Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU: Ponuda Ukrajini i dalje na stolu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.11.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija je 25. novembra osudila pritisak koji Moskva vrši na Ukrajinu kako bi odustala od sporazuma o pridruživanju sa EU, i ponovila da njena ponuda Kijevu za približavanje i dalje važi. Brisel je poručio Kijevu da sam treba da odluči kakav odnos sa EU želi, a Moskvi da takvo približavanje nije na njenu štetu. Odluka vlasti da odustanu od priprema za potpisivanje sporazuma sa EU loše je odjeknula u delu ukrajinske javnosti, a nezadovoljni građani su izašli i na ulice Kijeva zahtevajući potpisivanje tog sporazuma.
"EU neće primoravati Ukrajinu, niti nekog drugog partnera, da bira između EU ili nekog drugog regionalnog entiteta. Na Ukrajini je da slobodno odluči kakvu vrstu odnosa želi s EU", navodi se u zajedničkom saopštenju predsednika Evropskog saveta Hermana Van Rompeja (Van Rompuy) i predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza (Jose Barroso).
Oni su dodali da oštro osuđuju "stav i postupanje Rusije u tom pogledu".
"Iako smo svesni spoljnjeg pritiska koji Ukrajina doživljava, verujemo da kratkoročno razmišljanje ne može poništiti dugoročne koristi koje će doneti ovo partnerstvo (s EU)", naveli su Barozo i Rompej.
Naveli su da bliži odnosi sa EU ne idu na štetu odnosa njenih "istočnih partnera i njihovih drugih suseda poput Rusije", kao i da je EU spremna da objasni Moskvi obostrane koristi od povećanja trgovine i razmene sa susedima.
Čelnici EU su istakli da ponuda Ukrajini za "potpisivanje sporazuma o pridruživanju i zoni slobodne trgovine kakva do sada nije viđena i dalje stoji".
Oni su ocenili da je Ukrajina već ostvarila važan napredak, ali da je neophodna politička volja vođstva u Kijevu kako bi se ispunili uslovi postavljeni u decembru 2012.
Dodali su da je potpisivanje sporazuma o pridruživanju i produbljenoj i sveobuhvatnoj slobodnoj trgovini daje najbolju moguću podršku ukrajinskoj ekonomskoj situaciji, reformskom kursu i modernizaciji.
Van Rompej i Barozo su poručili da je EU spremna da podrži one koji su voljni da sprovedu reforme i modernizaciju i naveli da su "ukrajinski građani opet poslednjih dana pokazali da potpuno razumeju i prihvataju istorijsku prirodu evropskog udruživanja".
Na ulice Kijeva 24. novembra je izašlo 50.000 ljudi tražeći da se sporazum o pridruživanju s EU, kako je i planirano ove nedelje potpiše na samitu EU u Vilnjusu, a nove demonstracije održane su i 25. novembra.
Ukrajina je 21. novembra suspendovala pripreme za potpisivanje sporazuma o pridruživanju sa EU sporazuma, a ukrajinski predsednik Viktor Janukovič je u razgovoru s predsednicom Litvanije Dalom Gribauskajte, prema njenoj savetnici, rekao je da Kijev ne može da ga potpiše zbog ekonomskog pritiska i ucena Rusije.
Sporazum je trebalo da bude potpisan krajem ove nedelje na samitu Istočnog partnerstva u Viljnusu.
Jedan od uslova za potpisivanje sporazuma o pridrživanju je bilo da se iz zatvora oslobodi bivša premijerka Julija Timošenko koja je osuđena na sedmogodišnju kaznu zavora zbog prekoračenja ovlašćenja, što EU smatra politički motivisanim procesom.
Ukrajinski parlament je prošle nedelje uoči odluke vlade o suspenziji pregovora s EU, odbio da donese zakon kojim bi se Timošenkova oslobodila iz zatvora.
Savetnica litvanske predsednice rekla je da je Janukovič u razgovoru s Dalom Gribauskajte rekao da Ukrajina nije izdržala ekonomski pritisak i ucene Rusije i da bi šteta Ukrajine bila više milijardi dolara.
Ruski predsednik Vladimir Putin je, međutim, optužio evropske države da su vršile pritisak na Ukrajinu kako bi potpisala sporazum o pridrživanju s Evropskom unijom. "U suštini, mi smo čuli pretnje naših evropskih kolega prema Ukrajini, sve do pomoći u organizovanju masovnih protesta", rekao je on.
Rusija, na koju otpada četvrtina ukrajinskog izovza, nastoji da privoli Ukrajinu da pristupi Carinskoj uniji koju je Moskva uspostavila sa više bivših sovjetskih republika.
Izvor: AFP, AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
