Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Rusija se prvi put žalila STO i to na EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.12.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Rusija je pred Svetskom trgovinskom organizacijom (STO) pokrenula prvi spor, i to protiv Evropske unije koja, prema ocenama zvanične Moskve, nepravedno zaračunava ruskim kompanijama iz hemijske i prerađivačke industrije stotine miliona dolara godišnje zbog nižih cena energije u Rusiji. Od STO je Rusija tražila zvanične konsultacije, koje su prvi korak u mehanizmu Organizacije za rešavanje nesporazuma, javile su ruske i svetske agencije. Do sada je EU povela 17 sporova protiv Rusije zbog dampinga. EU je vodeći trgovinski partner Rusije i najveći investitor u rusku ekonomiju.
Rusija se mesecima žali da Unija ruske proizvođače đubriva, čeličnih cevi i drugih proizvoda od čelika i aluminijuma kažnjava "korekrivnim energetskim carinama" jer, smatra Brisel, krše antidamping propise EU.
Na optužbe za damping Rusija odgovara da EU ne uzima u obzir cene energije na domaćem tržištu, što se zahteva međunarodnim trgovinskim pravom, i optužuje EU za damping.
"Damping praksa EU bila je tema brojnih ekspertskih konsultacija, gotovo svih susreta na najvišem nivou, sudova EU, ali to nikada nije izmenilo pozicije našeg vodećeg trgovinskog partnera. U situaciji kada su druga sredstva za rešavanje problema iscrpljena, primorani smo da slučaj iznesemo pred STO i to je neophodno za obnovu normalne trggovine sa EU", prenela je 23. decembra ruska agencija Interfaks ruski stav pozivajući se na izvore u ministarstvu ekonomije.
Džon Klensi (John Clancy), portparol evropskog komesara za trgovinu Karela De Guhta (Gucht), istakao je da će EU ući u razgovore o slučaju "u dobroj veri" jer će oni pružiti mogućnost da se "bolje shvate" ruske bojazni.
"Uvereni smo da su mere koje je Rusija naznačila u svom zahtevu za konsultacije u skladu sa pravilima STO", rekao je Klensi.
Prema pravilima STO, konsultacije treba da budu završene u roku od 60 dana. Ako Rusija i EU u tom periodu bilateralno ne reše problem, uspostavlja se panel STO da odluči, što može da potraje godinu dana, i duže ako se neko bude žalio.
Iako je Rusija 2002. godine dobila status tržišne ekonomije, EU na nju i dalje gleda kao na netržišnu ekonomiju i, kada razmatra postojanje dampinga, odlučuje poredeći cene ruskog izvoza sa cenama domaćih proizvoda u trećim zemljama.
Takav pristup, sa stanovišta Moskve štetan za ruske izvoznike, krši obaveze EU iz sporazuma EU i Rusije o partnerstvu i saradnji iz 1994. godine.
EU je između 1995. i 2012. godine, prema podacima ruskog ministarstva, inicirala 17 antidamping sporova protiv Rusije od kojih je, smatra Moskva, većina bila u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
Ovo je prvi put da se Rusija, koja je u STO ušla u avgustu 2012. nakon 18 godina pregovora, žalila Organizaciji.
Međutim, Rusija je već jedna od strana u posebnom trgovinskom sporu sa EU. Brisel je naime u julu 2013. optužio Moskvu da nepravedeno zaračunava dažbinu za recikliranje na uvoz automobila, čime podstiče domaće proizvođače.
Rusija se brani da taj namet, kojim strani proizvođači automobila pokrivaju troškove reciklaže njihovih vozila u Rusiji, predstavlja ekološku meru.
Utrostručena trgovina
EU je vodeći trgovinski partner Rusije jer njene članice pokrivaju oko polovinu ukupnog ruskog izvoza i uvoza. Rast trgovine Rusije i EU bio je prekinut u vreme krize 2008. godine ali je od 2010. nastavljen i u 2012. je dostignut rekordan nivo.
U poslednjih deset godina trgovina robom EU i Rusije je utrostručena i zaključno sa 2012. godinom dostigla je vrednost od 336,5 milijardi evra. Ruski izvoz robe u EU je između 2002. i 2012. uvećan tri i po puta, na 213,3 milijarde evra sa 64,5 milijardi, dok je ruski uvoz iz EU u istom periodu porastao na 123,2 milijarde evra sa 34,4 milijarde.
Za EU je Rusija treći po veličini spoljnotrgovinski partner posle SAD i Kine.
Rusija u Uniju uglavnom izvozi sirovine, najviše gorivo, a u ruskom uvozu iz EU dominarju mašine i transportna oprema, hemikalije, proizvodi prerađivačke industrije i hrana.
Istovremeno je Evropska unija najveći investitor u ekonomiju Rusije pošto oko tri četvrtine direktnih stranih ulaganja u Rusiju stiže iz članica EU.
Inače, ulazak Rusije u STO bio je od velikog značaja za međusobnu trgovinu.
Nakon ulaska u STO, Rusija je spustila uvozne carine na 7,8% sa 10%. U autoindustriji su uvozne carine smanjene na 25% sa 30% a posle sedmogodišnjeg prelaznog perioda biće spuštene na 15%.
Očekuje se da smanjenje uvoznih dažbina uštedi izvoznicima iz EU 2,5 milijardi evra godišnje.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
