Sve zemlje Evropske unije su za to da se zaustave sukobi u Ukrajini i spreči da se tamošnji događaji pretvore u pravi građanski rat i zato je data podrška zahtevu Berlina da se organizuje novi sastanak u Ženevi, na kojem bi Ukrajina, Rusija, EU i SAD utvrdili tačne korake za političko rešavanje ukrajinske krize. To su agenciji Beta rekli izvori u Savetu ministara EU koji su istakli da nov ženevski sastanak zavisi i od volje Moskve, koja je zaoštrila stav prema prelaznim vlastima Ukrajine, naročito zbog vojne ofanzive na istoku te zemlje i pogibije protivnika kijevskih vlasti u podmetnutom požaru u Odesi. O ukrajinskoj krizi razgovara se na sastanku Komiteta ministara Saveta Evrope u Beču.

Na opasnost "haosa i građanskog rata" upozorio je francuski predsednik Fransoa Oland, a s istim upozorenjem su osvanuli neki zapadnoevropski listovi.

Zato se s pažnjom očekuje kako će se rasprava o ukrajinskoj krizi odvijati na sastanku Komiteta ministara Saveta Evrope 6. maja u Beču, gde su i ministar inostranih poslova Rusije i vlade u Kijevu, Sergej Lavrov i Sergej Deščica.

U žiži interesovanja je da li će u situaciji stalnog zaoštravanja biti moguće održati predsedničke izbore u Ukrajini 25. maja, a iščekuje se i šta će doneti referendum o proglašenju samostalnosti u oblasti Donbasa, na istoku te zemlje.

Evropski diplomatski izvori smatraju da Moskva i oružjem snabdeva pobunjenike na istoku Ukrajine, dok je vojni komandant NATO, američki general Filip Bridlav, ocenio da Rusija neće vojno intervenisati u Ukrajini, mada na istoku te zemlje deluju ruske specijalne snage.

U nemačkom dnevniku Bilt objavljeno je da desetine agenata američke obaveštajne agencije CIA i federalne policije FBI u Kijevu savetuju vlasti u operacijama protiv pobunjenika na istoku zemlje, i da je i sam direktor CIA Džon Brenan prethodno bio u Ukrajini.

Izjava šefa nemačke diplomatije Franka Valtera Štajnmajera da hitno treba organizovani drugi ženevski sastanak otud je protumačena i kao rešenost Nemačke i mnogih zemalja Evropske unije da Evropa bitno preokrene situaciju ka političkom rešenju, što je i izvestan otklon od američkog pristupa ukrajinskoj krizi.

Štajnmajer je jasno predočio da bi, osim političkog rešenja, “sve drugo bilo neodgovorno i samo izazvalo još više žrtava”.

Izvesna mogućnost da se kanal sporazumevanja otvori s Rusijom vidi se i kroz činjenicu da su, što je od Moskve tražio Berlin, zahvaljujući akciji ruskog specijalnog izaslanika Vladimira Lukina, tokom vikenda na istoku Ukrajine oslobođeni oteti posmatrači OEBS, među kojima i četiri nemačka oficira NATO u civilu.

Među zemljama EU su i dosad postojale prilične razlike u stavu o potezima koji bi trebalo da dovedu do rešenja ukrajinske krize, naročito o zavođenju ekonomskih sankcija protiv Rusije, što bi nesumnjivo pogodilo ruske interese, ali izazvalo takođe veliku štetu i po privredu nekih uticajnih članica EU.

Komentator španskog lista Pais je ocenio da "Evropa suštinski razroko gleda na rešenje za Ukrajinu", a francuski list Mond navodi da naročito baltičke zemlje i Poljska traže mnogo oštrije mere EU prema Moskvi.

Ali, protiv toga je većina članica EU i naročito Nemačka - zbog velikih investicija i 6.000 nemačkih firmi koje rade u Rusiji, kao i zbog velike zavisnosti od uvoza ruskog gasa.

Ipak, Evropska komisija i dalje priprema i ekonomske sankcije ako bi došlo do daljeg zaoštravanja prilika i ako bi se ispostavilo da Rusija, po proceni Evrope, ništa ne čini da smiri krizu na istoku Ukrajine.

Zamisli o tome kako rešiti ukrajinsku krizu su izneli i analitičari, pa je jedan bivši francuski ambasador u Berlinu istakao da se Ukrajini mora ponuditi "federalizacija i finlandizacija", da NATO odustane od članstva za Ukrajinu, a da se slobodna trgovinska zona uspostavi između Ukrajine i EU, kao i Rusije i drugih zemalja koje su ukinule granice za trgovinu i poslove s Moskvom.

Jedan bivši španski ambasador u Moskvi je takođe zatražio da se odustane od planova za proširenje NATO na Ukrajinu. Podsetio je da je raspadom Varšavskog pakta i SSSR Rusija dopustila i ujedinjenje Nemačke, dok NATO nije poštovao obećanje da se neće širiti na bivške sovjetske zemlje.

Rusija nije dobila nikakvu zapadnu pomoć, kaže ovaj analitičar, "a verovala je da postupa kao prijatelj, dok je prema njoj postupano kao prema neprijatelju... i to je osnovno objašnjenje stava Putina i velike podršku koju on ima u ruskom narodu".

Bivši ambasador EU u Moskvi, a sada vodeći stručnjak briselskog Centra za evropsku političku strategiju, Majkl Emerson, predlaže recept primenjen u Berlinu posle Drugog svetskog rata, kada su savezničke američke, ruske, britanske i francuske snage vojno nadzirale uspostavljeni mir što predlaže i za razdvajanje sukobljenih strana u Ukrajini.

On smatra da bi u Ukrajini morale da patroliraju zajedničke snage Ukrajine, Evropske unije i Rusije, bez prisustva SAD i NATO, tako da primirje omogući predsedničke i parlamentarne izbore i ekonomske sporazume Kijeva s EU i Moskvom, uz uvođenje federalnog uređenja Ukrajine.

Analitičar Njujork koledža u Atini Nikolas Biniaris, takođe smatra da Evropa mora i treba da "vadi kestenje iz ukrajinske vatre". On krivicu za ukrajinsku krizu i sukob s Rusijom delom svaljuje na "birokrate u Briselu koje su skovale plan za Ukrajinu, a to su: šef spoljne politike Ketrin Ešton, glavni diplomata EU Dejvid O’Saliven i komesar za proširenje Štefan File".

Slične kritike su se čule i na nekim ministarskim sastancima EU, a Binionis kaže da je "troje birokrata" ponudilo rešenje za ekonomski sporazum s Ukrajinom po princiopu "uzmi ili ostavi", koji je ne samo isključio Rusiju i njene interese, već bio vrlo nepovoljan i za samu Ukrajinu, teško pogođenu krizom i za njene vlasti.

Teško će biti da se u rešavanju ukrajinske krize u nekim bitnim pitanjima zaobiđe Vašington jer je američki državni sekretar Džon Keri nedavno na jednom skupu NATO predočio da smatra da je ruski predsednik Vladimir Putin lično glavni krivac za krizu u Ukrajini.

NATO saveznici, dodao je Keri, moraju pomoći vlastima u Ukrajini koje "imaju pravo da upotrebe silu da izbace one koji su u zdanjima" ustanova vlasti.

Rusija mora napustiti Ukrajinu, naglasio je Keri i kazao da "Evropa mora biti celovita i slobodna" i da će se sve učiniti da se smanji evropska zavisnost od snabdevanja ruskim gasom.

Stvaranje zone slobodne trgovine EU-SAD je takođe važan element u tom planu, isto kao i jačanje savezništva u NATO jer je, naglasio je Keri, "faktički u igri ceo model našeg svetskog vođstva".

Izvor: Dragan Blagojević, dopisnik Agencije Beta

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Problemi u sprovođenju sporazuma o Ukrajini
  
• 

  Vesti

  : I Pridnjestrovlje strahuje zbog Ukrajine
  
• 

  Vesti

  : Postignut dogovor o koracima za smanjenje tenzija u Ukrajini
  
• 

  Vesti

  : Rusija povećala cenu gasa Ukrajini