Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Rusija povećala cenu gasa Ukrajini
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.04.2014. | Ažurirano : 02.04.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Rusija je 1. aprila pojačala pritisak na Ukrajinu povećavši cenu gasa za trećinu. Ukrajina bi, međutim, mogla da se suoči sa još većom cenom gasa pošto je ruski parlament pokrenuo proceduru poništavanja sporazuma sa tom zemljom o zakupu vojne baze na Krimu koji predviđa dodatni popust na gas. Istovremeno, NATO je odlučio 1. aprila da obustavi civilnu i vojnu saradnju sa Rusijom, dok je ukrajinski parlament odobrio održavanje zajedničke vežbe sa zemljama NATO i EU tokom ove godine.
Direktor ruske energetske kompanije Gasprom je 1. aprila saopštio da se ukida popust koji je u decembru odobren Kijevu pošto je odustao od potpisivanja Sporazuma o pridruživanju sa EU. Popust je bio deo finansijske pomoći od 15 milijardi dolara koju je ruski predsednik Vladimir Putin ponudio bivšem ukrajinskom predsedniku Viktoru Janukoviču, pošto je odustao od približavanja EU u korist jačanja veza sa Moskvom.
Međutim, kada je u februaru svrgnut Janukovič i na vlast došli proevropski političari, Gasprom je upozorio da će u drugom tromesečju Ukrajina morati da plaća punu cenu.
Miler je rekao da je odluka da cena bude viša u drugom kvartalu ove godine doneta jer Ukrajina nije platila dugovanja za prethodne isporuke, koja sada iznose 1,7 milijardi dolara.
Cena gasa za Ukrajinu nakon te odluke Moskve skočiće za trećinu sa 268,50 dolara na 385,5 dolara za 1.000 kubnih metara.
Direktor ukrajinske gasne kompanije Naftogaz Andrij Kobolev rekao je da je to bilo očekivano.
Ruski premijer Dmitri Medvedev rekao je da je Rusija unapred dala Ukrajini 11 milijardi dolara kroz popust na cenu gasa i da će tražiti povraćaj tog novca nakon što sporazum o korišćenju baze na Krimu bude ukinut.
Pripremajući se da pojača pritisak na Ukrajinu, ruski parlament pokrenuo je poništenje sporazuma sa Ukrajinom o ruskoj mornaričkoj bazi na Krimu. Moskva smatra da više nema potrebe za tim sporazumom, pošto je Krim pripojen Rusiji u martu.
Ukrajina je 2010. godine produžila do 2042. godine odluku o davanju u zakup baze na Krimu ruskoj floti u Crnom moru za 98 miliona dolara godišnje i sniženu cenu za ruske isporuke prirodnog gasa.
Ako taj popust od 100 dolara bude ukinut, cena ruskog gasa za Ukrajinu će se povećati na oko 480 dolara za 1.000 kubnih metara, što je znatno viša cena nego za druge evropske zemalje.
Ukrajina troši 50 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Od toga proizvodi 20 milijardi a 30 milijardi kupuje od Rusije. Takođe, preko mreže gasovoda u Ukrajini odvija se transport 65 od 133 milijardi kubnih metara gasa u zemlje EU, podaci su Evropske komisije.
NATO prekida saradnju s Rusijom
Šefovi diplomatija zemalja članica NATO su se 1. aprila dogovorili da okončaju civilnu i vojnu saradnju sa Rusijom, formalizujući tako odluku donetu na nivou ambasadora 5. marta. Državni sekretar SAD Džon Keri i drugi ministri NATO, koji su se sastali u sedištu Alijanse u Briselu, iza zatvorenih vrata, jednoglasno su doneli odluke o nizu mera.
Jedan neimenovani NATO zvaničnik posle sastanka preneo je novinarima da je među tim merama "obustavljanje celokupne praktične civilne i vojne saradnje" NATO i Rusije, dok će kontakti na nivou ambasadora ostati otvoreni kako bi se omogućili pouzdani kanali komunikacije.
Moguće je razmeštanje i jačanje vojnih snaga u istočnim članicama, poput Poljske i Baltičkih zemalja koje strahuju da bi mogle da se nađu na udaru Moskve, kao i razmatranje NATO kriznog plana, i vojnih rasporeda.
NATO komandanti će sastaviti taj predlog i predati ga narednih nedelja političkim liderima na odobrenje, kazao je taj zvaničnik.
Istovremeno, ukrajinski parlament je 1. aprila odobrio zajedničke vojne vežbe na svojoj teritoriji sa zemljama NATO i EU, koje će se održati između maja i oktobra. U vojnim vežbama učestvovaće 7.000 vojnika iz 17 zemalja, a biće održane uglavnom u zapadnom delu Ukrajine, i u Crnom moru, u blizini Krima.
"Ovo je dobra prilika da unapredimo naše oružane snage", rekao je ukrajinski ministar odbrane Mihailo Koval.
NATO 1. aprila u Viljnusu organizuje vežbu izviđanja iz vazduha u baltičkim zemaljama, bivšom sovjetskim republikama, u kojoj učestvuju švedski i američki avioni.
Kijev je zabrinut zbog prisustva velikog broja ruskih vojnika na istočnoj granici Ukrajine, iako je Moskva saopštila da je odatle povukla najveći broj svojih vojnika.
Ta najava iz Moskve je probudila nade u mogućnost popuštanja tenzija i pored neuspeha američko-ruskih razgovora u Parizu. SAD su, međutim, i dalje oprezne i smatraju da te informacije treba proveriti, a NATO 1. aprila nije mogao da potvrdi da su se ruske snage povukle.
"Nažalost, ne mogu da potvrdim da Rusija povlači snage. To nismo konstatovali", rekao je generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen novinarima u Briselu uoči sastanka šefova diplomatije članica NATO.
Rusija i Zapad se ne slažu oko pitanja statusa ukrajinskih oblasti. Kremlj smatra da Ukrajina treba da uvede federalni sistem kako bi se zaštitila prava građana na istoku u kojima se govori ruski. Taj preldog za sada odbacuju vlasti u Kijevu i Vašingtonu.
Američki Kongres je 1. aprila odobrio plan pomoći Ukrajini koji obuhvata i nove pooštrene sankcije za ruske i ukrajinske državljanje. Plan predviđa garancije za zajam u visini od jedne milijarde dolara, ali i 50 miliona dolara pomoći za razvoj demokratije i 100 miliona dolara za saradnju u oblasti bezbednosti u naredne tri godine.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
