Građani koji odlaze na rad iz jedne u drugu članicu Evropske unije više su nego korisni državama domaćinima, pokazalo je nezavisno istraživanje čije je rezultate objavila Evropska komisija. U druge članice EU građani najčešće odlaze zbog boljih mogućnosti za zapošljavanje a ne zbog "socijalnog turizma", odnosno da kao nezaposleni dobijaju beneficije, i obično su to mlađi ljudi koji lakše nalaze posao. Građani na radu u drugoj članici često pristaju na poslove za koje su previše kvalifikovani i, iako plaćaju poreze, ne uživaju uvek iste beneficije kao domaćini. Više od 12 miliona građana EU, što je manje od 3% ukupne populacije, živi u nekoj drugoj članici a po više od dva miliona ljudi iz drugih zemalja EU ima u Nemačkoj, Španiji i Britaniji.

Istraživanje je obuhvatilo šest evropskih gradova izabranih zbog multinacionalnog sastava populacije - Barselonu, Dablin, Hamburg, Lil, Prag i Torino.

U svih šest gradova, kako je utvrđeno, priliv mlađih, radno sposobnih građana pozitivno je delovao na ekonomiju. Tako je primer Torina pokazao da je poreski prihod od stranaca pridoneo sa neto 1,5 milijardi evra nacionalnim javnim finansijama.

Istraživanje je ukazalo i da su građani iz drugih država koji dolaze da rade pomogli da se popuni manjak radne snage na lokalnim tržištima rada, kao i da se smanje efekti starenja populacije.

"Sloboda kretanja dobra je za Evropu, njene građane i ekonomije. Naravno, ima i izazova u nekim gradovima na koje treba odgovoriti. Međutim, bilo bi pogrešno dovoditi u pitanje pravo slobode kretanja. Treba da radimo zajdno - na evropskom, nacionalnom i lokalnom nivou, kako bi izazove pretvorili u prilike. Primeri ovih šest gradova pokazuju da to može da se uradi", istakla je predstavljajući izveštaj potpredsednica Komisije i komesarka za pravdu i osnovna prava Vivijan Reding (Viviane), preneo je EurActiv.com.

Kako je ocenila Evropska komisija, svih šest gradova obuhvaćenih istraživanjem imaju uspešne programe integracije. Ti programi bazirani su na razvoju i podsticanju inkluzivnog okruženja i kulture dobrodošlice kroz politike dostupnosti informacija, podršku učenju jezika i interkulturnom dijalogu i interakciji među građanima. Takođe je izveštaj pokazao najbolje prakse iz šest evropskih gradova.

Izveštaj je predstavljen 11. februara na sastanku sa više od sto gradonačelnika i predstavnika lokalnih vlasti iz zemalja širom Evrope koji su razmatrali izazove i mogućnosti slobodnog kretanja građana u EU.

Pozitivni rezultati

Građani EU, pokazalo je istraživanje, uglavnom odlaze u druge zemlje EU jer pružaju više prilika za zapošljavanje a reč je, u proseku, o mlađim i ekonomski aktivnijim građanima od lokalne populacije. Naime, 70% građana u drugoj članici Unije staro je između 15 i 64 godine.

Priliv mladih, radno aktivnih građana u posmatrane gradove pomogao je da se odgovori na demografske izazove strarenja populacije i smanjenja radne snage.

Takođe su građani drugih članica EU doprineli da se popune "rupe" na tržištu rada gradova domaćina ili pristajanjem na radno mesto za koje se ne traže velike kvalifikacije, kao u Torinu i Hamburgu, ili doprinoseći rastu novih sektora, što je slučaj sa ICT sektorom u Dablinu, ili pomažući pokretanje novih biznisa, kao u Torinu i Hamburgu.

Negativni rezultati

Radnici "pridošlice" uglavnom su kvalifikovaniji od domaćih i pristaju i na posao za koji su suviše kvalifikovani što znači, kako je upozoreno, traćenje veština i umanjuje potencijalne koristi od kretanja radne snage unutar EU.

Izveštaj je ukazao i na razlike u platama između domaćih i stranih radnika, na štetu stranih. Međutim, kako se navodi, dokazi za takvu praksu su ograničeni.

Takođe građani iz drugih članica EU ne uživaju uvek iste mogućnosti kao domaćini kada je reč o stanovanju i inkluziji dece u škole, iako rade i plaćaju poreze.

Izveštaj se međutim nije bavio efektima migracije radne snage na nove članice EU iz kojih veliki broj ljudi odlazi u uspešnije, stare članice.

Tako je poslednji popis u Bugarskoj ukazao na alarmantno smanjenje populacije. Ta zemlja sada ima oko 7,3 miliona stanovnika a od 1985. godine je izgubila milion i po građana, što je rekordna depopulacija ne samo u EU, već i u svetskim razmerama.

Trend

Mobilnost unutar EU raste i 2011. godine je 12,6 miliona građana EU živelo u nekoj drugoj članici Unije, što je za 2,4 miliona više nego 2007. godine.

Najviše građana drugih zemalja EU bilo je u Luksemburgu (37,9% ukupne populacije te zemlje), a slede Kipar (12,6%) i Irska (8,5%).

Gledano po broju, najviše građana iz drugih članica EU imaju Nemačka, Španija i Velika Britanija, po više od dva miliona.

Ukupno 13,4 miliona građana EU živi duže od godinu dana u drugoj članici Unije, što predstavlja 2,7% populacije Evropske unije. Ukoliko se računaju i oni koji u drugoj zemlji EU provedu manje od godinu dana, ukupan procenat se penje na 2,8% a broj na 14,1 milion građana.

Kada je reč o zemljama porekla, u 2011. godini najviše građana otišlo je u neku drugu zemlju EU iz Poljske (159.600) i Rumunije (159.400).

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Radnici migranti izazov za sistem socijalne zaštite u EU
  
• 

  Vesti

  : Brisel poručio Kameronu da se o slobodi kretanja ne pregovara
  
• 

  Vesti

  : Francuska povela borbu protiv dampinga radnika
  
• 

  Vesti

  : Minimalne zarade u EU od 150 do 1.800 evra