Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Rotirajuće predsedavanje EU postepeno gubi značaj
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.12.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Rotirajuće predsedavanje EU i dalje predstavlja čast za zemlje članice, ali se sve više pokazuje kao nezahvalan i marginalni zadatak nakon uvođenja funkcije stalnog predsednika Evropskog saveta i jačanja uticaja zone evra. Ipak, predsedavanje je članicama EU i dalje privlačno jer, između ostalog, predstavlja najbolji način da se stekne uvid u odnos snaga iza kulisa kada se raspravlja o krupnim pitanjima, navode diplomate. Naredna članica koja će predsedavati EU je Irska, a tu funkciju će preuzeti 1. januara 2013. od Kipra.
Rotirajuće predsedavanje je prvobitno bilo uvedeno kako bi se svakoj zemlji članici pružila prilika da predsedava evropskim raspravama i utvrđuje prioritete, kao i da dođe više do izražaja, pošto bi se u njoj održavali samiti EU. Samiti se od 2004, međutim, održavaju u Briselu, što je ustupak koji je učinjen Belgijancima tokom teških pregovora o Ugovoru iz Nice.
Ipak, Ugovor iz Lisabona, koji je stupio na snagu 2009, najviše je doprineo tome da "rotirajuće predsedavanje EU bude obezglavljeno", smatra Jan-Sven Ritelmajer (Yann-Sven Rittelmeyer), istraživač u Francuskom institutu za međunarodne odnose (Ifri).
Naime, Ugovorom iz Lisabona je uvedena funkcija stalnog predsednika Evropskog saveta koji je zadužen za organizaciju i održavanje evropskih samita. Na tu funkciju je izabran Belgijanac Herman Van Rompej (Rompuy), navodi agencija Frans pres.
"Predsedavajuća zemlja je nadležna za sve pripreme u okviru radnih grupa, ali kada postane ozbiljno i napeto Van Rompej je taj koji rešava stvari sa evropskim liderima", rekao je neimenovani evropski diplomata.
Background Lisabonskim ugovorom koji je stupio na snagu 1. decembra 2009. reformisane su institucije EU, što bi trebalo da joj omogući lakše odlučivanje i zajedničko predstavljanje i time veću političku težinu u svetu.
Tim ugovorom su uvedene funkcije predsednika Evropskog saveta sa mandatom od dve i po godine, i visokog predstavnika za spoljnu politiku koji je istovremeno i potpedsednik Evropske komisije. Predviđeno je i formiranje Evropske službe za spoljne odnose (EEAS), diplomatske službe čiji je cilje razvijanje evropske spoljne politike. Ta služba na čijem čelu je visoki predstavnik za spoljne odnose postala je operativna 1. decembra 2010.
U novembru 2010. lideri EU su jednoglasno izabrali belgijskog premijera Hermana Van Rompeja (Van Rompuy) za prvog predsednika Evropskog saveta, a bivšu komesarku za trgovinu Ketrin Ešton (Catherine Ashton) za visoku predstavnicu za spoljne poslove.
Tokom samita, predstavnik predsedavajuće članice EU ima pravo da sedi pored Van Rompeja, ali se "u praksi samo četiri do pet lidera obraćaju, obično oni najvažniji poput (nemačke kancelarke) Angele Merkel, (francuskog predsednika Fransoa Olanda (Francois Hollande), (italijanskog premijera u ostavci) Marija Montija ili (britanskog premijera) Dejvida Kamerona (David Cameron)... Ostala 23 (lidera) ćuti i nada se da se neće odužiti do kasno", rekao je taj diplomata.
Ugovorom iz Lisabona uvodi se i funkcija visokog predstavnika za spoljne odnose koji dobija ulogu šefa diplomatske službe EU, takođe osnovane tim ugovorom. Sadašnja visoka predstavnica, Britanka Ketrin Ešton (Catherine Ashton), predsedava sastancima ministara spoljnih poslova i predstavlja evropsku diplomatiju pred Evropskim parlamentom i van EU.
Kako ne može da u isto vreme bude prisutna na više mesta, Eštonova često neke sasanke dodeljuje predsedavajućoj zemlji EU.
"Dešava se da ministru stigne zahtev da dođe u Brisel na sastanak Spoljnopolitičkog odobra Evropskog parlamenta, samo da bi 25 minuta govorio pred poslanicima. To je ponižavajuće", ocenio je neimenovani diplomata.
Predsedavajuća zemlja ostaje nadležna za sva druga pitanja, poput ekonomije, finansija, unutrašnjih poslova, pravde, poljoprivrede ili zaštite životne sredine. Međutim, i tu je njena uloga oslabljena zbog reformi u zoni evra i jačanja Evrogrupe, koja okuplja ministre finansija zone evra, kaže Ritelmajer. Kada predsedavanje obavljaju zemlje koje nisu članice monetarne unije, poput Mađarske i Poljske, marginalizacija predsedavajuće zemlje dolazi još više do izražaja.
Iako predsedavanje i dalje predstavlja veliki teret, posebno za male zemlje, one često imaju ulogu nepristrasnog posrednika, ističe Ritelmajer.
Kipar tako može da se pohvali da je okončao 30-ogodišnju svađu oko evropskog patenta i da je tokom njegovog predsedavanja u drugoj polovini 2012. postignut dogovor o nadzoru bankarskog sektora, iako pregovori o budžetu EU za period 2014-2020. nisu tekli uspešno.
Belgija je, usred unutrašnje političke krize, uspela da dobro prođe tokom svog predsedavanja 2010. zahvaljujući veštini i iskustvu svojih diplomata, rekao je istraživač Francuskog instituta za međunarodne odnose.
I pored oslabljenje funkcije, zemlje ne žele da odustanu od rotirajućeg predsedavanja EU, ocenjuje evropski diplomata. Predsedavanje je najbolji način da se stekne uvid u odnos snaga iza kulisa kada je reč o krupnim evropskim pitanjima, dodao je taj diplomata, ocenivši da je to vrlo korisno za zastupanje "sopstvenih nacionalnih interesa".
Izvor: AFP
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
