Italija je izrazila zabrinutost zbog britanskog predloga da se prehrambeni proizvodi širom Evropske unije označavaju "semaforom" jer strahuje da bi ta šema upozoravanja potrošača na visok sadržaj masnoća ili soli u nekoj hrani bila štetna po reputaciju mediteranskog načina ishrane. Zabrinutost Italije dele druge evropske zemlje, uključujući Hrvatsku. Potencijalni gubici italijanskih proizvođača zbog "semafora" na pakovanjima hrane procenjuju se na 200 miliona evra. Mediteranski način ishrane smatra se jednim od najzdravijih u svetu i UNESCO ga je zaštitio kao nematerijalnu kulturnu baštinu.

Na sastanku u Briselu 16. decembra Italija je ukazala evropskim ministrima poljoprivrede da bi, u slučaju da se prihvati britanski predlog označavanja hrane crvenom, žutom i zelenom bojom, u zavisnosti od toga koliko je zdrava, brojni prehrambeni proizvod iz mediteranske "kuhinje" poneli znak "nezdravo".

Italija procenjuje da bi uz tu šemu gubitak njenih proizvođača na prodaji išao do 200 miliona evra godišnje.

Vrednost italijanskog izvoza hrane koja bi po britanskoj šemi bila označena crvenom bojom, dakle kao nezdrava, dostiže 632 miliona evra godišnje.

Velika Britanija letos je uvela sistem "semafora" u kombinaciji sa oznakom preporučenog dnevnog unosa u okviru koga hrana dobija crvenu, žutu ili zelenu oznaku na osnovu kalorija, zasićenih masti, šećera i soli na 100 grama.

Britanska vlada predložila je u oktobru da se šema usvoji u EU s obrazloženjem da će pomoći potrošačima da izaberu zdravu hranu i doprineti smanjenju stope gojaznosti.

Crveno svetlo za mediteransku hranu

U saopštenju italijanske delegacije ističe se međutim da su informacije koje "semafor" nudi potrošačima "pojednostavljene i da se u šemi ne vodi računa o tome kako se različiti proizvodi kombinuju u zdravoj ishrani".

Mediteranski način ishrane smatra se jednim od najzdravijih u svetu a odlikuje ga uravnotežena mešavina masne hrane, poput sira, mesnih prerađevina i maslinovog ulja, i povrća i voća. Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) mediteransku ishranu zaštitila je kao nematerijalnu kulturnu baštinu.

Šema "semafora" mogla bi da ima za rezultat da se evropskom regulativom istovremeno i podstiče i obeshrabruje potrošnja neke hrane.

Veliki broj mediteranskih prehrambenih proizvoda, npr. sir "mocarela" ili šunka "parma", zaštićen je i šemama kvaliteta EU kojima se sertifikuju geografsko poreklo ili tradicionalni način proizvodnje.

"Brojni proizvodi kojima je EU zaštitila kvalitet, poput sira, šunke, meda, džema, kompota ... dobili bi znak 'crveno", ističe se u saopštenju i dodaje da bi to u krajnjem slučaju moglo negativno da deluje na sastav italijanske hrane.

Iz italijanske delegacije upozorili su da bi posledica mogla da bude i da za prehrambene proizvodi koji nose oznake kvaliteta EU moraju da se poštuju strogi propisi o sastavu dok u nekim drugim mogu slobodno da se menjaju sadržaj masti, šećera ili soli kako bi dobili "zeleni" znak.

Generalni sekretar Slou fud internešenela (Slow Food International) Paolo Di Kroke (Croke) rekao je za EurActiv.com da šema "semafora" za hranu predstavlja "obmanu" potrošača jer "ne pruža dovoljno informacija o kvalitetu proizvoda, odnosno informacije koje daje su suviše ograničene".

Slou fud internešenel je međunarodni pokret čiji je cilj da se zaustavi ekspanzija "brze" hrane. Aktivisti tog pokreta zalažu se za zaštitu tradicionalnih i regionalnih kuhinja i podsticanje proizvodnje bilja i stoke tipične za određeni ekosistem.

"Masti, šećeri i ugljeni hidrati mogu da budu manje ili više zdravi zavisno od 'sirovine' i proizvodnog procesa", kaže Di Kroke.

"Mislimo da potrošači imaju pravo na detaljne informacije o proizvodu kako bi znali šta kupuju. Oznake treba stavljati uz veliki oprez, treba da budu detaljne i daju konkretne i korisne informacije o proizvodu koji odgovaraju realnom stanju a nisu napisane samo radi marketinga", istakao je sekretar Slou fud internešenela.

Posledice po tržište

Italijanska delegacija upozorila je evropske partnere i da bi šema "semafor" mogla da dovede do narušavanja stanja na unutrašnjem tržišu EU jer britanski predlog ne sadrži preporuke za harmonizaciju širom EU.

Kako se precizira, postoji mogućnost da uz primenu te šeme ista boja odnosno ista oznaka na proizvodu u različitim zemljama ukazuje na različitu nutritivnu vrednost.

"Širom EU bi isti proizvod, u istoj samoposluzi, na istoj polici, mogao da bude označen na dva (potencijalo 28) načina, pošto se proizvodi označeni u Britaniji prodaju i u drugim zemljama EU, posebno kada proizvođač ili prodavac na malo koji primenjuje tu dobrovoljnu šemu označavanja posluje širom Unije", navodi se u italijanskom saopštenju.

Petnaestak članica EU, Hrvatska posebno, podržalo je pozicije Italije o predloženom označavanju hrane "semafor" šemom.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Zaposlene majke nisu krive za gojaznost dece
  
• 

  Vesti

  : Bolja kontrola hrane od njive do trpeze
  
• 

  Vesti

  : Gojaznost problem i siromašnih zemalja
  
• 

  Vesti

  : Više informacija na pakovanjima hrane u EU