Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 U Ukrajini napetost zbog Krima
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.02.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Pet dana nakon svrgavanja sa vlasti ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča situacija u Ukrajini je daleko od mirne. Najdramatičnije je na Krimu, gde je proruska naoružana grupa zaposela parlament u administrativnom centru Simferopolj, a pojačale su se i tenzije oko mogućih poteza ruskih snaga koje ovde imaju crnomorsku bazu. Tenzije je donekle ublažila najava ruskih vlasti da neće intervenisati. Doskorašnji predsednik Janukovič se posle višednevnog ćutanja oglasio, obznanivši da ne priznaje nove vlasti, da se i dalje smatra predsednikom, i da je zatražio zaštitu Rusije.
Premijer autonomne republike Krim pozvao je stanovništvo na mir, i kazao da želi da se kriza reši mirnim putem.
"Pozivam stanovništvo na mir, treba izbegavati masovna okupljanja, pregovori su u toku", izjavio je Anatoli Mohilov novinarima.
On je uz pratnju 15-ak poslanika ušao u parlament gde je razgovarao sa članovima naoružane grupe koja je 27. februara rano ujutru preuzela kontrolu nad parlamentom, kao i nad susednim sedištem lokalne vlade, izdižući rusku zastavu.
"Unutra je 50-ak osoba, prema nama su bili korektni, ali naoružani su. Mislim da su Sloveni", izjavio je on nakon izlaska iz zgrade.
Naveo je i da ima informacija o prisustvu blindiranih vozila izvan grada, ali da se ne kreću ka centru.
Na smirivanje je pozvao i predsednik Medjilisa, skupštine koja predstavlja krimske Tatare, muslimansku zajednicu koja je naklonjena novoj vlasti u Kijeva.
Krim je u okviru Sovjetskog saveza prvo pripadao Rusiji, ali je 1954. godine pripojen Ukrajini. Uprkos tome, na Krimu je ostala ruska crnomorska flota, u istorijskim četvrtima luke Sevastopolj.
Rusija neće angažovati flotu
Privremeni predsednik Ukrajine Oleksander Turčinov iz Kijeva je Moskvi poslao poruku da se uzdrže od angažovanja flote, jer će to biti shvaćeno kao vojna agresija.
Iz Moskve je stigao ohrabrujući odgovor Ministarstva inostranih poslova da vlasti poštuju sporazume sa Ukrajinom o ruskoj crnomorskoj floti.
Krim, na kojem je ruski maternji jezik većine stanovništva, region je sa najvećom verovatnoćom da se suprotstavi novim vlastima u Kijevu. Pro-rusko stanovništvo traži održavanje referenduma o statusu Krima, a 26. februara u administrativom centru Simferopolu zabeleženi su kratkotrajni sukobi pro-ruskih demonstranata i pristalica novih vlasti Ukrajine.
U međuvremenu, Ukrajincima se obratio i svrgnuti predsednik Viktor Janukovič. U saopštenju koji su prenele ruske agencije rekao je da se i dalje smatra predsednikom Ukrajine i optužio je sadašnje vlasti za "proizvoljnost". U izjavi je naveo da je odlučo "da se bori do kraja da bi se primenio kompromis" koji je 21. februara potpisan sa liderima opozicije.
Navodeći da je na delu ekstremizam u mnogim delovima Ukrajine, Janukovič je rekao da je prinuđen da od ruskih vlasti zatraži ličnu zaštitu. Prema izvorima iz ruskih vlasti ovaj zahtev je ispunjen.
Ruska novinska agencija RBK 26. februara je objavila da je Janukovič nekoliko dana boravio u luksuznom hotelu Ukrajina u centru Mokve, odakle je otišao u jedan centar za odmor u moskovskom regionu. Informacija o boravku u hotelu Ukrajina je, međutim, demantovana.
Državna kasa prazna
Ukrajinski parlament je u međuvremenu imenovao novog premijera za prelaznu vladu. Jednoglasno je izabran proevropski Arseni Jasenjuk, koji je za vreme vlade Julije Timošenko bio ministar ekonomije.
Ovaj 39-godišnjak će voditi vladu narodnog spasa pre izbora najavljene za 25. maj. Njegovo iskustvo na mestu ministra ekonomije dobro će mu doći s obzirom na to da se Ukrajina nalazi na ivici bankrota i da joj je hitno potrebna pomoć da bi to izbegla. Prema rečima prelaznog ministra finansija Kijevu je potrebno 35 milijardi dolara za dve predstojeće godine.
"Državna kasa je prazna, sve je pokradeno. Ne obećavam poboljšanje, ni danas ni sutra. Naš glavni cilj je da stabilizujemo situaciju. Javni dug je sada 75 milijardi dolara. Kada je Janukovič 2010. došao na vlast bio je duplo manji", rekao je novi premijer poslanicima.
"Stopa nezaposlenosti brzo raste, kao i odliv investicija. Naše jedino rešenje su nepopularne mere, poput smanjenja socijalnih programa i subvencija, smanjenja budžetskih izdataka", naveo je on.
Jasenjuk je rekao da neće biti kandidat na predsedničkim izborima u maju.
Konkretnih najava za pomoć Ukrajini još nema, mada i iz zapadnih zemalja stižu zahtevi da se toj zemlji pomogne programom pomoći uz reforme, ali i da se održi donatorska konferncija.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
