Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Približavanje Ukrajine EU pod znakom pitanja
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.11.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ukrajinski parlament 21. novembra je odbacio sve predloge zakona kojima bi se omogućilo prebacivanje Julije Timošenko iz zatvora na lečenje u inostranstvo. Time je praktično onemogućeno potpisivanje sporazuma o pridruživanju između EU i Ukrajine, planirano za kraj novembra na samitu Istočnog partnerstva EU u Viljnusu. Ukrajinska vlada je istog dana objavila i da je prestala da radi na pripremi tog sporazuma. Iako je predsednik Ukrajine rekao da će ta zemlja ostati posvećena približavanju EU, moguće je da će ovo dugoročno uticati na povezivanje Ukrajine i EU.
Više evropskih lidera je ranije istaklo da će potpisivanje sporazuma na samitu Istočnog partnerstva EU u Viljnusu 28. i 29. novembra biti nemoguće ukoliko se onemogući transfer Timošenkove na lečenje.
Dalija Gribauskaite, predsednica Litvanije koja trenutno predsedava EU, upozorila je dan uoči glasanja u ukrajinskom parlamentu da bi sporazum o stabilizaciji mogao da bude "odložen na duži rok" u slučaju neuspeha samita u Viljni.
Međutim, odbačeno je svih šest zakonskih predloga o nezi zatvorenika u inostranstvu. Za njih je glasalo manje od 200 poslanika, dok je za izglasavanje potrebna većina od 226 glasova. Partija regiona predsednika Viktora Janukoviča, koja ima većinu u parlamentu, nije učestvovala u glasanju.
Zato su opozicioni poslanici vikali "sramota", pred evropskim izaslanicima - bivšim predsednikom Poljske Aleksandrim Kvašnjevskim i nekadašnjim predsednikom Evropskog parlamenta Patom Koksom, koji su bili u skupštinskoj sali.
Mogućnost potpisivanja sporazuma o pridruživanju je već nedeljama predmet odmeravanja uticaja EU i Rusije.
"Ovo je trenutak istine za Janukoviča, koji će pokazati da li je spreman da potpiše ugovor o stablizaciji as EU ili je lagao dve prethodne godine", izjavio je pre glasanja saveznik Timošenkove Arseni Jacenjuk. Kako je dodao, to nije izbor između Zapada i Istoka, već između budućnosti i prošlosti.
Background Sporazum koji bi Ukrajina trebalo da potpiše sa EU predviđa upostavljanje zone slobodne trgovine a obuhvata i pitanja konkurentnosti i korake koje Kijev mora da učini da bi ispunio evropske standarde i trgovao u EU. U sporazumu se posebno insistira na vrednostima i principima poput demokratije i vladavine prava, poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, tržišne ekonomije i održivog razvoja.
Bio bi to prvi takav sporazum EU sa nekom od zemalja Istočnog partnerstva, inicijative EU koja obuhvata šest bivših sovjetskih republika - Jermeniju, Azerbejdžan, Belorusiju, Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu.
Te zemlje i 27 članica EU pokrenule su Istočno partnerstvo u maju 2009. u Pragu, a cilj te inicijative je da osnaži odnose EU i tih zemalja produbljivanjem političke saradnje i ekonomske integracije.
Partnerstvo ne predviđa ali i ne isključuje mogućnost članstva u EU.
Poslanici opozicije su nakon glasanja ponovo pozvali predsednika Janukoviča da situaciju reši na jednostavniji način, pomilovanjem opozicionarke i bivše premijerke Timošenko, što su tražili evropski izaslanici.
"Pozivamo da se sazove komisija za pomilovanje, razmotri zahtev Koksa i Kvašnjevskog i pomiluje Timošenkova", izjavila je Irina Geraščenko, poslanica partije Udar boksera VItalija Klička.
Jacenjuk je predsedniku parlamenta Vladimiru Ribaku iz vladajuće Partije regiona podneo predlog predsedničkog dekreta o pomilovanju. Timošenkova je u zatvoru od 2011. godine gde izdržava sedmogodišnju kaznu za zloupotrebu položaja dok je bila premijerka nakon narandžaste revolucije. Hospitalizovana je od aprila 2012. godine zbog diskus hernije.
Ukrajina između EU i Rusije
Janukovič je nekoliko dana pre glasanja rekao da svakako nije reč o tome da Timošenkova "izbegne" krivičnu odgovornost, a opozicija ga je istog dana optužila da igra "dvostruku igru" između Rusije i EU.
Naime, u Rusiji se ne gleda blagonaklono približavanje Ukrajine EU.
Moskva ne želi da se odrekne uticaja nad tom bivšom sovjetskom republikom i optužuje EU da vrši pritisak na Ukrajinu da izabere između Rusije i Zapada.
Šef komisije za spoljne poslove u donjem domu ruskog parlamenta, Dumi, Aleksej Puškov optužio je EU da Ukrajini "postavlja ultimatum", da "sprovodti diktat"i da se prema njoj ponaša kao da je "skoro kolonija".
Ruski minisar spoljnih poslova Sergej Lavrov 19. novembra je ukazao na "sramni" pritisak koji sporvodi EU na zemljama Istočnog partnerstva.
Sa druge strane, ekonomski savetnik Moskve Sergej Glaziev je govorio o ekonomskoj saradnji vrednoj "desetinem ilijarde dolara"ukoliko Kijev odustane od pridruživanja EU".
Opredeljenost za EU pod znakom pitanja
Prema diplomatskom izvoru dnevnika na engleskom Kijev post Janukovič je 19. novembra evropskom komesaru za proširenje Štefanu Fileu rekao da Ukrajina u stvari nije imala nameru da potpiše sporazum o pridruživanju u Viljni.
Jedan drugi izvor tih novina takođe je naveo da je šef ukrajinske diplomatije Leonid Kožara dao sličnu izjavu tokom sastanka sa ambasadorom EU u Ukrajini Janom Tombinskim.
Odustajanje od rada na sporazumu, koje je obznanjeno Vladinim dekretom, moglo bi se shvatiti kao potvrda toga. U Dekretu je navedeno da se taj proces prekida da bi se obezbedila "nacionalna bezbednost, ponovo pokrenuli ekonomski odnosi sa Rusijom i pripremilo unutrašnje tržište za ravnopravne odnose sa EU". U tekstu se takođe predlaže osnivanje tripartitne komisije između Urakine, RUsije i EU za trgovinu.
Međutim, predsednik Ukrajine Jaunkovič je 21. novembra u Beču rekao da će njegova zemlja nastaviti da radi na evropskim integracijama uprkos prekidu pripreme sporazuma o pridruživanju. Na sastanku sa predsednikom Austrije Hajncom Fišerom on je rekao da ije potrebno vreme da se problemi ispitaju i da se vidi da li oni mogu da se reše ili izbegnu.
Kada su Janukoviča pitali zašto ne može da se slobodi Timošenkova, on je rekao da je reč o pitanju iz domena pravosuđa i da se "moramo držati zakona".
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
