Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Godišnjica Istočnog partnerstva u znaku krize odnosa sa Rusijom
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.04.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Peta godišnjica Istočnog partnerstva, inicijative EU za saradnju sa šest bivših sovjetskih republika u njenom istočnom susedstvu, protiče u znaku zaoštravanja odnosa sa Rusijom koja ne želi da se odrekne uticaja na tom području. Dok pojedini evropski zvaničnici smatraju da je ukrajinska kriza pokazala da je neophodno nastaviti taj projekat, analitičari upozoravaju da ga je potrebno reformisati. Takođe, za neke bivše sovjetske republike Istočno partnerstvo je put ka budućem članstvu u EU, dok druge oklevaju u tome i usredsređuju se na pitanja poput ublažavanje viznog režima EU za njihove građane.
Peta godišnjica Istočnog partnerstva biće obeležena 24. i 25. aprila u Pragu u kome je 2009. pokrenut taj projekat koji treba da predstavlja protivtežu ruskom uticaju u Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Gruziji, Moldaviji i Ukrajini. U Pragu će se povodom godišnjice okupiti lideri EU i šest bivših sovjetskih republika.
"Dramatični događaji u Ukrajini su me uverili da je za razvoj saradnje između naših suseda i EU neophodo nastaviti Istočno partnerstvo", rekao je češki predsednik Miloš Zeman.
Istočno partnerstvo, koji je pokrenuto na predlog Poljske i Švedske, treba da osnaži odnose EU i tih zemalja produbljivanjem političke saradnje i ekonomske integracije. Taj projekat treba pre svega da doprinese većem ekonomskom približavanju, ublažavanju viznog režim EU sa tim zemljama i jačanju energetske bezbednosti. Partnerstvo ne predviđa ali i ne isključuje mogućnost članstva u EU.
Međutim, pet godina kasnije Istočno partnertstvo se suočava sa neizvesnom budućnošću i mora se reformisati, rekla je politikolog na poljskom Institutu za međunarodne poslove Elžbjeta Kaca.
"Ukrajinska kriza pokazuje da Rusija nije spremna da ekonomski sarađuje sa EU u regionu Istočnog partnerstava. Ona u evropskom projektima vidi konkurenciju i suprotstavlja im se svim sredstvima", rekla je ona za AFP.
Za neke bivše sovjetske republike Istočno partnerstvo je put ka budućem članstvu u EU, ali članice EU nisu baš spremne da prihvate nove zemlje.
U jednom periodu Istočno partnerstvo su u drugi plan potisnuli ekonomska i dužnička kriza i nemiri na severu Afrike, u južnom susedstvu EU. Zapadne članice EU, sem Nemačke, nisu pokazivale preveliko interesovanje za bivše sovjestke republike i nisu bile voljne da im pruže naznake da bi partnerstvo u tom projektu moglo da se završi i članstvom u EU.
Gruzija i Moldavija su parafirale sporazume o pridruživanju sa EU krajem 2013. na samitu u Viljnusu, dok su Jermenija i Ukrajina to odbile, iako je Kijev najviše napredovao u približavanju EU.
Odluka tadašnjeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča da odbije da potpiše taj sporazum i da prednost jačanju odnosa sa Rusijom pokrenulo je demonstracije pristalica približavanja sa EU u Ukrajini. To je zatim dovelo do njegovog svrgavanja, zaoštravanja krize u toj zemlji i odnosa Rusija-Zapad i pripajanja Krima Rusiji.
"Čuju se glasovi da je Istočno partnerstvo bilo greška, jer je podstaklo Rusiju na agresovno ponašanje", rekao je direktor Centra za poljsko-ruski dijalog u Varšavi Slavomir Debski.
"Ali oni koji to tvrde gube iz vida da se Rusija ne protivi toj ili nekoj drugoj politici EU već demokratskom sistemu koji se odslikava u svim aktivnostima EU", rekao je on.
Nove ukrajinske vlasti su obećale da će nastaviti putem približavanja EU što pak nije toliko popularno u drugim zemljama Istočnog partnerstva. "Belorusija i Azerbejdžan oklevaju kada je reč o integraciji EU i usredsređuju se na pitanje viza", rekla je Elžebijeta Kaca.
Istraživač na Institutu za međunarodne odnose u Pragu Vit Beneš rekao je da je Istočno partnerstvo uspešan projekat jer usmerava pažnju EU na njene istočne susede, ali da nije dao veće rezultate kada je reč o konkretnim ciljevima kao što su pregovori o sporazumima o pridruživanju.
"To ne zavisi samo od volje EU za produbljivanjem integracije sa svojim susedima, već i od tih zemalja i pritiska Rusije na njih", dodao je on.
Samit u Pragu, koji se organizuje između samita u Viljnusu i samita u Rigi 2015, dolazi u ključnom trenutku. "Suočavamo se sa najtežom krizom u Evropi od kraja Drugog svetskog rata", rekao je prošle nedelje u Evropskom parlamentu evropski komesar za proširenje Štefan File.
"Došlo je vreme da pokažemo da želimo da se još više i odlučnije angažujemo u vezi sa Istočnim partnerstvom", dodao je File.
Iako ukazuju na potrebu da se Istočno partnerstvo reformiše, stručnjaci različito ocenjuju kako bi to trebalo uraditi.
"Istočno partnerstvo je u potpunom rasulu. Vremenski okvir i sadržaj projekta nestaju", rekao je direktor briselske Fondacije Karnegi za međunarodni mir Jan Tešau (Techau). Prema njegovim rečima, politika jedinstvenog pristupa mora se napustiti.
Beneš je rekao da prvo treba sačekati razrešenje ukrajinske krize bi se zatim razmotrili budući razvoj i reforma Istočnog partnerstva.
Izvor: AFP, EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
