Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ankete ukazuju na tesnu trku na evropskim izborima
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.03.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Najnovija ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da će dve najveće evropske "familije", socijalisti i konzervativci, osvojiti maltene isti broj mesta u Evropskom parlamentu na izborima u maju. Reformistima se predviđa 20% mesta a analtičari očekuju da se njihov uticaj pre oseti u nacionalnim politikama nego u evropskoj. Analitičari uglavnom ne očekuju da uticaj evroskeptika u Parlamentu bude tako dramatičan kao što se to sada čini u medijskim debatama. U Evropskom parlamentu će se prisustvo evroskeptika osetiti ponajviše u vidu zalaganja za politike usmerene na privredni rast i socijalna pitanja.
Podaci koje je 19. marta objavio veb sajt Pulvoč2014 (PollWatch2014) prikupljeni su u istraživanjima javnog mnenja širom 28 članica Evropske unije i pokazuju da će se u trci za prvo mesto na predstojećim evropskim izborima naći dve vodeće partije.
Očekuje se da socijaldemokratske stranke (grupa Progresivna alijansa socijalista i demokrata) osvoje 214 mesta u EP a partije sa desnog centra (grupa Evropska narodna partija) 213. Za njima bi išle ostale partije sa 40-60 mesta u EP pri čemu su trenutno na trećem mestu liberali iz grupe ALDE (Alijansa liberala i demokrata za Evropu).
Izbori za Evropski parlament biće održani od 22. do 25. maja.
Prema Doru Frantesku (Frantescu), političkom direktoru nezavisne organizacije Votvoč (VoteWatch) koja prati evropske izbore, ishod izbora odrediće da li će ili neće biti promena u vlasti u Parlamentu.
"U sadašnjem sazivu, grupa Evropska narodna partija ima vodeću ulogu i dobila je najviše glasova, uz liberale iz grupe ALDE", rekao je Frantesku u pariskom nezavisnom instiututu Naša Evropa (Notre Europe).
I socijalisti i Evropska napredna partija poslednjih nedelja su intenzivirali kampanje nadajući se da će osvojiti najviše mesta u EP kako bi njihov kandidat bio izabran za predsednika Evropske komisije.
Najavljene su i TV debate u kojima će se suočiti kandidat socijalista za predsednika Komisije Martin Šulc (Schulz) i njegov protivkandidat sa desnog centra Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker).
Background Evropski izbori biće održani u svih 28 članica Evropske unije. Članovi Evropskog parlamenta biraju se na pet godina.
Biće to prvi izbori po Lisabonskom ugovoru koji Parlamentu daju moć da učestvuje u izaberu predsednika Evropske komisije. Evropske partije sa svoje strane nominuju kandidate za tu poziciju. Krajnju reč imaju članice EU ali moraju da uzmu u obzir mišljenje Evropskgo parlamenta.
Evroskeptične partije iz Evrope pokazale su da žele da deluju na evropskom nivou. Kontroverzni lider holandske partije sa krajnje desnice Gert Vilders (Geert Wilders) i liderka francuske ektremno desne partije Nacionalni front Marin Le Pen (Marine) predvode inicijativu za formiranje nove grupe u EP zajedno sa strankama istomišljenika.
Bivši generalni sekretar EP i savetnik u Šulcovoj kampanji Džulijan Pristli (Julian Priestley) rekao je za EurActiv.com da je zanimanje medija za panevropske izborne kampanje sve veće "zbog ličnih i političkih razlika između zajedničkih kandidata (za predsednika Komisije)".
Evroskeptici
Poslednjih meseci posmatrači sve češće razmatraju i kakav će uticaj na naredni saziv EP imati skok broja evroskeptičnih poslanika koji se prognozira.
Procenjuje se da će oko 150 mesta u Parlamentu pripasti partijama koje su protiv veće integracije EU, od evroreformista iz grupe Evropski konzervativci i reformisti koji, prema istraživanju javnog mnjenja, osvajaju 40 mesta, do ultra desne grupe Evropa slobode i demokratije (33 mesta) i nepovezanih evroposlanika (30). Ukupno, to odgovara oko 20% mesta u Evropskom parlamentu.
Ipak, "i dalje se vidi jasna većina proevropske strane", kaže Nikolaj fon Ondarza (Nicolai von) iz Nemačkog instututa za međunarodna i bezbednosna pitanja (SWP) i dodaje da rast broja evroskeptika neće biti tako dramatičan kao što se nagoveštava u medijskim debatama.
"U narednom Parlamentu vidim kontinuiranu fragmentaciju kod desnice. Očekujem dve evroskeptične grupe na desnici - postojeći grupu Evropa slobode i demokratije i drugu koja će se formirati oko Nacionalnog fronta (francuske ultra desne nacionalističke partije)", kaže fon Ondarza.
Eksperti se slažu da evroskeptici, uprkos podelama, mogu da utiču na evropske odluke.
"U novom EP videćemo zalaganja za politike usmerene na rast (ekonomski) i manju budžetsku konsolidaciju", smatra Frantesku i dodaje da "bismo mogli da vidimo i više socijalnih indikatora u Evropskom semestru a možda će i rezervisanost prema pregovorima o Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (sa SAD) dobiti na snazi".
Kada je reč o energetici, novi saziv EP biće i te kako podeljen, ocenio je Frantesku.
"Biće tu (u EP) značajne podrške gasu i nafti iz škriljaca a evroposlanici su podeljeni oko nuklearne energije po nacionalnim granicama", smatra Frantesku.
Kako se ocenjuje, najveći uticaj evroskeptičnih stranaka mogao bi da bude na nacionalnom nivou.
"Zahvaljujući medijskoj pažnji Alternativa za Nemačku već u velikoj meri utiče na vladu", kaže fon Ondarza. Činjenica da je ta partija ekonomski na desnici i protiv evra imala je, prema njegovim rečima, uticaja na stav nemačke vlade o slobodi kretanja.
Međutim, prema istraživačima javnog mnjenja, Nemačka nije jedina zemlja suočena sa tom vrstom pritiska.
"Britansku politiku vodi strah od Nezavisne partije, u Danskoj je Narodna partija uticala na vladu da pregovara o graničnoj kontroli a u Holandiji strahuju od Slobodarske partije", kaže Frantesku.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
