Članstvu u ruskoj evroazijskoj uniji glas bi dalo 22% građana Bugarske dok bi 40% izabralo Evropsku uniju, da se danas održava referendum na kome bi Bugari mogli da biraju između članstva u evropskom bloku i Putinovom geopolitičkom projektu. Zagovornika zbližavanja sa Rusijom najviše je među nacionalistima, ali ih ima i na desnom centru. Bugari su uglavnom proevropski orijentisani i veruju u budućnost EU, kao što više veruju institucijama EU nego svojim. Ipak, mnogo toga vezuje ih za Rusiju, a ponajviše, kako se čini, energetika.

Istraživanje javnog mnjenja koje je krajem aprila sprovela agencija Alfa istraživanje (Alpha Research) pokazalo je da je podrška zbiližavanju Bugarske sa Rusijom najveća među onima koji podržavaju nacionalističku partiju Ataka (38%), Socijalističku partiju (34%) i ABV, novu političku snagu naklonjenu levici koju je osnovao bivši predsednik Georgi Parvanov (34%).

Lider Atake Volen Siderov, dobro poznat po govorima protiv Turaka i Roma, sada "igra" na kartu Rusije.

Međutim, čak i glasači sa desne strane političkog spektruma pokazuju simpatije za Putinov projekat. Naime, 15% glasača Reformističkog bloka sa desnog centra, koji se smatra prozapadnim, takođe bi podržalo članstvo u evroazijskoj uniji.

Antievropski blok

"Da ne bude iluzija, u Bugarskoj nije reč samo o proruskom stavu ili ljubavi prema ruskoj kulturi, prirodi i jeziku, već i o potrebi za koherentnim antievropskim političkim blokom koji ima sve preduslove da se razvija i jača u narednim godinama", rekla je Borjana Dimitrova iz agencije Alfa, preneo je EurActiv.com.

Bugari su uglavnom proevropski nastrojeni, u najvećoj meri zbog toga što više veruju institucijama EU nego onim u svojoj zemlji.

Bugarska je među članicama Unije koje najpozitivnije gledaju na budućnost EU. Kako je pokazalo nedavno specijalno istraživanje Evropske komisije Eurobarometar, 61% ispitanika u Bugarskoj su optimisti u pogledu budućnosti EU a 27% pesimisti dok je evropski prosek optimista 53% a pesimista 40%.

Ipak, mnogo Bugara gaji simpatije za Rusiju. Ruskom pobedom u ratu sa Turskom (1877-78.) Bugarska je oslobođena pet vekova vladavine Otomanskog carstva.

Brojni Bugari govore ili razumeju ruski a učenje ruskog bilo je obavezno do 1990. godine.

Ruska propaganda veoma snažno ođekuje u Bugarskoj i mnogi bugarski mediji otvoreno podržavaju pozicije Rusije u ukrajinskoj krizi. Istovremeno su u televizijskim debatama pred evropske izbore (22-25. maja) bolje prošli bugarski proruski političari od proevropskih, koji su, kako se čini, bili u defanzivi.

Bugarska vlada socijalista nedavno je usvojila rezoluciju protiv daljih sankcija Moskvi zbog krize oko Ukrajine. U dokumentu se navodi da Bugarska "ne treba da usklađuje svoje pozicije sa drugima", što se tumači kao političko distanciranje od EU i NATO saveznika. Inače, lider Bugarske socijalističke partije Sergej Stanišev je i predsednik Partije evropskih socijalista.

Ruske kompanije vodeći su investitor u Bugarskoj, čak mnogo veći nego što pokazuju statistike jer veliki deo ruskog kapitala dolazi u zemlju iz "ofšor" poreskih rajeva.

Lukoil je vlasnik jedine bugarske rafinerije koja prerađuje isključivo rusku sirovu naftu. Gasprom pak planira da idućeg meseca počne izgradnju gasovoda Južni tok na teritoriji Bugarske. Ostali energetski projekti, uključujući izgradnju ruske nuklearne elektrane u gradu Belene na Dunavu, još se razmatraju.

Pored toga, puno Rusa kupuje nekretnine u Bugarskoj, gde se osećaju kao kod kuće. Rusi vole da ponavljaju izreku "Koka nije ptica a a Bugarska nije strana zemlje".

Ponekad napeti odnosi Bugarske sa EU takođe idu u prilog proruskom stavu. Vlada koju vode socijalisti ne slaže se sa Evropskom komisijom ni oko projekta Južni tok, ni oko odzimanja dozvola isporučiocima struje u Bugarskoj - češkim firmama ČEZ i Energo-Pro i austrijskoj EVN. Distribucija struje u Bugarskoj podeljena je na tri regiona koje kontrolišu te tri firme i većina Bugara smatra da one nepošteno uživaju prednosti na tržištu.

Trojanski konj ili magarac?

Bugarski list Dnevnik podseća da je ruski ambasadar u EU Vladimir Čizov 2006. godine rekao da je "Bugarska trojanski konj Rusije u EU". Od tada je ovaj izraz često u upotrebi. Komentator Dnevnika primetio je međutim da je Bugarska pre magarac a Nemačka trojanski konj, s ozbirom na prorusku politiku sadašnje koalicione vlade koju predvodi Anegla Merkel.

Političari sa desnog centra i stručnjaci kritikuju vladajuće socijaliste što suverenitet zemlje nude Moskvi. Na nedavno održanom okruglom stolu predloženo je da Bugarska da na upravljanje svoju energetiku sa Zapada predvođenom "energetskom odboru" sličnom valutnom odboru koji je obezbedio stabilnost nacionalne valute od 1997. godine.

U međuvrenebu se glavna opoziciona snaga, partija GERB sa desnog centra bivšeg premijera Bojka Borisova, sprema da pokrene glasanje o poverenju vladi zbog pitanja energetske politike.

Međutim, i politčari iz GERB oklevaju da govore protiv Južnog toka s obzirom da ga podržava velika većina Bugara iako nema kredibilnih informacija o koristima od tog projekta. Upravo je i Borisov pomogao oko Južnog toka za vreme njegovog mandata i mnogo Bugara smatra da bez obzira ko je na vlasti, "Rusija će uvek prevagnuti".

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Evropska komisija

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Bugarska i EK ne govore istim jezikom o Južnom toku
  
• 

  Vesti

  : EU: Odnosi s Rusijom utiču i na pregovore o Južnom toku
  
• 

  Vesti

  : Bugarskoj prete dva postupka zbog energetike
  
• 

  Vesti

  : Komisija upozorila Bugarsku zbog Južnog toka