Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Proširenje ostaje prioritet EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 19.12.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Sa sastanka ministara spoljnih poslova EU održanog 17. decembra u Briselu stigla je i potvrda da je proširenje i dalje jedna od ključnih politika EU i da će zemlje u procesu priduživanja postati članice EU pošto ispune utvrđene kriterijume. Prema zaključcima sa tog sastanka, zemlje regiona moraju rešavati slične probleme na putu ka EU - od korupcije i organizovanog kriminala, obezbeđivanja ljudskih prava i osnovnih sloboda do unapređenja poslovnog okruženja i upravljanja javnim finansijama. Osim u slučaju Srbije, na sastanku Saveta EU nije bilo konrektnih odluka za druge zemlje u procesu integracija. Odluka o davanju statusa kandidata Albaniji odložena je za 2014, Makedonija i dalje mora da čeka na otvaranje pregovora o članstvu, dok zastoj BiH izaziva zabrinutost u EU.
Ministri EU su 17. decembra u Brisleu potvrdili da je proširenje i dalje ključna politika EU i konstatovali da je za uspeh toga važna "usaglašena primena obnovljenog konsenzusa o proširenju" o prijemu novih članica na osnovu postignutih rezultata, zasnovana na čvršćem opredeljenju, na fer i strogim uslovima i boljoj komunikaciji.
U zaključcima sa sastanka se pozdravlja novi pristup u pregovorima o članstvu, odnosno da se prvo otvore poglavlja o pravdi, slobodi i bezbednosti, počev od pregovora sa Crnom Gorom. Time je, kako se ističe, vladavima prava stavljena u središte procesa proširenja, što je ključno za ostvarivanje rezulata u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ministri su pozdravili nameru Komisije da češće daje procene i izveštava Savet o rezultatima u borbi protiv organizovnog kriminala u zemljama Zapadnog Balkana na osnovu podataka koje joj dostavi Europol.
Vladavina prava je, kako se konstatuje, ključna i za ekonomski razvoj i stvaranje povoljnog okruženja za poslovanje i investiranje zbog čega Savet pozdravlja predlog Komisije da pojača dijalog o upravljanju ekonomijom u zemljama u procesu integracija kako bi mogle da ispune ekonomske kriterijume i sprovedu reforme na tom planu.
Ključni izazovi u regionu uključuju pre svega vladavinu prava, funkcionisanje institucija ključnih za demokratsko društvo, uključivanje različitih segmenata društva u politiku, ostvarivanje osnovnih i ljudskih prava, uključujući slobodu izražava i prava manjina, kao i suzbijanje diskriminacije ranjivih grupa poput Roma i LGBT zajednice.
Ministri EU su pozdravili davanje finansijske podrške zemljama u procesu proširenja kroz pretpristupne fondove IPA i ocenili da bi civilno društvo trebalo da bude više uključeno u korišćenje tih sredstava, bilo kao direktan korisnik ili kroz programe koje sprovode državne institucije.
"Savet pridaje veliki značaj kredibilitetu procesa proširenja koji je ključan za održavanje zamaha reformi u zemljama u pridruživanju i podršku građana proširenju u članicama", navodi se u zaključcima.
Regionalna saradnja i pomirenje
Ministri EU su istakli da regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi ostaju ključni elementi procesa stabilizacije i pridruživanja i pozdravljaju napredak zemalja Zapadnog Balkana na tom planu, istakavši da u tom procesu moraju učestovati sve strane."Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi su i dalje ključni deo procesa proširenja. Ti odnosi doprinose prosperitetu, stabilnosti, pomirenju i klimi pogodnoj za rešavanja otvorenih bilateralnih problema i nasleđa prošlosti", navodi se u zaključcima.
Zemlje regiona moraju obezbediti da međusobni sporovi nemaju presudan uticaj na njihov zajednički cilj da napreduju na putu ka članstvu u EU, a sporove i otvorena pitanja treba da rešavaju u skladu sa međunarodnim pravom i principima.
"Savet konstatuje da su pitanja poput ratnih zločina, nestalih osoba, povratka izbeglica i zaštite svih manjina kao i obezbeđivanje jednakih prava svim grajdanima, i dalje ključni izazovi za stabilnost i da se moraju u potpunosti rešavati", navodi se u zaključcima.
Ministri EU su naveli da zemlje regiona moraju rešavati pitanje nekažnjavanja ratnih zlčina, kao i da sarađuju i pružaju podršku Haškom triubnalu i pravosudnoj i policijskom misiji EU na Kosovu, Euleksu.
Vizna liberalizacija
Savet EU je, "prepoznajući značaj vizne liberalizacije", pozvao Evropsku komisiju da nastavi da pažljivo prati kako zemlje ostvaruju uslove za bezvizni režima i naglasio značaj rada na socio-ekonomskoj integraciji manjina.
Ministri EU su pozvali vlasti zemalja regiona da preduzmu sve neophodne mere protiv zloupotrebe bezviznog režima ali u skladu sa međunarodnim obavezama o ljudskim pravima.
Neujednačen napredak
Savet EU je saopštio da će nastaviti da pažljivo prati angažovanje Kosova na ostvarivanju vidljivog i održivog napretka u normalizaicji odnosa sa Srbijom, ukljčujući primenu ranije postignutih sporazuma, tako da Kosovo i Srbija mogu da nastave put ka EU a da se međusobno ne blokiraju.
Ministri EU su pozvali Kosovo da se usredsredi na primenu reformi kako bi ispunilo obaveze prema predlgu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a pre svega da posveti pažnju borbi protiv organizovnaog kriminala i korupcije, reformi pravosuđa i javne uprave i ostvarivanju prava manjina.
Od Kosovo se traži da nastavi da efikasno sarađuje sa Euleksom i da "aktivno doprinosi neometanom sprovođenju mandata" te misije.
Šefovi diplomatija Evropske unije su u Briselu "pozdravili napredak" Crne Gore u pregovorima o članstvu s EU, ali su predočili da očekuju "dalje čvršće rezultate u vladavini zakona i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, uključujući visoki nivo".
Savet EU je ponovio podršku evropskoj perspektivi BiH kao "suverene i jedinstvene zemlje koja ostvaruje pun terotorijalni integritet", ali je izrazio zabirnutost jer je proces integracija u EU zaustavljen zbog nedovoljne političke volje političkih lidera u EU.
"Dok druge zemlje regiona napreduju, BiH zaostaje. Lideri BiH moraju bez odlaganja postići dogovor o primeni presude Sejdić-Finci Evropskog suda za ljudska prava kako bi zemlja napredovala na putu ka EU", navodi se u zaključcima i podseća da BiH mora da uspostavi i mehanizam koordinacije za pitanja integracije u EU. Izražava se žaljenje jer je zbog zastoja BiH već ove godine izgubila sredstva IPA i jer je Komisija morala da odloži razogovre o IPA II jer mehanizma koordinacije nije uspostavljen.
Savet EU je ocenio da je u slučaju Makedonije neophodno da se bez odlaganja postigne konačan dogovor u sporu oko imena te zemlje i dodao da će ponovo razmotriti pitanje otvaranje pregovora o članstvu sa tom zemljom u 2014.
Ministri EU su odložili odluku o dodeljivanju statusa kandidata Albaniji za jun 2014.
Savet EU je potvrdio značaj koji EU pridaje Turskoj kao dinamičnoj privredi "koja daje vredan doprinos ekonomskom prosprietetu cele Evrope", kao i zbog njene uloge u regionu, pre svega u vezi sa Sirijom.
Šefovi diplomatija EU su zatražili od Turske unapredi poštovanje osnovnih prava i sloboda i istakli da se pitanje upotrebe prekomerne sile protiv građana koji su tokom leta demonstrirali protiv vlasti, mora istražiti i rešiti.
"Ozbiljnu zabrinutost izaziva i ograničavanje slobode medija, uključujući veliki broj sudskih postupaka protiv pisaca, novinara, članova akademske zajednice, boraca za ljudska prava, česte neopravdane zabrane vebsajtova, kao i široka primena zakona o terorizmu i organizovanom kriminalu", navodi se u zaključcima.
Ministri EU su ocenili i da Turska nije napredovala u normalizaciji odnosa sa Kiprom.
Izvor: EurActiv.rs
Foto:
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
