Građani Švajcarske na referendumu su odbacili predlog o uvođenju najvećih minimalnih zarada u svetu od 22 švajcarska franka (18 evra) po satu. Na takav rezultat ukazivala su istraživanja javnog mnjenja a iza odbijanja stoje strah od zatvaranja radnih mesta, pada konkurentnosti i povećanja troškova proizvodnje. Manje zarade od predložene minimalne, koja prema sindikatima obezbeđuje pristojan život, imaju radnici u ugostiteljstvu, trgovini i poljoprivredi ali su, prema nekim ocenama, bolje i manje zarade nego nezaposlenost.

Oko 76% glasača bogate evropske zemlje izjasnilo se protiv predloga o minimalnoj satnici švajcarskog sindikata SGB koji su podržale Socijalistička partija i Zeleni, pokazali su konačni rezultati referenduma.

Sistem direktne demokratije u Švajcarskoj omogućava organizaciju referenduma o svakom pitanju kada se za to prikupi 100.000 potpisa.

Rezultati referenduma održanog 18. maja nadmašili su očekivanja zasnovana na istraživanju javnog mnjenja s kraja aprila koje je ukazivalo da će protiv minimalne satnice od 18 evra biti 64% Švajcaraca a za 30%.

Predloženu ali odbijenu minimalnu zaradu u Švajcarskoj dobijalo bi oko 330.000 ljudi koji imaju manje plate, uglavnom radnici u trgovini, hotelijerstvu, poljoprivredi ...

Zagovornici minimalne zarade po satu isticali su da je njeno uvođenje neophodno za pristojan život dok su protivnici ukazivali da bi donela povećanje proizvodnih troškova i nezaposlenosti. Stopa nezaposlenosti u Švajcarskoj je oko 3%.

"Glatko" odbijanje predložene minimalne zarade, koja na mesečnom nivou odgovara sumi od 4.000 švajcarskih franaka, donelo je olakšanje poslovnim ljudima koji su strahovali za konkurentnost i radna mesta.

"Da je inicijativa prihvaćena, bez sumnje bi dovela do smanjenja broja radnih mesta, posebno u udaljenim i strukturno slabim regionima", istakao je švajcarski ministar ekonomije Johan Šnajder-Aman (Johann Schneider-Ammann), preneo je EurActiv.com.

Glasanje o minimalnoj satnici predstavlja i poslednji pokušaj da se reši problem povećanja jaza u prihodima u zemlji koju generalno odlikuje jednakost.

Birači su pak podržali predlog da se akcionarima da veća moć kada je reč o direktorskim platama ali su odbacili predlog da se njihove zarade limitiraju na 12 puta veću sumu od minimalne zarade u kompaniji.

Vodeći ekonomista sindikata SGB Danijel Lampart (Daniel) ističe da su mnoge kompanije, iako su građani bili protiv predložene minimalne zarade, tokom debate o toj meri povećale minimalne plate na više od 4.000 franaka mesečno.

Diskontni lanac Lidl podigao je minimalnu švajcarsku platu na 4.000 franaka 2013. godine a maloprodavac H&M najavio je da će to uraditi 2015, mada poslodavci ne priznaju da je to u direktnoj vezi sa predloženim i odbijenim uvođenjem minimalne zarade.

Švajcarski glasači istorijski stavljaju veto na mere koje osete kao pretnju ekonomskom uspehu svoje zemlje. Međutim, u februaru 2014. neočekivano su se složili da se ograniči imigracija iz Evropske unije a 2013. su podržali predlog kojim se akcionarima daje pravo glasa oko direktorskih plata, ignorišući oba puta upozorenja sa sektora biznisa.

Utvrđenu minimalnu zaradu u Evropskoj uniji ima 21 zemlja. U Francuskoj je minimalna zarada po satu 9,43 evra, Španiji 5,05 evra, a u Nemačkoj će biti uvedena 2015. godine i biće osam evra.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Većina Švajcaraca protiv minimalca od 4.000 franaka
  
• 

  Vesti

  : Švajcarci glasali za imigracione kvote i za EU
  
• 

  Vesti

  : Minimalne zarade u EU od 150 do 1.800 evra