Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU se sprema za promene u vrhu svojih institucija
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.01.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Sve evropske institucije, Evropski parlament, Komisija i Savet promeniće svoje čelnike do kraja godine, a iza kulisa su već počela manevrisanja i diskretno odmeravanje snaga. Lideri EU bi ovog puta trebalo da pri formiranju Evropske komisije uzmu u obzir i ishod izbora za Evropski parlament koji će zatim morati i da odobri novi sastava Komisije. Iako se u slučaju budućih čelnika institucija EU već pominju neka imena, iskustvo je pokazalo da mogu uslediti iznenađenja i da nije uvek dobro biti u centru pažnje u Briselu gde po pravilu vlada umetnost kompromisa.
Portugalac Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije u dva mandata od 2004, napustiće mesto na čelu evropske izvršnog tela 31. oktobra.
Međutim, on neće biti jedini koji će napustiti rukovodstvo Unije. Svi evropski komesari će se takođe promeniti. Među 27 novih komesara treba naći i naslednika ili naslednicu sadašnje šefice evropske diplomatske službe, Britanke Ketrin Ešton (Catherine Ashton), navodi agencija Frans pres.
Šefovi država ili vlada EU takođe treba jednoglasno da se slože oko toga ko će naslediti predsednika Evropskog saveta, Belgijanca Hermana Van Rompeja, koji 30. novembra završava svoj drugi mandat.
Građani EU će od 22. do 25. maja birati 751 evropskog poslanika za novi saziv Evropskog parlamenta, a novi poslanici na svojoj prvoj sednici u julu treba da izaberu novog predsednika tog tela. Velike političke evropske formacije su već počele pozicioniranje uoči evropskih izbora, u svojevrsnoj velikoj trgovini u rukavicama.
Do sada su se šefovi država ili vlada EU dogovarali oko toga koga će da odrede za predsednika Evropske komisije. Međutim, Lisabonski ugovor mogao bi da poremeti taj običaj.
Background EU se suočava sa pitanjem nedovoljne demokratičnosti zbog institucionalne organizacije i načina odlučivanja u kome dominiraju Savet EU i Evropska komisija, a manju ulogu ima Evropski parlament. Pritom se Evropski parlament jedino bira direktno na izborima.
Evropski parlament zajedno sa Savetom obavlja zakonodavne i budžetske funkcije. Lisabonski ugovor je ojačao ulogu Evropskog parlamenta i proširio njegove nadležnosti za donošenje zakona na nove oblasti.
Prema Lisabonskom ugovoru, šefovi vlada ili država treba da imaju u vidu rezultate glasanja na evropskim izborima pri izboru kandidata za mesto predsednika Komisije. Ništa ih pravno ne obavezuje da slede tu preporuku i nekolicina je vrlo uzdržana prema tome ili se čak i protivi tome da im se nametne budući šef evropskog izvršnog tela.
Ipak, onaj ko bude određen da nasledi Baroza na kraju mora da dobije odobrenje novog sastava Evropskog parlamenta. Bez "zelenog svetla" Evropskog parlamenta nominacija nije moguća. Kao i predsednik Komisije, 27 ostalih komesara takođe treba da dobije odobrenje poslanika Evropskog parlamenta. Njihova saslušanja pred Parlamentom trajaće do kraja oktobra.
Za evropske izbore političke grupacije su odlučile da odrede svog nosioca liste na nivou EU, imajući u vidu da će ta osoba biti teoretski njihov predlog za naslednika Baroza na čelu Evropske komisije kad za to dođe vreme.
Evropski socijalisti i socijaldemokrate odredili su sadašnjeg predsednika Evropskog parlamenta, Nemaca Martina Šulca za nosioca svoje liste.
Liberali treba da izaberu svog kandidata 1. februara između Gija Verhofstada, bivšeg belgijskog premijera i sadašnjeg predsednika grupe liberala u Evropskom parlamentu, i Finca Olija Rena, sadašnjeg komesara za ekonomska pitanja koji u tom svojstvu u velikoj meri povezan sa evropskom politikom štednje.
Konzervativci i demohrišćani iz Evropske narodne partije (EPP) izabraće svog nosica liste u martu na kongresu u Irskoj. Francuz Mišel Barnije, sadašnji komesar zadužen za finansijska pitanja je među mogućim kandidatima, a i bivši luksemburški premijer Žan-Klod Junker, bivši predsednik Evrogrupe, izjavio je da stoji na raspolaganju.
U Briselu se mogu čuti i druga imena za mogućeg Barozovog naslednika kao što su premijeri Irske Edna Keni, Finske Jirki Katainen i Poljske Donald Tusk.
Socijaldemokrata iz Danske Hele Torning-Šmit bi evropskim liderima mogla da bude alternativa Šulcu koji ne uživa veću podršku nemačke kancelarke Angele Merkel.
Međutim, kako navodi agencija Frans pres, nije uvek dobro biti u centru pažnje u Briselu gde po pravilu vlada umetnost kompromisa i suptilnog odmeravanja snaga između velikih i malih zemalja, desnice i umerene levice, muškaraca i žena.
Imenovanje Van Rompeja za predsednika Evropskog saveta 2009. je sve iznenadilo, jer je favorit bio Britanac Toni Bler.
Takođe, ceo svet je očekivao da će britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband biti imenovan za šefa diplomatije EU, dok nije Ketrin Ešton, do tada nepoznata evropska komesarka za trgovinu, postala "glas EU", navodi agencija Frans pres.
Izvor: Beta, AFP
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
