okvir (protiv pranja novca) dobar, on dovoljno ne primenjuje", rekao je Dejselbum.
Savet Evrope i američka revizorska kuća Deloit (Deloitte) sproveli su na Kipru proveru sistema u martu i aprilu. Pun tekst izveštaja je dostupan nekolicini zvaničnika u Evropskoj komisiji, Međunarondom monetarnom fondu (MMF) i kiparskom Ministarstvu finansija, dok je ministrima zone evra je tokom vikenda pružen uvid u rezime na dve strane, piše portal EUobzerver (www.euobserver.com).
"U izveštaju se utvrđuju značajni nedostaci u primeni principa 'poznaj svog klijenta' u kiparskim bankama", rekao je 13. maja zvaničnik EU.
Drugi zvaničnik EU rekao je za taj portal da bi se nemački poreski obaveznici, koji i daju najviše para za programe pomoći, zgrozili kada bi pročitali izveštaj."Ako pogledate neke podatke, piše da su kiparske vlasti proteklih meseci utvrdile da je bila samo jedna ili dve sumnjive transakcije. Ali Deloit ih je našao 30 puta više", rekao taj izvor.
"To je politički vrlo osetljivo zbog nemačkih izbora (u septembru). Moglo bi da stvori probleme (nemačkoj kancelarki Angeli) Merkel. Ako bi nemački građani videli izveštaj, mogli bi da kažu: ne želimo da dajemo prare takvoj zmelji", rekao je taj izvor.
Kako navodi EUobzerver, na Kipru je registrovano 12.000 fiktivnih kompanija, dok u privrednom registru ima nesređenu zaostalu dokumentaciju o vlasništvu od pre 10 godina.
Zvaničnici EU i MMF-a su pripremili akcioni plan sa koracima koje Kipar mora da preduzme u borbi protiv pranja novca da bi pomoć nastavila da siže. "Pratićemo primenu akcionog plana narednih godina", rekao je Dejselblum i dodao da je kiparski poslovni model bio neodrživ.
Grčkoj odobrena nova tranša pomoći
Ministri finansija zone evra su odlučili 13. maja da se Grčkoj isplati dodatnih 7,5 milijardi evra pošto se procenjuje da će ostvariti budžetske ciljeve za 2013-2014.
Pošto je Evropska komisija u svom izveštaju potvrdila da bi Grčka trebalo da ispuni budžetske obaveze za 2013-2014, 17 članica zone evra je odobrilo isplatu nove tranše pomoći tako da će do juna Atina dobiti 7,5 milijardi evra.
"Grčka je ostvarila novi značajan napredak u sporvođenju fiskalnih i strukturnih reformi", navodi se u saopštenju Evrogrupe.
Ipak, prema oceni stručnjaka Evropske komsije, Grčka će, da bi ostvarila ciljeve za 2015-2016, morati da uloži dodate napore.
Međutim, koalicija na vlasti u Grčkoj smatra da grčko društvo ne može da izdrži nove mere štednje nakon tri godine drastičnog smanjenje troškova države i plata.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
