Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Izbori za EP test za vladajuće stranke
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 19.02.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Na izbore za Evropski parlament se obično gleda kao na manje važne izbore koji predstavljaju test za vladajuće stranke u članicama EU i na kojima je nacionalna politika važnija od Evrope. Od 1979. godine održano je sedam izbora za tu instituciju EU koji su uglavnom bili prilika za birače da pohvale ili kazne vladu. Vladajuće stranke obično gore prolaze na tim izborima i zbog malog odziva birača, pre svega njihovih pristalica koje je teže mobilisati za evropske izbore. U članicama EU su sada na vlasti uglavnom vodeće stranke koje gravitiraju centru političkog spektra i na vlasti su u načelu jednako zastupljene stranke levog i desnog centra.
Prema pregledu koji je pripremio briselski EurAktiv, socijaldemokrate koji su u Evropskom parlamentu deo Grupe socijalista i demokrata (S&D), i stranke desnog centra koji čine Evropsku naprednu partiju u EP, na vlasti su u većini članica EU, bilo kao jedina vladajuća stranka ili deo vladajuće koalicije.
Evropski izbori, gledani kao test za vlade, često deluju sumorno, rekao je za Euraktiv profesor u Londonskoj školi ekonomije (LSE) Sajmon Hiks (Simon Hix). "Standardni model na evorpskim izborima je takav da vlade obično loše prolaze. Takođe, velike stranke loše prolaze. Tako da su najveći izgledi da velike stranke na vlasti budu kažnjenje", rekao je Hiks.
Tome doprinosi i mali odziv birača, smatra Janis Emanuilidis iz Centra za evropsku politiku (EPC) i navodi da pristalice glavnih stranka obično ne izlaze na izbore za Evropski parlament.
U nekim članicama je obavezno glasanje na tim izborima - u Belgiji, Grčkoj, Luksemburgu i na Kipru, dok građani drugih članica nizu u obavezi da izađu na izbore, što obično i ne čine.
Od prvih izbora za Evropski parlament stalno se smanjuje broj birača koji glasaju a na prethodnim izborima 2009. zabeležen je najniži odziv od 43%.
Birače nezadovoljne postojećim stanjem lakše je mobilisati nego birače vodećih stranaka i sve ukazuje da će tako biti i na izborima u maju. Birači će pre iskazati na izborima svoje nezadovoljstvo zbog rasta nezaposlenosti i ekonomskog stanja u Evropi nego što će podržati vodeće stranke koje pokušavaju da reše krizu.
Za razliku od ranijih izbora snage koje su protiv postojećem stanju, baviće se i EU, pošto su pitanja kojima se Unija bavila od početka ekonomske krize bliske građanima, rekao je Emanuilides.
Na primer, socijalisti u Španiji koji su u opoziciji od 2011. ne mogu se okriviti za ekonomske probleme. Oni će pokušati da pokrenu pitanje evropskih politika i da vode komapnju više usmerenu na EU, rekla je istraživač u Centru za istraživanja evropskih politika (CEPS) Sonja Pjedrafita (Sonia Piedrafita).
Istraživanja javnog mnjenja potvrđuju da će vladajuće stranke u najvećim članicama EU imati treškoće da pridobiju birače. U Velikoj Britaniji, trećoj po veličini članici EU, vladajući konzervativci i liberalne demokrate se suočavaju sa porazom na evropskim izborima za razliku od opštih izbora u Britaniji 2010. i izbora za EP 2009. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi konzervativi mogli da budu tek treća stranka po snazi, iza Laburističke partije i Britanske stranke za nezavisnost (UKIP).
U Francuskoj, predsednik Franosa Oland (Francois Hollande) suočava se sa najnižom podrškom građana od početka mandata. Prema anketama, Socijalistička partija koju predvodi, gore će proći na izborima za EP nego na parlamentarnim izborima 2012.
Položaj nemačkih vladajućih stranka, konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel i Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), neće biti uzdrman u odnosu na rezultate koje su ostvarile na parlamentarnim izbora u Nemačkoj u septembru 2013.
U Poljskoj, istraživanja javnog menjenja pokazuju da je i položaj vladajućih stranaka desnog centra nestabilan. U Španiji stranka premijera Marijana Rahoja (Rahoy) pripremaju se za poraz. U Italiji rezultati anketa pokazuju različito raspoloženje građana, i to bi mogla biti jedina članica u kojoj bi vladajuće stranke mogle da poboljšaju rezultat, iako je još rano govoriti o tome, kaže Emanuilidis.
Odnos snaga u institucijama EU
Ugovorom iz Lisabon koji je stupio na snagu u decembru 2009. data je veća uloga Evropskom parlamentu, odnosno izjednačen je sa članicama u odlučivanju u nekim oblastima, uključujući trgovinu, poljoprivredu i pravdu. Postavlja se pitanje da li će ravnoteža političkih snaga u Parlamentu biti slična onoj na nivou vlada članica, odnosno u Savetu EU.
U Mađarskoj, Poljskoj, Portugaliji i Španiji na vlasti su stranke desnog centra, a na Malti i u Slovačkoj stranke levice. Generalno, u EU postoji ravnoteža u zastupljenosti stranka levog centra i desnog centra na vlasti: socijaldemokratske partije su zastupljene u 19 vlada članica a stranke desnog centra u 16, ali su konzervativci obično glavni partner u koaliciji.
Hiks je rekao da sada postoji pluralizam u Savet EU, da su retki slučajevi potpune dominacije levice ili desnice u Savetu ministara EU koji čine ministri iz članica EU. Iako se ranije dešavalo, male su šanse da se takava domainacija ostvari u Uniji koja ima sada 28 članica, dodao je on.
Stručnjaci ocenjuju da će u narednom sazivu Evropskog parlamenta verovatno kao i do sada dominirati dve vodeće političke grupe Socijalisti i demokrate i EPP. Takođe, stranke će tragati za stabilnim koalicijama, rekao je Hiks i dodao će se verovatno formirati velika koalicija.
Nemačka može da posluži kao primer kako će to izgledati na evropskom nivou. "Sastav vlade u Nemačkoj baca senku na Parlament. Kada imate veliku koaliciju u Berlinu, postojaće pritisak na EP da formira sličnu koaliciju", rekao je on.
Sastav Komisije
Nakon izbora za EU, vodeće evropske političke grupe će tokom leta razgovarati o izboru članova Evropske komisije. Iako vlade članica predlažu komesare, one će morati da uzmu u obzir i rezultate majskih izbora na nivou EU i da kandidata preldože posle konsultacija sa Evropskim parlamentom.
"Sastav Komisije će zavisiti od odnosa snaga u članicama" u vreme izbora za EP, rekla je Sonja Pjedrafita. U sadašnjoj Komisiji 13 komesara je iz redova stranka desnog centera, osam su liberali, a sedam socijaldemokrate.
Širom Evrope ima puno koalicionih vlada. Ravnoteža političkih snaga će zavisiti od odluka tih koalicija, a pošto je lista potencijalnih kandidata za komesare iz raznih članica duga, odnos snaga bi mogao da se menja u različitim pravcima.
Izvor: EurActiv.com
Foto: EurActiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
