Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Problemi u sprovođenju sporazuma o Ukrajini
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.04.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija pozvala je 22. aprila sve strane da što pre primene sporazum o koracima za smirivanje tenzija u Ukrajini, koji je za sada ostao "mrtvo slovo" na papiru. Dok je u Ukrajini i dalje napeto, SAD i Rusija se međusobno optužuju za to što se sporazum ne sprovodi, a Vašington je 22. aprila upozorio Moskvu da će se suočiti sa dodatnom izolacijom ako ne preduzme korake za smirivanje situacije u toj zemlji. Rusija je, međutim, stavila do znanja da sankcije smatra ćorsokakom ali da je spremna da se suoči sa njima, kao i da ona sa svoje strane ne namerava da smanjuje ekonomsku saradnju sa EU.
Šefovi diplomatija Rusije, SAD, EU i Ukrajine su 17. aprila u Ženevi postigli sporazum o koracima ka smirivanju krize u Ukrajini, ali su nade da će doći do popuštanja na terenu ubrzo razvejane. Proruski pobunjenici na istoku Ukrajine odbili su da se povuku iz državnih zgrada i predaju oružje, a 20. aprila usledio je napad na barikade kod Slavjanska na istoku zemlje u kome su poginula 4 proruska aktivista. Za taj napad proruski pobunjenici optužili su grupu ekstremne desnice Desni sektor, dok je Rusija ocenila da Kijev ne pokazuje spremnost da razoruža "nacionaliste i ekstremiste".
Suočeni sa činjenicom da nema napretka u primeni sporazuma iz Ženeve, Amerikanci koji optužuju Moskvu da podstiče probleme, odlučili su da joj priprete sankcijama i izolacijom.
U posetu Kijevu je 21. aprila došao potpredsednik SAD DŽozef Bajden (Joseph Biden) koji je pozvao Rusiju da povuče svoje snage sa granice sa Ukrajinom i da prestane da podržava "ljude koji se kriju iz maski" na istoku Ukrajine. On je 22. aprila pozvao Moskvu da podstakne proruske sepratiste da napuste javne zgrade i kontrolne punktove, da prihvate amnestiju i da otvorena pitanja rešavaju političkim putem.
U suprtonom, Rusija, ako nastavi sa "tim provokacijama" rizikuje da bude još više izolovana i plati veću cenu, rekao je Bajden na konferenciji za novinare sa ukrajinskim premijerom Arsenijem Jacenjukom.
Bajden je ocenio da je došlo vreme da se pređe sa reči na dela i da Rusija mora odmah da deluje jer SAD neće dozvoliti da to bude beskrajan proces. "Vreme je da se pređe sa reči na dela... Moramo videti da se mere preduzimaju bez odlaganja", rekao je on.
Za EU kao i za SAD primena sporazuma je hitna stvar. "Pozivamo sve strane da poštuju uslove sporazuma iz Ženeve, ono što je navedeno u sporauzmu mora se sprovesti", rekao je portparol evropske diplomatske službe Majkl Man (Michael Mann).
Kada je reč o sankcijama EU, sve će zavisiti od onoga šta se dešava na terenu. Šefovi dilomatija EU su 14. aprila odlučili da prošire listu ruskih i ukrajinskih državljanja protiv kojih su uvedene sankcije, ali su se uzdržali od uvođenja ekonomskih sankcija Rusiji.
Evropska komisija je prošle nedelje dostavila članicama EU procenu uticaja ekonomskih sankcija protiv Moskve na svaku od njih.
Medvedev: Sankcije su ćorsokak
Ruski premijer Dmitrij Medvedev je rekao 22. aprila da je Rusija spremna da se suoči sa novim sankcijama Zapada koji treba da pogodi ključne sektore u njenoj privredi.
Medvedev u godišnjem izveštaju o radu vlade rekao da je za Rusiju EU i dalje značajan trgovinsko-ekonomski partner, bez obzira na sankcije Brisela i da Moskva ne namerava da smanji ekonomske veze.
"Geografski položaj Rusije, njene istorijske veze nam daju mogućnost da sarađujemo kako sa Zapadom, tako i sa Istokom. Naš najznačajniji partner danas je EU. Mi nećemo inicirati smanjenje ekonomskih veza", rekao je Medvedev u Državnoj dumi.
Medvedev je kazao da to nije u interesu Rusije jer je trgovinska razmena 400 milijardi dolara.
Medvedev je ocenio da bi uvođenje ekonomskih sankcija bilo ćorsokak. "To je ćorsokak, ali ako naši zapadni partneri ipak odluče da ih uvedu, nećemo imati drugi izbor nego da se suočimo s tim oslanjajući se na sopstvene snage. I mi ćemo pobediti", rekao je Medvedev. On je dodao da je uveren da će Rusija znati kako da umanji gubitke.
Odgovarajući na pitanja poslanika, Medvedev je kazao da Rusija nema nameru da se okrene Istoku u oblasti isporuke energeneta i da je njen ekonomski interes prodaja nafte i gasa na oba tržišta.
Ruski premijer je rekao da sektori koji bi mogli da se nađu na udaru sankcija, poput odbrane, mogu da računaju na podršku vlasti.
Medvedev je rekao da će privreda Rusije ove godine imati manji rast, jednak proseku zemalja Evropske unije, i da je ta zemlja, bez obzira na sve probleme, zahvaljujući rezervama uspela da "izbegne krizu". Naveo je da je u 2013. godini rast bruto domaćeg proizvoda iznosio 1,3% u odnosu na prethodnu godinu.
Ruski ministar finansija Anton Siluanov je ocenio prošle nedelje da bi ove godine rast bruto domaćeg proizvoda mogao biti nula zbog problema povezanih sa krizom u Ukrajini. Ruske vlasti su smanjile predviđana rasta za 2014. na izmejdu 0,5 i 1,1% sa prvobitnih 2,5% uz ocenu da bi prilike mogle biti i gore u slučaju da Zapad uvede oštrije sankcije.
Medvedev je istakao je "veliki deo makroekonomskih i socijalnih pokazatelja stabilan ili u usponu" i dodao da Rusija ima najmanji državni dug među razvijenim zemljama i značajne zlatne rezerve u poređenju sa vodećim svetskim privredama.
Prema podacima Centralne banke Rusije, odliv kapitala iz Rusije prethodne godine bio je 62,7 milijardi dolara, a Medvedev je 22. aprila kazao da je od tog kapitala 20 do 40% u "sivoj zoni".
"Jedan od razloga odliva kapitala je to što novac traži privlačnija tržišta. To je povod da razmislimo šta je u našim uslovima neprivlačno, i gde su ograničenja na tržištu", rekao je Medvedev.
Prema njegovim rečima, drugi uzrok odliva kapitala iz Rusije je to što ima "specifično poreklo", odnosno stečen je kršenjem zakona.
Ruski premijer je rekao da Rusija treba da teži da prevede spoljnu trgovinu na rublju, kako bi ona postala rezervna valuta.
Izvor: AFP, Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
