Evropska unija zatražila je od Svetske trgovinske organizacije (STO) formiranje arbitražnog panela koji bi rešio spor sa Rusijom oko naknada za reciklažu kod uvoza automobila koje Brisel smatra diskriminatorskim. Naknade za reciklažu vozila kreću se od 400 do više hiljada evra, a za neka posebna vozila premašuju 100.000 evra. Od tih naknada Rusija godišnje prikupi više od milijardu evra. Autoindustrija EU godišnje u Rusiju izveze vozila za oko deset milijardi evra.

Evropska komisija ocenjuje da su posledice ruskog nameta po ključnu evropsku industriju teške.

Naknada za reciklažu koju Rusija naplaćuje predstavlja dodatni teret za izvoz EU i kompenzuje smanjenje uvoznih carina koje je Rusija prihvatila ulaskom u STO.

Sporna naknada uvedena je 1. septembra 2012. godine, samo par dana pošto je Rusija postala članica STO.

Naknada za reciklažu zaračunava se na uvozne automobile, kamione, autobuse i druga motorna vozila a kreće se od 420 do 2.700 evra za nove automobile i od 2.600 do 17.200 evra za vozila starija od tri godine.

Za uvoz nekih vozila, poput rudarskih kamiona, naknada ide do 147.700 evra.

Prema procenama zvanične Moskve, ta naknada godišnje u državnu kasu donese 1,3 milijarde evra.

Naknada za reciklažu se ne zaračunava za vozila proizvedena u Rusiji i u Kazahstanu i Belorusiji, koje su ruski partneri u Carinskoj uniji, i zato EU smatra da taj namet nije kompatibilan sa osnovnim pravilima STO kojima se zabranjuju favorizovanje domaćih proizvoda i uspostavljanje nejednakih uslova za prizvođače zavisno od mesta porekla proizvoda.

Evropski komesar za trgovinu Karel De Guht (Gucht) rekao je da je EU "iskoristila sve moguće modalitete da nađe uzajmno prihvatljivo rešenje" ali da Rusija nastavlja da "ugrožava" izvoz EU.

"Pošto naknade (za reciklažu) i dalje deluju jako nepovoljno na izvoz sektora koji je ključan za evropsku ekonomiju, mi više nemamo izbora osim da tražimo od STO da presudi kako bi Rusija poštovala međunarodne obaveze", istakao je evropski komesar.

EU je početkom jula 2013. tražila zvanične konsultacije u STO u nadi da će Rusija predložiti alternativu svojim diskriminatorskim merama. Isto je petnaestak dana posle EU tražio i Japan.

Konsultacije EU i Rusije održane 29. i 30. jula nisu dale rezultate i Moskva je nastavila da naplaćuje sporne naknade.

Telo STO za rešavanje sporova razmotriće zahtev EU za formiranje arbitražnog panela na sastanku 22. oktobra. Rusija na tom sastanku ima pravo da se usprotivi forimiranju panela. Ukoliko EU ponovo pokrene isto pitanje na narednom sastnaku tela STO za rešavanje sporova u novembru, Rusija će moći i drugi put da blokira zahtev EU.

Međutim, kada se panel jednom zvanično uspostavi, strane u sporu i/ili direktor STO će izabrati članove panela zadužene za postupak.

Inače, Rusija je treći po veličini trgovinski partner EU. U 2012. je EU izvezla u Rusiju za 123 milijarde evra a uvezla iz te zemlje za 213 milijardi. To EU čini najvećim trgovinskim partnerom Rusije.

U EU Rusija uglavnom izvozi sirovine, koje čine 80% isporuka, dok EU u Rusiju najviše izvozi mašine i transportnu opremu (50%), uključujući vozila.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Protekcionizam u trgovini ne popušta
  
• 

  Vesti

  : EU se prvi put žali STO na Rusiju
  
• 

  Vesti

  : Akcioni plan za autoindustriju
  
• 

  Vesti

  : Recipročne mere u trgovini vruća tema u EU