Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU između tvrdog i mekog pristupa Rusiji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.03.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija se nalazi pred teškim zadatkom da jedinstvena nastupi u rešavanju krize u Ukrajini, podeljena između zagovornika blažeg pristupa i dijaloga i pobornika sankcija Rusiji. To je i smisao ministarskog sastanka 3. marta, u trenutku koji neki opisuju i kao najveću krizu između Rusije i Zapada od završetka Hladnog rata. Prema informacijama sa terena, Rusija pojačava vojno prisustvo na Krimu i preuzima kontrolu nad funkcionisanjem ove teritorije, pripojene Ukrajini u doba Sovjetskog saveza. Ukrajinske vlasti smatraju da je time objavljen rat, američki zvaničnici prete sankcijama Moskvi, zapadne zemlje odbijaju da dođu na sastanak Grupe 8 u glavnom gradu Rusije, a na moskovskoj berzi se beleži vrtoglavi pad indeksa.
"Ključno je da Evropljani govore jednoglasno", izjavio je francuski ministar Loran Fabius po dolasku u Brisel na drugi hitan sastanak ovog za samo dve sedmice posvećen situaciji u Ukrajini.
Background 3. marta - Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov kritikuje zapadne zemlje zbog pretnjama sankcijama i bojkota samita G8 u junu
SAD objavljuju da posmatrači Organizacije za saradnju i bezbednost u Evropi (OEBS) stižu u Ukrajinu u večernjim satima
Ruska vojska nastavlja da se masovno iskrcava na Krim, prema informacijama ukrajinskih graničara.
2. marta - neidentifikovani vojnici u ime pro-ruskih lokalnih vlasti preuzimaju kontrolu nad delom Krima, opkolivši ukrajinske vojnike u kasanama.
Glavni komandant ukrajinske mornarice stavlja se na raspolaganje proruskim vlastima Krima.
Privremeni premijer Ukrajine Arseni Jacenjuk objavljuje da se Ukrajina nalazi "na rubu katastrofe" nakon što je Rusija "objavila rat"
SAD objavljuje da Moskva ima "potpunu operativnu kontrolu na Krimu
Sedam zemalja Grupe 8 najrazvijenijih država suspenduje pripreme za samit u Sočiju
Predsednik Rusije Vladimir Putin prihvata da razgovara sa "kontaktnom grupom" u kojoj su i zapadne zemlje
1. mart - Ruski parlament odobrava zahtev za vojnu intervenciju u Ukrajini, koju je podneo Vladimir Putin
Ukrajinska vojska stavljena u stanje pripravnosti
Američki predsednik Barak Obama upozorava ruskog predsednik< na opasnost od međunarodne izolacije
Rusija menja propise tako da može da "štiti svoje interese i stanovništvo koje govori ruski"
Cilj sastanaka je da se pronađe srednji stav, da se oštro osudu ruska intervencija na Krimu, ali da se istovremeno pozove na pronalaženje mirnog rešenja zahvaljujući posredovanju, preneli su diplomatski izvori. Baš taj put zagovara Nemačka, koja je u velikoj meri angažovana.
Berlin je 2. marta saopštio da je predsednik Rusije VLadimi Putin pruhvatio predlog kancelarke Angele Merkle o osnivanju kontaktne grupe za pokretanje političkog dialoga o Ukrajini. Ocena Fabijusa je da bi realizacija takve inicijative bila "napredak". Sličnu ocenu dao je i belgijski ministar Didije Render, ocenivši da "za ukrajinski dosije rešenje mora biti političko".
To znači da se pristup EU razlikuje od američkog, čiji državni seketar Džon Keri je upozorio Rusiju da joj preti "ekonomska izolacija", što je nesumnjivo doprinelo padu moskovske berze za 13% 3. marta.
Najveća dosadašnja zajednička diplomatska odluka Zapada je suspenzija priprema zemalja Grupe 7 najrazvijenijih - Nemačke, Kanade, SAD, Francuske, Italije, Japana i Velike Britanije za samit G8 u Sočiju, koji je zakazan za jun.
Neki u EU, međutim, traže mnogo "čvršći" pristup u odnosima sa RUsijom u ovom trenutku.
"Znamo da grabljivice hoće hleba preko pogače. Slobodan svet treba da se suprotstavi takvoj logici", izjavio je šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski.
"Rusija će snositi teške posledice" za svoju itnervenciju u Ukrajini, dodao je on, ne ulazeći u detalje.
Švedski ministar Karl Bilt, međutim, nije veliki optimista u pogledu skorog smirivanja situacije.
"Neki u Rusiji su i dalje impresionirani upotrebom vojne sile, ali to nije najbolji način da se steknu prijatelji u Evropi i svetu", rekao je on, dodajući da "će Rusi to shvatiti, ne danas ili sutra, već malo kasnije".
Odnosi EU i Rusije već su obeleženi brojnim trzavicama tokom prethodnih godina zbog energije i trgovine. Ipak, od pada Sovjetskog saveza trgovina je u stalnom usponu, pa je Rusija sada treći po veličini trgovinski partner EU, iza SAD i Kine. NJihova trgovina je 2012. dostigla skoro 340 milijardi evra, uz deficit EU od 91,6 milijardi pre svega zbog snažne energetske zavisnosti EU.
Planirano je i da se do kraja sedmice održi evropski vanredni samit EU, pri čemu je najverovatniji datum 6. mart.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
