Švajcarci će se 18. maja na referendumu izjasniti o uvođenju minimalne zarade od 4.000 švajcarskih franaka (3.300 evra) bruto, odnosno 22 franka (18 evra) po času. Ukoliko bi se taj predlog sindikata i levičarskih stranaka usvojio, Švajcarska bi postala zemlja sa najvišom minimalnom zaradom na svetu. Glavni protivargumenti, koje zastupaju vlada, desničarske partije, poslodavci i jedan sindikat, su da bi ovakva mera mogla da poveća nezaposlenost. Stanovnici Švajcarske ukazuju da je sa manjom zaradom jako teško živeti jer veliki deo, posebno u velikim gradovima, odlazi na stanovanje, ali i na zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Istraživanja ipak ukazuju da će ovaj predlog verovatno biti odbačen.

Minimalna zarada od 18 evra bila bi ogromna u poređenju sa zemljama EU, sa kojom Švajcarska ima bliske odnose. U Francuskoj na primer iznosi 9,43 evra po času, u Španiji 5,05, a u Nemačkoj će biti uvedena tek 2015. godine i iznosiće 8 evra.

Žučna rasprava o uvođenju tako visokog minimalca u Švajcarskoj, jednoj od najbogatijih zemalja na svetu, vodi se već sedmicama. Prema poslednjim istraživanjima, sva je prilika da će ovaj predlog biti odbačen na referendumu iz straha stanovništva da bi takva mera povećala nezaposlenost.

Prema istraživanju sprovedenom krajem aprila, 64% Švajcaraca će glasati protiv, 30% za, a ima i 6% neodlučnih.

Ova mera bi se odnosila na 330.000 ljudi koji, prema dostupnim podacima, imaju manje zarade. Mera se odnosi na brojne profesije, poput prodaje, hotellijerstva i resorana, poljoprivrede, čišćenja i frizeraja.

"Snažnoj zemlji su potrebne pravične plate, a ovaj tekst bi onemogućio poslodavce da snižavaju zarade i da se igraju konkurencije preteći da će zaposliti manje plaćene strance, unavode u obrazloženju predlagači.

Rizik od povećanja nezaposlenosti

Protivnici, koji uključuju vladu, desničarske partije, organizacije poslodavaca, pa čak i jedan sindikat, tvrde da taj tekst neće doneti pravo rešenje za podršku osobama sa niskim prihodima. Stav vlade je da bi uvođenje takve minimalne zarade bilo pretnja za zaposlenost i da bi dodatno otežalo zapošljavanje mladih i osoba sa niskim kvalifikacijama.

Ministar ekonomije u kantonu Vo Filip Leba (Philippe Leuba), koji se žestoko protivi predloženom minimalcu, kaže da je bolje da mlada osoba radi za 3.600 franaka mesečno nego da bude nezaposlen jer poslodavac neće da mu da tako visoku zaradu.

Stefani Rigseger (Ruegsegger) iz Saveza frankofonih firmi smatra da bi uvođenje najvišeg minimalca u svetu nepotrebno unelo probleme na tržište rada koje dobro funkcioniše.

"Imamo najmanju opštu nezaposlenosti i stopu nezaposlenosti među mladima u Evropi (3,2 i 3%), imamo najviše zarade u svetu, nas šistem je zasnovan na kolektivnim radnim ugovorima i to funkcioniše", rekla je ona, napominjuci da bi uvođenje minimalca od 4.000 franaka narušilo sistem.

Ovome se suprotstavljaju i poljoprivrednici, čija prosečna zarada je 15 franaka po času. Sektorske organizacije ukazuju da bi cena voća ipovrća porasla za 25% kao posledica minimalca od 22 franka, što bi bilo nezamislivo s obzirom na konkurenciju uvoznih proizvoda.

Minimalna zarada za saradnika bez stručne spreme u ovom sektoru iznosi 3.200 franaka, u skladu sa kolektivnim ugovorom. U poređenju sa inostranstvom, plate su visoke a uslovi rada dobri, tvrde u stručnim udruženjima uzgajivača voća i povrća.

U Švajcarskom seljačkom savezu tvrde i da mnogi radnici zarađuju više od vlasnika. Prosečna mesečna zarada švajcarskojg poljoprivrednika koji je vlasnik imanja iznosi 3.600 franaka.

Teško živeti sa manje od 4.000

Levica, međutim, smatra da je život u Švakcarskoj težak sa platom nižom od toga. Takva primanja ima nešto više od 300.000 zaposlenih, odnosno oko 10% zaposlenih.

U reportaži AFP-a navodi se primer Portugalke Alsine Esteves de Almeida, koja živi sama u predgrađu Ženeve u garsonjeri koju plaća 1.200 franaka uključujući i troškove, a plaća i zdravstveno osiguranje od 400 franaka, poreze, telefon i markicu za prevoz od 70 franaka.

"U Ženevi sam godinu dana i uvek sam radila u luksuznim hotelima, a moja bruto plata nikada nije iznosila više od 3.400 franaka bruto (2.800 neto). Lišavam se mnogih stvari, ne hranim se kako bi trebalo", navela je ona.

Prema njenim rečima, pre tri decenije, kada je takođe živela i radila u hotelima u Ženevi, plate su bile niže, ali je sve bilo manje skupo.

Kolektivnim ugovorima, kojima se reguliše i minimalna zarada po sektorima, prema podacima sindikata nije pokriveno oko 50% radnika. Sektori koji nisu na taj način regulisani uključuju maloprodaju, industriju odeće, kol centre, restorane i hotelijerstvo.

Jedna od osoba koj imaj manje od 4.000 franaka bruto je 30-godišnja Italijanka Ema, koja je tri godine radila kao administrativni aštent u podizvođačkom preduzeću u industriji satova. Plata joj je bila 3.600 franaka bruto, čiji znatan deo je odlazio na stanarinu od 2.600 franaka koju je delila sa partnerom, kao i na jaslice za ćerku.

Stan se često navodi kao veliki trošak u Švajcarskoj. Tako trosoban stan s dve spavaće sobe i dnevnom sobom košta oko 1.500 franaka prema zvaničnoj statistici s kraja 2013. godine. Skupo je i socijalno osiguranje, računi, transport, kao i hrana. Kao posledica toga, sitna zadovoljstva poput bioskopa, koji košta 19 franaka za odrasle i 14 za decu - nisu dostupna svima.

Ipak, svi kažu da ne moraju da koriste usluge narodnih kuhinja, i priznaju da je ipak bolej raditi i za manje od 4.000 franaka nego biti nezaposlen.


Izvor: AFP

Foto: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Nemačka korak bliže uvođenju opšte minimalne zarade
  
• 

  Vesti

  : Levica napada starosnu granicu za minimalac
  
• 

  Vesti

  : Minimalne zarade u EU od 150 do 1.800 evra
  
• 

  Vesti

  : Najviši troškovi rada u Belgiji u EU
  
• 

  Vesti

  : Komisija predlaže minimalne zarade u celoj EU